Vještičarstvo – razlika između verzija

Vješticama i vješcima se danas nazivaju sljedbenici ogranka [[neopaganstvoneopaganizam|neopaganskog]] pokreta poznatog kao [[Wicca]].

Kod svih [[SloveniSlaveni|Slovena]], prvobitno je bila preanimistički htonični demon, kao i [[vampir]] i ona je, po svojoj prirodi i funkcijama ženski korelat vampira. Veštice su, pretrpele velike promene od onih prvobitnih, pa do savremenih shvatanja i verovanja. One su prvobitno bile demoni samo jedne uže srodničke zajednice da bi kasnije bile žene koje koje u sebi imaju [[đavosatana|đavolski]]lski duh, koje noću izlaze iz [[groblje|groblja]] pa more decu. Za razliku od vampira koji uglavnom siše [[krv]], veštica se hrani ljudskim [[srce|srcima]] i [[džigerica|džigericom]].

Ove osobine i funkcije su izvorne i sve se mogu pronaći kod drugih [[Indoevropljani|indoevropskih]] naroda, naročito su srodne sa grčkim i rimskim strigama (koje su se javljale u obliku noćnih [[ptica]] dok se veštice inkarniraju u [[leptir]]a). Reč veštica, sa osobenostima koje predstavlja, isključivo je [[Slovenislaveni|slovenska]] i kao takva je zajednička za sve [[balkan]]ske slovene.

Za odbranu od veštica najčešće su korišćene [[basme]] i [[utuk|utuci]]. Najjačim utukom se smatraju [[češnjak|beli luk]] i [[glogov kolac]]. Često je upotrebljavan [[rog]] koji se palio, a u primorju se protiv sumnjivih veštica «bacaju rozi» (upiru ispruženi mali prst i kažiprst, dok su ostali prsti savijeni).

U nekim [[Bosna|bosanskim]] predelima se za zaštitu od ulaska veštice u kuću koristi i [[nož]], odozdo zaboden u okvir vrata ili prozora. Veoma efikasnim su se smatrali so i pokušaj stvaranja saveza sa vešticom upotrebom eufemizama. {{Citat|Veštici koja uđe u kuću valja dati parče hleba po kome su posuta tri zrnca [[sosol]]lii, pa ne može ništa nauditi.}} Dokaz saveza sa vešticom je što se ponekad apostrofira sa rečju kuma. Osim reči kuma upotrebljavani su mnogi drugi eufemizami koji su nastali iz osećanja velikok respekta i straha. I samo ime veštica je [[eufemizam]], pravo ime za nju nije poznato, mada bi bilo logično da je to ''vešta'' (ako je muški rod ''veštac'').

Ponekad je u [[slovenskaslavenska mitologija|slovenskoj mitologiji]] veštica nazivana i [[Baba Jaga]] ({{jez-rus|Bába-Яgá}}, [[srpski jezik|srb]] Baba Roga, [[makedonski jezik|mak]] Baba Roga, {{jez-bug|Bába Я́ga}}, {{jez-polj|Baba Jaga}}). Ona je [[čarobnica]] koja živi u šumi, u izbi postavljenoj na [[kokoška|kokošije]] noge. Oko ove kuće je ograda od ljudskih kostiju i lobanja, umesto brave su vilice oštrih zuba. Reza je ljudska noga, a ključ - ruka.

U nekim pričama se pominje da se kuća neće okrenuti i prikazati vrata dok se ne izgovore čarobne reči. Prema nekim teorijama [[koliba]] na kokošjim nogama zapravo je [[interpretacija]] uobičajene [[konstrukcija|konstrukcije]] [[nomadi|nomadskihnomad]]skih naroda u [[Sibir]]u, [[Ural (planina)|Ural]]u i [[Tunguzija|Tunguziji]], namenjene čuvanju zaliha od životinja. Koliba bez vrata ili prozora postavila bi se na visoke [[stub]]ove od drveća koji su ličili na kokošije noge. Sličnu ali manju konstrukciju koristili su u Sibiru za figure [[bog]]ova koje su jedva stale u kuću, kao što u bajkama Baba Jaga ispuni unutrašnjost kolibe.

Tokom srednjeg veka u mnogim [[Katoličanstvo|katoličkim]] zemljama [[Evropa|Evrope]] postojali su [[zakon]]i protiv veštičarenja, koji su bili jedan od načina borbe protiv [[jeretikhereza|jeretika]]a. Najčešće su osuđivane žene, a kazna je bila spaljivanje na lomači. Prvo veliko spaljivanje veštica odigralo se 1482. godine u Sevilji.<ref>[http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html Dešavanja kroz vekove]</ref>

Ostaci poznatih jeretika, grešnika i »veštica« često bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja usitnjavani i razbacivani po đubrištu.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Kostur|Skelet]] individue, optužene za veštičarenje, po zakonu zvanom »Akt Veštičarenja« (Witchcraft Act) spaljen [[1582|1582.]] godine u [[Engleska|engleskom]] mestu Sveti Osit (St. Osyt, Brightlingsea), otkriven je u relativno dobrom stanju, iako je bio izložen plamenu i velikim [[temperatura]]ma koje lomača može razviti i bio položen u zemlju pre više od četiristotine godina{{činjenica|date=11. 2009.}}. [[Antropologija|Antropolozi]], koji su analizirali pronađene ostatke, prepostavili su da je telo bilo nepotpuno spaljeno i da su srodnici pri [[inhumacija|inhumaciji]] uspostavili [[anatomija|anatomski]] raspored ostataka.

Najpoznatiji lov na veštice odigrao se [[1692|1692.]] godine, kada je devetnaestoro ljudi u [[SADsjedinjene Američke Države|američkom]] gradu [[Salem]], u državi [[Masačusets]], osuđeno na smrt. Salem je tako postao [[grad]] koji se kasnije i u [[film]]ovima, [[pozorišteteatar|pozorišnim predstavama]]<ref>[http://www.snp.org.rs/drama-lat.html Srpsko narodno pozorište: „Veštice iz Salema“]</ref> i [[literaturaknjiževnost|literaturi]] koristio kao [[inspiracija]] za priče o vešticama, a danas se tamo nalazi i [[muzej]]<ref>[http://www.salemwitchmuseum.com/ Muzej veštica u Salemu]</ref>.

[[Artur Miler]] je [[1953|1953.]] napisao čuveni komad inspirisan vešticama iz Salema.

U Srbiji se progon veštica dešavao pre dva veka. O tome se može suditi na osnovu sačuvanih dokumenata kojih nije mnogo. Ono što se zna jeste da su navodne veštice bile izuzetno ozloglašene u narodu i sa njima se neretko veoma okrutno postupalo. Prema sačuvanim zapisima publiciste Tihomira R. Đorđevića, u selu [[Žabari]]ma u [[pomoravljePomoravski okrug|Pomoravlju]] su izvesnu Paunu, po [[Karađorđe]]voj zapovesti, privezali uz [[ražanj]] i pekli je „među dve [[vatra|vatre]]“. U vreme Karađorđevog [[ustanak|ustanka]], Antonije Pljakić, [[rudnik|rudnički]] [[vojvoda]], ispekao je nasred [[Kraljevo|Karanovca]] neku babu za koju je čuo da je veštica. Osim spaljivanja, dešavalo se da veštica bude ubijena iz [[pištolj]]a ili [[nož]]evima, kao što je u to vreme bio slučaj sa maćehom nekog Petra Joksića iz [[topola|Topole]]. Postoji priča da je u [[decembar|decembru]] [[1846]]. godine došao turski [[buljubaša]] u [[selo]] [[Brdo]] i da su mu se tamo [[sujeverje|sujeverni]] [[seljak|seljaci]] požalili da im jedna baba „mori“ decu. Buljubaša je batinao babu, ali i njene drugarice koje je ova u očajanju optužila da su takođe veštice. [[Batina]]ma su bile izlečene od veštičarenja, a za trud buljubaša je dobio [[novac|novčanu]] nagradu. Bilo je još primera gonjenja veštica. [[Knez Sredoje]] iz [[solutuša|Solutuše]] je obavestio [[knezmiloš MilošObrenović|kneza Miloša]] da je [[1824]]. godine jedan čovek ubio neku babu zato što je veštica. Knez je dobijao [[izveštaj]]e da su žene zbog optužbi da su veštice prebijane i zabranio je Srbima da tuku žene. Tako je [[1822]]. godine zaštitio izvesnu baba Hristu iz [[božurnja|Božurnje]], u [[kragujevačka nahija|Kragujevačkoj nahiji]], za koju su seljani govorili da je veštica i nameravali da je ubiju. Njegova naredba je bila da niko ne sme da se usudi „da je i najmanje dodirne, a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije“. I u Crnoj Gori je bilo „lova na veštice“. U selu [[krnjice|Krnjicama]] u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] su pre 150 godina posumnjali da je jedna žena veštica, pa su je odvezli na [[jezero]] i bacili u vodu. Pošto nije potonula, to je bio siguran [[znak]] da je veštica.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml Glas javnosti: „Privezali je na ražanj“]</ref>

Vještice se u narodnoj tradiciji obično zamišljaju kao stare, neugledne žene. predaja ih većinom oslikava kao usidjelice ili udovice. Važan simbol im je metla pomoću koje mogu letjeti te crna [[mačka]] ili neka druga divlja ili noćna životinja, poput [[sova|sove]]. Donose sušu, nerodicu na poljima, odgovorne su za pomor stoke i za smrt djece i dojenčadi.

Noć veštica ({{jez-eng|Halloween}}) je svetkovina koja se u pojedinim zemljama proslavlja 31. oktobra, a skraćenica je od Sveto veče uoči Svih Svetih ili {{jez-eng|All Hallow's Eve}} ili {{jez-eng|Hallow Eve}}. Slavi se najviše u [[Irska|Irskoj]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u, [[Kanada|Kanadi]], [[Australija|Australiji]] i [[Novi Zeland|Novom Zelandu]].