Nirvana – razlika između verzija

'''Nirvana''' ([[sanskrit]]: निर्वाण ''nirvāṇa'') ili '''nibana''' ([[pali]]: निब्बान ''nibbāna'') je pojam koji koriste [[džainizam|đainisti]] i [[budizam|budisti]] da opišu [[blaženstvo|blaženo]] stanje konačnog oslobođenja od zemaljskih [[strast]]i i večitog kruga [[preporađanjereinkarnacija|preporađanja]].<ref name="Enciklopedija živih religija"/>

:[[Gautama Buddha|Gotama Buda]] je govorio: „Nirvana je najveća sreća“ (Dhp. 204)<ref>[http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika02.html Osnovni budistički pojmovi]</ref>

Učenje [[Gautama BudaBuddha|Gautame Bude]] o nirvani, izloženo u [[četiri plemenite istine]], je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Buda uviđa da ljudsku ''[[dukha|dukhu]]'' (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje ''[[tanha]]'' (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot ''dukhe'' stoji nirvana, koja je ''[[sukha]]'' (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:

Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (''[[karma]]'') i stoga, prestanak dukhe. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila [[Plemeniti osmostruki put|plemenitog osmostrukog puta]] koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost. [[Gautama Buddha|Buda]] opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.<ref name=autogenerated1>Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>

Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica ([[sangha]]) je podeljena, kada su se budući [[mahajana|mahajanisti]] (tada [[mahasanghika]] - »velika zajednica«) odvojili od [[sthaviravada|sthavira]] (»starih«). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane. [[Pudgalavada|Pudgalavade]] su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva »osoba« (''pudgala'') koja nije ni istovetna sa [[skandha]]ma niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o [[anata|anati]]. Škole [[sarvastivada]] i [[vaibhasika]] su vršile analizu dharmi (elemenata bivanja), zaključivši da je nirvana neuslovljena [[darma|dharma]], stvarnost po sebi, a posebne dharme su njena ispoljavanja. Stoga, samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli. [[Sauntrantika]] škola smatra da su dharme koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili «kasnije nebivanje«.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>

[[Theravada|Theravadini]] tvrde da je nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenja [[arhant]]a. Nibana je opisana u [[Pali kanon|spisima na paliju]] kao spokojna, čista i besmrtna. [[mahajana|Mahajanisti]] su smatrali da su ciljevi arhanta ograničeni i sebični, jer ne pomaže čovečanstvu koje pati. Oni su uveli ideal [[bodhisatva|bodhisatve]], mudraca koji dostiže nirvanu, ali se zbog dobrobiti drugih ponovo vraća u [[samsara|samsaru]]. Tako bodhisatva živi duboku jednakost samsare i nirvane. Mahajanska jednačina po kojoj «samsara jeste nirvana« i doktrina o bodisatvi značajno su doprinele složenosti zamisli o nirvani. [[Nagarđuna]] i [[madhjamika]] škola su izjednačavali nirvanu s prazninom ([[shunyata|šunjata]]), poričući osnovanost svih teorijskih konstrukcija, tvrdeći da je praznina krajnja istina o samsari i nirvani. U školi [[jogačare]], u skladu sa shvatanjem da pojavni svet zavisi od stanja svesti, samsara se uglavnom smatrala iluzornim aspektom nirvane. Za pristalice jogačare samsara je posledica ideacionih projekcija, praznih po sebi, koje zamagljuju čistotu nirvane poput oblaka, sve dok ih ne razagnaju vetrovi prosvetljenja.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>

Ideja nirvane postoji i u [[đainizamdžainizam|đainizmu]], iako tu ovo vrhovno stanje ne uključuje negaciju sopstva ([[atman]]a), nego ga postiže individualna duša (''điva'') potpunim pročišćenjem od naslaga karme.<ref name=autogenerated1 />

[[Hinduizam|Hinduisti]] se takođe koriste ovim terminom da bi označili religiozno oslobođenje (''[[mokša]]'').

*[[Shunyata|Šunjata]]