Iranska revolucija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
čišćenje teorija zavjere Amira Taherija |
||
Red 15:
* Njegova snažna politika [[vesternizacija|vesternizacije]] i bliska identifikacija sa Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos tome što je to dovelo do sukoba sa [[šiiti|šiitskim]] muslimanskim identitetom.<ref>Makej, „Iranci“ ({{jez-eng|Mackay, „Iranians“}}) (1998), str. 259, 261.</ref>
* Ekstravagancija, korupcija i elitizam (delom stvarni, delom prividni) šahove politike;<ref>Mackay, ''Iranians'' (1998), pp. 236, 260.</ref><ref name="Harney 1998">Harney, ''The Priest'' (1998), pp. 37, 47, 67, 128, 155, 167.</ref>
* Šahov neuspeh da kultiviše pobornike u šiitskom religijskom vođstvu da se usprotive Homeinijevoj kampanji protiv njega;
* Fokus vlade na praćenje i suzbijanje [[Narodni mudžahedini Irana|Narodnih mudžahedina Irana]], komunističke [[Tuedh partija Irana|Tudeh partije Irana]], i drugih levičarskih grupa, dok je popularnija religiozna opozicija rasla, organizovala se, i postepeno podrivala autoritet režima;<ref>Moin, ''Khomeini'' (2000), p. 178.</ref><ref name = "Hoveyda 2003 22">Hoveyda ''Shah'' (2003) p. 22.</ref><ref name = "Abrahamian 1982 533-4">Abrahamian, ''Iran'' (1982), pp. 533–4.</ref>
* Autokratske tendencije koje su kršile [[Ustav Irana iz 1906.|Ustav Irana iz 1906]],<ref>Mackay, ''Iranians'' (1998), p. 219.</ref><ref name = "Katouzian 1981">Katouzian (1981), [http://www.amazon.com/dp/0814745784 The Political Economy of Modern Iran]: Despotism and Pseudo-Modernism, 1926–1979.</ref> uključujući suzbijanje razlika u mišljenju od strane bezbednosnih službi kao što je [[SAVAK]],<ref>Kapuscinski, ''Shah of Shahs'' (1985).</ref> i naknadnim umirivanjem koje je odavalo utisak slabosti kada je revolucija dobijala na snazi;
* Neuspeh da preterano ambiciozni ekonomski program iz 1974. opravda očekivanja;
* Antagonizovanje ranije apolitičnih Iranaca, posebno trgovaca i prodavaca, stvaranjem jedinstvene partije (''[[Rastakiz]]'' partija) sa obaveznim članstvom, i agresivnim mešanjem u politička ekonomska i religiozna pitanja u životima građana;<ref>Abrahamian, ''Iran Between Two Revolutions'' (1982) pp. 442–6.</ref>
* Samouvereno zanemarivanje unutrašnjih pitanja, i koncentrisanje na izigravanje svetskog državnika tokom ''naftnog buma''
* Podcenjivanje snage opozicije - posebno religiozne opozicije - i nesposobnost da se iskoristi bilo ''politika štapa'' bilo ''politika šargarepe''. Napori da se zadovolji opozicija su ''bili premali, i došli prekasno''<ref>Graham, ''Iran'' (1980) p. 231.</ref> ali nije sproveden ni koncentrisan protivudar protiv revolucionara.
* Neuspeh da se pripreme i obuče bezbednosne snage da se izbore sa protestantima i ruljom bez preteranog pribegavanja nasilju<ref>Graham, ''Iran'' (1980) p. 228.</ref> (korišćena je bojeva municija umesto sredstava za suzbijanje demonstracija),<ref>Harney, ''The Priest'' (1998).</ref>;
* Personalizovana priroda šahove vlasti, gde je sprečavanje svakog potencijalnog takmaca za presto onemogućavala efikasnu vladu i dovela do razlaza između krune i vojske i političke elite,<ref>Arjomand, ''Turban'' (1998), pp. 189–90.</ref> i konačno do nedostatka podrške režimu od strane prirodnih saveznika kada je ta podrška bila najpotrebnija (hiljade Iranaca iz srednje i više klase su sa svojim novcem napustili Iran kad je revolucija počela).
== Ideologija Iranske revolucije ==
Linija 44 ⟶ 43:
Ali još bitnije je da je on razvio ideologiju pitanja ko bi treblo da rukovodi islamskom republikom, i u kom obliku vladavine. Homeini je čvrsto verovao da islam zahteva da se princip ''velajat-e fakih'' primeni na vladu, to jest da su muslimanima, i svakom drugom, potrebni ''čuvari'', u obliku vladavine ili nadzora od strane vodećih islamskih sudija - poput Homeinija.<ref>Dabashi, ''Theology of Discontent'' (1993), p.419, 443</ref>
Ovo je navodno bilo potrebno zato što islam zahteva pokornost samo tradicionalnom islamskom [[
Uspostavljanje i pokoravanje ovakvoj islamskoj vladi je bilo toliiko važno da je to bio ''u stvari izraz pokornosti bogu'' i čak ''neophodnije od molitve i posta'' za islam, jer bez toga pravi islam ne bi preživeo. Ovo je bio univerzalni princip, koji se nije odnosio samo na Iran. Celom svetu je bila potrebna, i zasluživao je pravednu vladavinu, to jest islamsku vladavinu, i Homeini je ''smatrao izvoz islamske revolucije za imperativ''<ref>[http://almashriq.hiof.no/lebanon/300/320/324/324.2/hizballah/warn2/shiism.html#khomeinism Staying the Course: the "Lebanonization" of Hizbullah - Lebanon - Al Mashriq], Pristupljeno 31. 3. 2013.</ref>. Međutim, kada je u pitanju ''izvoz revolucije'', on je rekao: to ''ne znači mešanje u pitanja drugih zemalja''<ref>''صدور انقلاب به معناي دخالت در شئون مردم كشورهاي ديگر نيست.''</ref>, već ''odgovaranje na njihova pitanja o poznavanju boga''<ref>''بلكه به معناي پاسخ دادن به سؤالهاي فكري بشر تشنه معارف الهي است''.</ref><ref>[http://www2.irna.ir/occasion/13day84/index.htm پيام امام (ره) به گورباچف], Pristupljeno 31. 3. 2013.</ref>.
Ova revolucionarna vizija teokratske vladavine je bila u oštroj suprotnosti sa tihim šiitizmom koji je pozivao na povlačenje iz političkog života, ili barem vlasti, do povratka [[Mahdi]]ja<ref>Abrahamian, ''Iran'', (1983), p.15,16</ref>. Nije potrebno ni istaći da je ovakva vizija bila u suprotnosti i sa planovima i nadanjima iranskih demokratskih sekularista i levičara. U isto vreme, Homeini je znao da je široka revolucionarna baza neophodna i ohrabrivao je ove snage da se ujedine sa njegovim pristalicama kako bi zbacili šaha.<ref>Abrahamian, ''Iran'', (1983), p.478,479, 524</ref>
==Izvori==
| |||