Verzija na datum 13 mart 2013 u 12:11 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: migracija 44 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q178069 na Wikidati ← Starija izmjena		Verzija na datum 18 juni 2013 u 06:58 uredi poništi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja Novija izmjena →
Red 5: == Uzroci == Ćelijsku nekrozu mogu da izazovu brojni spoljašnji uzročnici, kao što su [[povreda]], [[infekcija]], [[rak (bolest)\|kancer]], [[srčani udar\|infarkt]], [[otrov]] i [[upala\|zapaljenje]]. Na primer, infarkt (blokada dotoka krvi u mišićno tkivo) uzrokuje nekrozu mišićnog tkiva usled nedostatka kiseonika u pogođenoj ćeliji, kao na primer kod [[~~infarkt~~srčani ~~miokarda~~udar\|infarkta miokarda]] -- srčanog udara. Otrovi određenih [[~~pauk~~pauci\|pauka]]a i [[zmija]] mogu da izazovu nekrozu tkiva oko mesta ujeda. Takođe, nekrozu može da izazove infekcija streptokoka grupe A (jedna od takozvanih bakterija koje izjedaju meso). Nekrotičko tkivo ne prolazi kroz iste hemijske reakcije kao ''normalno'' umiruće apoptičko tkivo. Iznenadno otkazivanje jednog dela ćelije okida takozvanu ''kaskadu događaja''. Osim odsustva signala imunskom sistemu, ćelije koje prolaze kroz nekrozu mogu da ispuštaju štetne hemikalije u okolno tkivo. Na primer, ćelije sadrže male [[organela\|organele]], [[lizozom]]e, koje su u stanju da svare ćelijski materijal. Oštećenje membrane lizozoma može da dovede do otpuštanja enzima koji se u njemu nalaze, i time do uništenja drugih delova ćelije. Još gore, kada ovakvi enzimi budu otpušteni iz ćelije mogu da izazovu lančanu reakciju daljih ćelijskih smrti. Ako dovoljna količina povezanog tkiva podlegne nekrozi, stanje se naziva [[gangrena\|gangrenom]]. Ispravna nega i lečenje rana nastalih od životinjskih ujeda igraju ključnu ulogu u sprečavanju ovog tipa raširene nekroze. Tokom hirurške [[biopsija\|biopsije]], ova nekrotička lančana reakcija se zaustava [[fiksacija (histologija)\|fiksacijom]] ili zamrzavanjem. Nekroza tipično počinje ćelijskim nadimanjem, varenjem [[hromatin]]a, disrupcijom [[ćelijska membrana\|ćelijske membrane]] i membrana organela. Kasnu nekrozu odlikuje ekstenzivna [[hidroliza]] [[DNK]], vakuolacija [[~~endoplazmatični~~endoplazmatski retikulum\|endoplazmatičnog retikuluma]], raspad organela i [[liza (biologija)\|liza]] ćelije. Otpuštanje intracelularnog sadržaja nakon probijanja ćelijske membrane je uzrok zapaljenja tokom nekroze. == Morfološke šeme == Može da se razlikuje sedam [[morfologija (biologija)\|morfoloških]] šema nekroze: * [[Koagulativna nekroza]] se obično javlja u [[hipoksija (medicina)\|hipoksičnim]] (nizak nivo kiseonika) sredinama, kao kod infarkta. Obrisi ćelija ostaju nakon ćelijske smrti, i mogu se posmatrati svetlosnim mikroskopom. * [[Likuefaktivna nekroza]] je obično povezana sa ćelijskim uništenjem i stvaranjem [[gnoj]]a (na primer tokom [[~~pneumonija~~upala pluća\|pneumonije]]). Ovo je tipično bakterijska ili ponekad gljivična infekcija usled njihove sposobnosti da stimulišu inflamatornu reakciju. Neobično je da [[ishemija]] (sprečavanje dotoka krvi) u mozgu proizvodi likuefaktivnu a ne koagulativnu nekrozu, usled nedostatka značajnije količine stroma. * Gumatozna nekroza je ograničena na nekrozu koja uključuje [[spirohetalna infekcija\|spirohetalne infekcije]] (na primer [[sifilis]]). * [[Hemoragija\|Hemoragična]] nekroza nastaje usled blokade venskog odvoda iz organa ili tkiva (na primer usled [[testikularna torzija\|testikularne torzije]]).

Nekroza – razlika između verzija