Razlike između izmjena na stranici "Mihail Bakunjin"

Dodano 118 bajtova ,  prije 7 godina
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
m/м (Bot: migracija 70 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q27645 na Wikidati)
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
[[Datoteka:Bakuninfull.jpg|right|thumb|200px|Mihail Aleksandrovič Bakunjin]]
'''Mihail Aleksandrovič Bakunjin''' ({{jez-ru|''Михаил Александрович Бакунин''}}) ([[1814]] - [[1876]]) bio je poznati ruski [[revolucija|revolucionar]], i savremenik [[Karl MarksMarx|Karla Marksa]]. On spada među prve anarhističke [[Filozofija|filozofe]] i često se smatra "''ocem modernog [[anarhizam|anarhizma]]''".
 
== Mladost ==
Bakunjin je rođen 18. maja [[1814]]. u [[aristokratijaaristokracija|aristokratskoj]] porodoci u selu Prjamuhino, u pokrajini [[Tverska oblast|Tver]], severo-zapadno od [[Moskva|Moskve]]. U četrnaestoj godini odlazi u [[Sankt Peterburg|Sankt Petersburg]] gde upisuje vojnu akademiju za artiljerce. Godine [[1832]] je prebačen u Rusku Kraljevsku Gardu i poslat u [[Litvanija|Litvaniju]]. Živeći u carskoj Rusiji, Bakunjin je brzo razvio snažnu mržnju prema nepravdi. [[1835]] u 22. godini života, napustio je vojsku, jer su mu smetale represivne metode primenjivane na lokalnom stanovništvu, i počeo se kretati u demokratskim krugovima. Postao je jako kritičan prema [[feudalizam|feudalizmu]] koji je tada bio zvanično [[oblik vladavine|društveno uređenje]] [[Rusija|Rusije]].
 
Nakon napuštanja vojske bio je prvo u [[Moskva|Moskvi]], a zatim u [[Sankt PetersburgPeterburg|Sankt Petersburgu]]u prevodeći na ruski dela autora kao što su [[Johan Gotlib Fihte|Fihte]] i [[Georg Vilhelm Fridrih Hegel|Hegel]]. [[1842]] je otputovao u Nemačku kako bi tamo proučavao [[Georg Vilhelm Fridrih Hegel|Hegela]], gde se upoznao sa vodećim mladim [[Socijalizam|socijalistima]] Nemačke.
 
== Odlazak u Pariz ==
Kada se preselio u [[Pariz]] upoznao je [[PjerPierre-Joseph Žozef PrudonProudhon|Prudona]], [[MarksKarl Marx|Marksa]]a, [[Žorž Sand]]a i glavne predstavnike poljske emigracije. U tom stadijumu već je formulisao teoriju koja je videla slobodu kako se postiže opštim ustankom, povezanim sa nacionalnim revolucijama, a pogotovo oslobođenjem svih slovenskih naroda. NJegovo strasno propagiranje demokratije i anti-[[kolonijalizam|kolonijalizma]] učinilo ga je “javnim neprijateljem br. 1” u većini evropskih [[monarhija]]. [[1848]]. bio je prognan iz Francuske zbog govora u kojem je podržavao nezavisnost Poljske. Iz Pariza je otišao u [[Švajcarska|Švajcarsku]] gde se ostao da živi neko vreme, i bio aktivan u društvenim događanjima. NJegova strast za slobodom i jednakošću i njegove osude privilegija i nepravde učinile su ga izuzetno privlačnim za radikalni pokret tog vremena.
 
Sledeće godine Bakunjin je pohitao u [[Dresden|Drezden]] gde je odigrao vodeću ulogu u Majskom ustanku. To je dovelo do njegovog hapšenja i izricanja smrtne kazne. [[Austro-ugarska monarhija]] ga je takođe želela, pa je ekstradiciran i ponovo osuđen na smrt. Ali pre nego što je [[dželat]] uspeo staviti omču oko njegovog vrata, [[Rusija]] je zatražila njegovo izručenje i sledećih šest godina proveo je utamničen bez suđenja u tvrđavi Petra i Pavla. Kada je pušten iz zatvora prognan je u [[Sibir]].
 
== Bekstvo iz Sibira ==
[[1861]]. izveo je spektakularno bekstvo i vratio se u Evropu preko [[Japan]]a, [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-a ([[San Francisco|San Francisko]]) i kroz [[Panamski kanal]]. Sledeće tri godine posvetio se borbi za poljsku nezavisnost. Zatim je počeo da ponovno propituje svoje ideje. Da li bi nacionalna nezavisnost, sama po sebi, dovela da slobode za radni narod? Ovo pitanje ga je udaljilo od nacionalizma i usmerilo ka anarhizmu.
 
== Prva Internacionala ==
== Bakunjinovo nasleđe ==
{{wikisource|Autor:Mihail Bakunjin}}
Iscrpljen celoživotnom borbom, Bakunjin je umro u Švajcarskoj [[1. jul7.|1. jula]]a [[1876]]. NJegovo nasleđe je ogromno. Iako je pisao manifeste, članke i knjige on nikada nije završio nijedno krupnije delo. Kako je prvenstveno bio čovek od akcije, on bi ih prekidao, često bukvalno u sred rečenice, da bi odigrao svoju ulogu u borbama, štrajkovima i pobunama. Ono što je ostavio u nasleđe je zbirka fragmenata. Čak i takvi, njegovi spisi su puni uvida koji su relevantni danas kao što su bili u njegovo vreme.
 
Bakunjin je govorio da je vlada stredstvo pomoću kojeg manjina vlada većinom. Ukoliko “politička moć” znači koncentraciju [[autoritet]]a u rukama nekolicine, proglašavao je, ona mora biti ukinuta. Umesto nje mora se desiti “socijalna revolucija”, koja će se suprotstaviti postojećim odnosima među ljudima i predati [[vlast]] u ruke masama kroz njihovu sopstvenu federaciju dobrovoljnih organizacija. ''“Neophodno je potpuno i principijelno i u praksi ukinuti sve što se može nazvati politička moć, jer dok ima političke moći uvek će biti vladara i onih kojima se vlada, gospodara i robova, eksploatatora i eksploatisanih”.''
64.473

izmjene