'''Monociti''' su vrsta [[bela krvna zrncaleukocit|belih krvnih zrnaca]] ([[leukociti|leukocita]]) koja pripadaju monocito-makrofagnom sistemu. Monociti su krupne, mononukleuse ćelije (najveće ćelije krvi), poseduju fagocitne sposobnosti. Iz njih nastaju makrofagi, ćelije sa najvećom sposobnošću fagocioze. Ove ćelije provedu 10-12 sati u [[krv]]i, a zatim odlaze u druga tkiva i transformišu se u makrofage.<ref name="Živančević-Simonović">{{cite book | author=Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić |editor= | title=Opšta patološka fiziologija | edition= | issue= | pages= | publisher=Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet |location=Kragujevac | year= | id=ISBN 86-82477-65-3 | doi= | url= }}</ref><ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>
== Izgled i građa ==
Monociti su velike ćelije, prečnika 15-18 μm. Jedro im je bubrežastog oblika i nije segmentirano (mononukleusne ćelije). U [[citoplazma|citoplazmi]] se nalaze granule sa [[enzim]]ima.<ref name="Koraćević">{{cite book | author=Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević |editor= | title=[[Biohemija]] | edition= | issue= | pages= | publisher=Savremena administracija |location= | year= | id=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref> Od enzima poseduju: [[kisela fosfataza|kiselu fosfatazu]], [[glukuronidaza|glukuronidazu]], [[lizozim]], neke tipove [[esteraza|esteraza]] i [[peroksidaza|peroksidazu]]. Na površini njihove [[ćelijska membrana|mabrnane]] nalaze se receptori za [[imunoglobulinantitelo|imunoglobuline]]e i [[sistem komplemenata|komponente komllementa]] (C3b i C5a, koje vrše opsonizaciju). Stvaraju se u [[koštana srž|koštanoj srži]], a putem krvi dospevaju u sve delove organizma, gde napuštaju krvotok, odlaze i transformišu se u [[makrofag]]e. Monociti čine 5-8% [[leukocit]]a u perifernoj krvi.
