Wikipedija

V-2 – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Addbot (razgovor | doprinos)
46.972 izmene
m Bot: Migrating 46 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q174640 (translate me)
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 1:
[[Datoteka:Fusée_V2.jpg|Replika rakete Fau 2 u muzeju u Penemindeu, Nemačka.|thumb|300px]]Raketa '''Fau 2 (V-2)''' je jedna od prvih balističkih raketa koju je nemačka armija koristila u završnoj fazi [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]], za napade na ciljeve u [[VelikaUjedinjeno BritanijaKraljevstvo|Britaniji]] i [[Belgija|Belgiji]]. Ona predstavlja početak raketne trke koja će se razviti tokom [[Hladni rat|Hladnog rata]] i koja će učiniti mogućim let na [[Mjesec|Mesec]] i lansiranje sondi izvan [[Sunčev sistem|Sunčevog sistema]].
 
== Razvoj ==
Početkom [[1927]]. god. nemačko [[Društvo za svemirske letove]] (Verein für Raumschiffahrt) započelo eksperimente sa tečnim raketnim gorivo. Rakete sa pogonom na čvrsto gorivo korišćene su tokom [[Prvi svetskisvjetski rat|Prvog svetskog rata]] zbog čega je [[Versajski sporazum|Versajskim sporazumom]] Nemačkoj zabranjeno istraživanje i razvoj raketa na čvrsto gorivo. Tokom [[1932]]. god. nemački [[Rajhsver]] je počeo da pokazuje interesovanje za njihovo istraživanje zbog moguće vojne upotrebe raketa. U tom cilju istraživački tim nemačke vojske predvođen generalom [[Valter Dornberger|Valterom Dornbergerom]] posetio je njihov istraživački centar gde im je prikazana demonstracija vozila na raketni pogon kojim je upravljao [[Wernher von Braun|Verner fon Braun]]. Iako je raketa imala ograničene sposobnosti, Dornberger je prepoznao fon Braunovu genijalnost i privoleo ga da počne da radi za nemačku vojsku.
 
Preostali članovi društva sledili su fon Brauna tako da su uskoro svi radili za nemačku vojsku. U decembru [[1934]]. god. fon Braun je postigao zapažen uspeh kada je uspešno lansirana raketa A2 (A za agregat), mali model koji je kao pogonsko gorivo koristio [[etanol]] i [[tečni kiseonik]]. Dalja istraživanja nastavljena su u pravcu povećanja pouzdanosti rakete. Ispitane su različite vrste goriva ali je nemačka vojska podržavala upotrebu etanola zato što je Nemačka oduvek imala problema sa nedostatkom fosilnih goriva. Tokom Drugog svetskog rata, veliki broj raketa koristio je kao pogonsko gorivo etanol koji se dobijao iz krompira.
Red 10:
Ispostavilo se da je A3 problematična dizajn zbog čega je izvršena njena modifikacija koja je nazvana A5. Novi model je bio izuzetno pouzdan i do kraja [[1941]]. god. uspešno je lansirano 75 raketa A5. Prva raketa A4 poletela je u martu [[1942]]. god., ali se nakon leta od 1.6 km srušila u more. Prilikom drugog lanisranja raketa je eksplodirala nakon što je dostigla visinu od 11 km. Treća raketa lansirana 3. oktobra 1942. god. izvela je savršen let. Ova raketa, koja je preletela 193 km bila je prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je dosegao svemir.
 
Početkom [[1943]]. god. pokrenuta je serijska proizvodnja raketa A4 pod nazivom ili skraćeno V2 kako je nazvana na insistiranje nemačkog ministra propagande [[JozefJoseph GebelsGoebbels|Jozefa Gebelsa]]. Saveznici su već bili upoznati sa postojanjem ovog oružija. Poljki pokret otpora uspeo je da na desnoj obali reke [[Bug]] dođe do ostataka ove rakete ispaljene u opitnom centru [[Blizna (Rudo)|Blizna]] tako da su svi vitalni tehnički podaci dostavljeni Britanskoj obaveštajnoj službi. Britanci su pokrenuli masovnu bombardersku kampanju protiv Penemindea zbog čega je poginuo veliki broj stručnih radnika što je značajno usporilo testiranje i proizvodnju.
 
== Tehnički podaci ==
Fau 2 je bila bespilotna, inercijalno vođena balistička raketa. Kratko vreme nakon lansiranja koristila je sopstveni pogon dok ju je sistem za navođenje usmeravao ka cilju. Nakon gašenja motora nastavljala je slobodan let (otuda izraz balistička). Fau 2 je imala operativni domet od oko 300 km i bojevu glavu od 1.000 kg. Najveće moguće odstupanje od cilja iznosilo je 17 km. To znači da je na udaljenosti od 300 km bilo samo 50% šanse da raketa padne u prečniku od 17 km oko cilja. Zbog male preciznosti njome se nisu mogli gađati manji ciljevi, kao što su fabrike ali je bila dovoljno precizna za gađanje velikih gradova kao što je [[London]].
 
Fau 2 je kao pogonsko gorivo koristio [[alkoholi|alkohol]] ([[etanol]] i [[voda|vodu]]) dok je kao oksidant korišćen tečni kiseonik. Pumpe za gorivo i oksidant su bile parne turbine, a para je dobijana iz koncentrovanog [[vodonik- peroksid|vodonik-peroksida]]a dok je kao katalizator korišćen [[kalijum permanganat|kalijum-permanganat]]. Pogonsko gorivo bilo je smešteno u aluminijumske rezervoare kako bi se smanjila težina rakete zbog čega je njena proizvodnja, s obzirom na veliku cenu i nedostatak ove legure predstavljala veliko opterećenje za nemačku privredu. Motor je startovan tako što bi se dve hipergolične supstance ubrizgale u komoru za sagorevanje, gde je prilikom njihovog mešanja dolazilo do samozapaljenja i stvaranja varnice koja je palila gorivo.
 
U komori za sagorevanje temperature su se kretale između 2.500 do 2.700 °C. Smeša alkohola i vode pumpana je duž dvostrukog zida glavne komore za sagorevanje. Na taj način hlađena je komora i zagrevano gorivo. Gorivo je zatim upumpavano u glavnu komoru za paljenje kroz 1224 dizne čime je postizana odgovarajuća smeša alkohola i kiseonika. Male rupice omogućavale su da male količine alkohola prođu direktno u komoru za sagorevanje gde su formirale tanak sloj koji je dodatno štitio zidove komore, naročito na otvoru gde je komora bila najuža. Ovaj zaštitni sloj palio se u dodiru sa atmosferom i proizvodio dugački izduvni trag koji je ostajao za raketom.
Red 48:
|-
| 1
| [[16. 3.|16. mart]], [[1942]]
| -
| 0
Red 54:
|-
| 2
| [[13. 6.|13. jun]], [[1942]]
| 36
| 1.3
Red 60:
|-
| 3
| [[16. 8.|16. avgust]], [[1942]]
| 45
| 8.7
Red 66:
|-
| 4
| [[3. 10.|3. oktobar]], [[1943]]
| 58
| 190
Red 72:
|-
| 5
| [[21. 10.|21. oktobar]], [[1942]]
| 84
| 147
Red 78:
|-
| 6
| [[9. 11.|9. novembar]], [[1942]]
| 54
| 14
Red 84:
|-
| 7
| [[28. 11.|28. novembar]], [[1942]]
| 37
| 8.6
Red 90:
|-
| 9
| [[9. 12.|9. decembar]], [[1942]]
| 4
| 0.1
Red 96:
|-
| 10
| [[7. 1.|7. januar]], [[1943]]
| -
| 0
Red 102:
|-
| 11
| [[25. 1.|25. januar]], [[1943]]
| 64.5
| 105
Red 108:
|-
| 12
| [[17. 2.|17. februar]], [[1943]]
| 61
| 196
Red 114:
|-
| 13
| [[19. 2.|19. februar]], [[1943]]
| 18
| 4.8
Red 120:
|-
| 16
| [[3. 3.|3. mart]], [[1943]]
| 33
| 1.0
Red 126:
|-
| 18
| [[18. 3.|18. mart]], [[1943]]
| 60
| 133
Red 132:
|-
| 19
| [[25. 3.|25. mart]], [[1943]]
| 28
| 1.2
Red 138:
|-
| 20
| [[14. 4.|14. april]], [[1943]]
| 66
| 287
Red 144:
|-
| 21
| [[22. 4.|22. april]], [[1943]]
| 59
| 252
Red 150:
|-
| 22
| [[14. 5.|14. maj]], [[1943]]
| 62
| 250
Red 156:
|-
| 26
| [[26. 5.|26. maj]], [[1943]]
| 66.5
| 265
Red 162:
|-
| 25
| [[26. 5.|26. maj]], [[1943]]
| 40
| 27
Red 168:
|-
| 24
| [[27. 5.|27. maj]], [[1943]]
| 55
| 138
Red 174:
|-
| 23
| [[1. 6.|1. jun]], [[1943]]
| 62
| 235
Red 180:
|-
| 29
| [[11. 6.|11. jun]], [[1943]]
| 63.5
| 238
Red 186:
|-
| 31
| [[16. 6.|16. jun]], [[1943]]
| 60.5
| 221
Red 192:
|-
| 28
| [[22. 6.|22. jun]], [[1943]]
| 62.5
| 75
Red 198:
|-
| 30
| [[24. 6.|24. jun]], [[1943]]
| 65.1
| 287
Red 204:
|-
| 36
| [[26. 6.|26. jun]], [[1943]]
| 64.9
| 235
Red 210:
|-
| 38
| [[29. 6.|29. jun]], [[1943]]
| 15
| 3
Red 216:
|-
| 40
| [[29. 6.|29. jun]], [[1943]]
| 63.6
| 236
Red 222:
|-
| 33
| [[1. 7.|1. jul]], [[1943]]
| -
| 0
Red 228:
|-
| 41
| [[9. 7.|9. jul]], [[1943]]
| 4
| 0.1
Red 234:
|-
| 34
| [[9. 7.|9. jul]], [[1943]]
| -
| 0
Red 240:
|-
| -
| [[12. 8.|12. avgust]], [[1943]]
| 64
| ?
Red 246:
|-
| -
| [[6. 10.|6. oktobar]], [[1943]]
| 68
| ?
| Uspešno lansiranje, trajanje leta 272 s; prvo lansiranje nakon napada od [[17. avgust8.|17. avgusta]]a [[1943]]. god.
|-
| -
| [[21. 10.|21. oktobar]], [[1943]]
| 63
| ?
Red 258:
|-
| -
| [[4. 12.|4. decembar]], [[1943]]
| 63
| ?
Red 264:
|-
| -
| [[10. 12.|10. decembar]], [[1943]]
| 69
| ?
Red 270:
|-
| -
| [[21. 12.|21. decembar]], [[1943]]
| 33
| ?
Red 276:
|-
| -
| [[7. 1.|7. januar]], [[1944]]
| 43
| ?
Red 282:
|-
| -
| [[27. 1.|27. januar]], [[1944]]
| ?
| ?
Red 288:
|-
| -
| [[2. 3.|2. mart]], [[1944]]
| ?
| ?
Red 294:
|-
| -
| [[11. 3.|11. mart]], [[1944]]
| 59
| ?
Red 302:
Za period posle 1943. god. postoji samo nekompletna evidencija o eksperimentalnim lansiranjima rakete A4 u Penemindeu. Eksperimentalna lansiranja nastavljena su uprkos snažnim savezničkim bombardovanjima tokom avgusta i jula 1943-44 godine kao i tokom februara 1945. god. Raketa A4/Fau 2, opremljena novim sistemom za navođenje namenjenim za raketu „Vaserfal“ (nem. „Waserfall“ – vodopad), koja je u stvari bila konverzija rakete Fau 2 namenjena za dejstvo protiv savezničkih bombardera, lansirana je 13. juna 1944. god. i srušila se u [[Švedska|Švedskoj]].
 
Raketa Fau 2, koja je ispaljena [[30. maj5.|30. maja]]a 1944. god. srušila se u blizini opitnog centra Sarnaki nad Bugijem. Delove rakete koji su pali u blizini reke Bug prikupila je [[Poljska domovinska armija]]. Delovi rakete su u noći 25-26 jul 1944. god. prebačeni avionom u Veliku Britaniju.
 
== Proizvodnja Fau 2 ==
Red 308:
 
== Operativna upotreba ==
Prva raketna jedinica koja je stekla operativni status bila je Baterija 444. Ova jedinica formirana je [[2. septembar9.|2. septembra]] 1944. god. u blizini [[Ufalize]]a u [[Belgija|Belgiji]] sa zadatkom da otpočne raketne napade na nedavno oslobođeni [[Pariz]]. Sledećeg dana Baterija 485 upućena je u [[Hag]] kako bi otpočela raketne napade na [[London]]. U narednih nekoliko dana izvršeno je nekoliko neuspešnih lansiranja ali su obe grupe uspešno dejstvovale 8. septembra.
 
Dejstva ove dve baterije predstavljala su samo vrh sante leda. U narednih nekoliko meseci ispaljeno je oko 3.172 rakete na sledeće savezničke ciljeve:
Red 339:
Nekoliko stotina lansiranih raketa je eksplodiralo u letu i nikada nije ušlo u savezničku statistiku.
 
Poslednje dve rakete eksplodirale su [[27. mart3.|27. marta]]a [[1945]]. god. na (ili u blizini) svojih ciljeva. Broj poginulih civila u Londonu dostigao je cifru od 7.000 što je u proseku dvoje poginulih po lansiranju. Ovi podaci u velikoj meri umanjuju značaj rakete Fau 2, ali se mora imati u vidu da je veliki broj ovih raketa promašio svoj cilj. Rakete koje bi pogodile svoj cilj bile su izuzetno smrtonosne. U jednoj eksploziji u [[Vulvič]]u, jugo-istočni London, poginulo je 160 ljudi dok je u [[AntverpenAntwerpen|Antverpenu]]u raketa pogodila bioskop i usmrtila 567 ljudi. Takođe, jedna raketa Fau 2 značajno je oštetila dokove u ovom gradu koji su bili od vitalnog značaja za snabdevanje savezničkih snaga u Evropi.
 
== Protivmere ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/V-2