Wikipedija

Ugljen monoksid – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Legobot (razgovor | doprinos)
53.537 izmena
m Bot: migracija 1 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q2025 na Wikidati
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 28:
| Density = 0.789 g mL<sup>-1</sup>, tečnost<br />1.250 g L<sup>-1</sup> na 0&nbsp;°C, 1 atm<br />1.145 g L<sup>-1</sup> na 25&nbsp;°C, 1 atm
| Solubility = 0.0026 g/100 mL (20&nbsp;°C)
| SolubleOther = rastvoran u [[hloroformkloroform|hloroformu]]u, [[sirćetna kiselina|sirćetnoj kiselini]], [[etil-acetat]]u, [[etanol]]u, [[amonijum-hidroksid]]u
| MeltingPt = −205&nbsp;°C (68&nbsp;K)
| BoilingPt = −191.5&nbsp;°C (81&nbsp;K)
Red 50:
}}
}}
'''Ugljen-monoksid''' (ostali nazivi: ugljenik (II) oksid, ugljični dioksid ili ugljikov dioksid; hem. oznaka CO) je [[gas]] sastavljen od [[atom]]a [[ugljenik]]a i atoma [[kiseonik]]a, bez boje, [[miris]]a i [[ukus]]a, lakši od vazduha. Ugljen-monoksid je [[neorganskaanorganska hemija|neorgansko jedinjenja]] [[ugljenik]]a, i spada u grupu neutralnih [[oksid]]a (ne reaguju sa vodom, [[kiselina]]ma i [[baza]]ma). Jake je citotoksičnosti za živa bića, jer spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih zagađivača [[vazduh]]a. Nastaje u toku nepotpune oksidacije organskih materija. Izduvni gasovi [[motor|motora sa unutrašnjim sagorevanjem]] jedan su od najvećih zagađivača [[Zemljina atmosfera|atmosfere]] ovim gasom (sa 1-14 vol%) zatim, slede izduvni gasovi koji nastaju u toku proizvodnje gvožđa kao i gasovi pri sagorevanju [[ugaljugljen|uglja]] u [[termoelektrana]]ma, i u procesu proizvodnje u rafinerijama [[nafta|nafte]] i hemijskoj industriji.
U razvijenijim zemljama sveta ([[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Japan]], Zapadna Evropa) i do 60% ugljen-monoksida potiče iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
 
Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u [[pluća|plućima]]) izaziva u organizmu opštu [[hipoksija|hipoksiju]] (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za [[hemoglobin]] crvenih krvnih zrnaca. Istiskujući [[kiseonik]] iz receptora [[crvena krvna zrncaeritrociti|crvenih krvnih zrnaca]], on u njima, stvaranjem karbonil jedinjenja, formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišćenje kiseonika u [[tkivo|tkivima]].<ref>Omaye ST. (2002). "Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity". Toxicology 180 (2): 139–50. doi:10.1016/S0300-483X(02)00387-6.
</ref>
 
Red 63:
 
== Istorijat ==
Smrtonosni učinak ugljen-monoksida bio je poznat još iz [[Antička Grčka|Antičke grčke]] i [[Rimsko carstvoCarstvo|Rimskog carstva]] i ta njegova osobina korišćena je za [[egzekucija|egzekucije]].<ref>Ganong WF. Review of Medical Physiology. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.</ref>
 
Ugljen-monoksid je prvi otkrio francuski [[hemijakemija|hemičar]] Žak de Lason [[1776]]. zagrevanjem oksida [[cink]]a [[ugaljugljen|ugljem]], ali je on bio u zabludi da se radi o [[vodonikvodik|vodoniku]]u, jer je goreo plavim plamenom. Da se ovaj gas, sastoji od atoma [[ugljenik]]a i kiseonika, otkriva [[1800]]. engleski hemičar [[Vilijam Krukšenk]].
 
[[Claude Bernard|Klod Bernar]] (''Claude Bernard'') [[1857]]. tokom svojih istraživanja konstatuje da se toksični efekat ugljen-monoksida zasniva na povratnoj vezi koju on stvara sa hemoglobinom, pretvarajući ga u karboksihemoglobin, koji ima manju sposobnost prenosa kiseonika.<ref>Bernard C. Le Cons Sur les Effets des Substances Toxiques et Médicamenteuses. Paris: Bailliere, 1857.</ref><ref>Robert Clarke, ''Claude Bernard et la médecine expérimentale'', Paris, Éditions Seghers, 1961 </ref>
{{cquote|Bernar je pokazao interesovanje za proučavanje trovanja, možda i zato što je video da je veliki broj bolesnika lečenih na njegovom odeljenju umrlo zbog udisanja ugljen-monoksida. Tada je, refluks gasova iz kamina u slabo provetrenim prostorijama, bio sasvim uobičajena pojava. Bernar je u brojnim eksperimentima dokazao da ugljen-monoksid sprečava zasićenje crvenih krvnih zrnaca kiseonikom pa samim tim nastaje i smanjen priliv kiseonika u tkiva i ćelije.<ref>Analyse physiologique des propriétés des systèmes musculaire et nerveux au moyen du curare. - C. R. hebd. Acad. Sci., t. 43, 1856, p. 825-829. Aussi publié dans les ‘Leçons sur les substances toxiques...’, Paris, 1857, p. 463.</ref> Bernar je dokazao da je ugljen-monoksid značajan u fiziologiji razmene gasova i razvio je metode za merenje količine kiseonika u krvi, <ref>Sur la quantité d'oxygène que contient le sang veineux des organes glandulaires à l'état de fonction et à l'état de repos, et sur l'emploi de l'oxyde de carbone pour déterminer les proportions d'oxygène du sang. - C. R. hebd. Acad. Sci. t. 47, 1858, p. 393-400.</ref> kako bi omogućio da se bolje razume normalna razmena gasova u krvi i telu ... Tokom narednih dvadesetak godina, on se vraća nekoliko puta na temu ugljen-monoksid.}}
 
Tokom istraživanja sprovedenih [[1926]]. je postalo jasno, da je [[hipoksija]] izazvana ne samo poremećajem prenosa [[kiseonik]]a, već i zbog narušene koncentracije gasova u tkivima i ćelijama.<ref name="Arthur">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990 </ref> Verberg (''Warberg'') uz pomoć kulture [[kvasac|kvasca]] dokazuje da je apsorpcija ({{jez-lat|absorptio}}) kiseonika u ćelijama inhibirana tokom izlaganja velikim količinama ugljen-monoksida.<ref>Walker E, Hay A. Carbon monoxide poisoning is still an under recognised problem. BMJ 1999;319: 1082-3</ref>
 
Ugljen-monoksid izvan atmosfere [[zemljaZemlja (planet)|Zemlje]] prvi put je otkrio belgijski naučnik M. Mižeot (''M. Migeotte'') [[1949]]. u [[Spektar (fizička hemija)|IC spektru]] [[sunce|Sunca]].
 
== Nalaženje u prirodi ==
U prirodi je ovaj gas veoma redak. U [[vazduh]]u se nalazi u tragovima, nešto više u [[vulkan]]skim gasovima, ali ga ima i u [[ugaljugljen|uglju]] i [[meteor]]itima. Mnogo više se stvara zbog uticaja čoveka, najčešće kao proizvod [[zagađenje|zagađivanja]]. Tako je prisutan u [[duvanduhan|duvanskom]]skom dimu, kao i u gasovima koje izbacuju [[fabrikatvornica|fabrički]] [[dimnjak|dimnjaci]], [[peć (grad)|peći]]i i [[motor sas unutrašnjim sagorevanjemsagorijevanjem|motori sa unutrašnjim sagorevanjem]]. Bitan je i sastojak gasa za osvetljenje, kao i [[generatorski gas|generatorskog]] i [[vodeni gas|vodenog gasa]].<ref name="melor">Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.</ref>
 
== Dobijanje ==
Red 89:
 
== Formula ==
[[hemijskaKemijska formula|Formula]] ugljen-monoksida se može dokazati u [[eudiometar|eudiometru]], gde se dve [[zapreminavolumen|zapremine]] ugljen-monoksida jedine sa jednom zapreminom [[kiseonik]]a gradeći dve zapremine [[ugljen-dioksid]]a. Prema [[Avogadrov zakon|Avogadrovoj hipotezi]], odnosi su isti i što se [[molekulmolekula]]a tiče, pa se formula ugljen-monoksida tako može izvesti iz već poznate formule ugljen-dioksida. Nju potvrđuje i [[gustina pare]] ugljen-monoksida koja iznosi 14. Za razliku od većine drugih svojih [[hemijsko jedinjenje|jedinjenja]], [[ugljenik]] je u ovom slučaju dvovalentan, sa dve uspavane [[valenca|valence]]. Ovo je opet u saglasnosti sa svojstvom ugljen-monoksida da može da gradi [[adicija|adiciona]] jedinjenja i pri tome se ponaša kao donator, a ne kao akceptor. Adiciona jedinjenja gradi sa [[hlor]]om i mnogim [[metal]]ima poput [[nikl]]a.<ref name="melor"/>
 
== Fizičko-hemijska svojstva ==
Ugljen-monoksid je gas bez [[spisak boja|boje]], [[ukus]]a i [[miris]]a. U vodi se rastvara na jednu zapreminu vode oko 0,035 zapremine gasa na 0°S. Na –192°S se pod normalnim [[pritisaktlak|pritiskom]] [[kondenzacija|kondenzuje]] u bistru i bezbojnu [[tekućine|tečnost]], a u čvrsto stanje prelazi na -207°S. Ne potpomaže gorenje, ali sam gori plavim, treperavim [[plamen]]om, pri čemu se gradi ugljen-dioksid<ref name="melor"/>:
:<math>\mathrm{2CO + O_2 \longrightarrow \; 2CO_2}</math>
Ugljen-monoksid je postojano jedinjenje čak i sa povišenjem [[temperatura|temperature]]. To je neutralni oksid, mada može da reaguje sa [[natrijum- hidroksid|natrijum-hidroksidom]]om, ali kada se povećaju temperatura i pritisak. Tada nastaje [[natrijum formijat]]<ref name="melor"/>:
:<math>\mathrm{CO + NaOH \longrightarrow \; HCO_2Na}</math>
Kao što je već rečeno, lako gradi adiciona jedinjenja. Osim sa kiseonikom, jedini se i sa hlorom:
Red 104:
[[Datoteka:Carbon-monoxide-LUMO-phase-3D-balls.png|thumb|right|150px|CO [[HOMO/LUMO|LUMO]] je π* [[anti-vezujuća]] [[molekulska orbitala]].]]
 
Većina metala formira [[Kompleksno jedinjenje|koordinacione komplekse]] koji sadrže kovalentno vezani ugljen monoksid. Samo metali u nižim oksidacionim stanjima se [[Koordinatna veza|koordiniraju]] sa ugljen monoksidnim [[ligand]]om. Razlog za to je da mora postojati dovoljna [[elektronska gustina]] da bi se omogućila povratna donacija iz metalne d<sub>xz</sub>-orbitale, u π* [[molekulska orbitala|molekulsku orbitalu]] iz ugljen monoksida. Slobodni elektronski par na ugljenikovom atomu ugljen monoksida, takođe donira elektronsku gustinu u d<sub>x²−y²</sub> orbitalu na metalu da bi se formirala [[Kovalentna veza|sigma veza]]. [[Nikal karbonil]], Ni(CO)<sub>4</sub> se formira direktnom kombinacijom ugljen monoksida i [[nikal|niklanikl]]a na sobnoj temperaturi. Iz tog razloga, da bi se izbegla korozija, [[nikl|nikal]] u sastavu cevi ili delova instrumenata ne treba da bude u dugotrajnom kontaktu sa ugljen monoksidom. Nikal karbonil se lako razlaže nazad u [[Ni]] i CO nakon kontakta sa vrućim površinama. Taj metod je nekad korišćen za industrijsko prečišćavanje [[nikal|niklanikl]]a u [[Mondov proces|Mondovom procesu]].<ref>{{cite journal|author= Mond L, Langer K, Quincke F| title= Action of carbon monoxide on nickel| journal=Journal of the Chemical Society|year=1890| pages=749–753|doi = 10.1039/CT8905700749| volume= 57}}</ref>
 
U nikal karbonilu i drugim karbonilima, elektronski par na ugljeniku ostvaruje interakciju sa metalom; ugljen monoksid donira elektronski par metalu. U tim situacijama, ugljen monoksid se zove '''karbonil''' [[ligand]]. Jedan od najvažnijih metal karbonila je [[gvožđe pentakarbonil]], Fe(CO)<sub>5</sub>:
Red 115:
== Dokazivanje i određivanje ==
Iako dokazivanje ugljen-monoksida nije lako izvodljivo, postoji više načina da se izvede.
# Parče bele [[hartijapapir|hartije]] natopljene [[palado-hlorid]]om boji ružičasto, zeleno ili crno, jer se dešava redukcija [[sosol]]lii u metal.
# [[Vogelova krvna proba|Vogelovom krvnom probom]] se može uočiti razlika između [[krv]]i koja sadrži ugljen-monoksid od normalne krvi. Naime, normalna krv razblažena u mnogo vode daje žutocrveni [[otopine|rastvor]], dok ona koja sadrži ugljen-monoksid daje ružičasti rastvor. I u [[spektralna analiza|spektru]], ove dve krvi pokazuju razliku, posebno ako se doda [[amon-sulfid]]. Normalna krv tada daje jednu, a [[hemoglobin]] sa ugljen-monoksidom dve [[apsorpcija|apsorpcione]] trake.
# U običnoj [[gasna analiza|gasnoj analizi]] može da se odredi srazmera ugljen-monoksida u [[smesa|smesi]], ali nakon odstranjivanja [[kiselina|kiselih]] gasova. Ugljen-monoksid se tada apsorbuje u amonijačnom rastvoru kupro-hlorida.
# [[Jod-pentoksid]] redukuje na temperaturi od 90°S na elementarni jod, koji se kasnije dokazuje:
Red 136:
== Patofiziologija ==
[[Datoteka:CO disocijacija HbO2.jpg|thumb|200px|right|Ugljen-monoksid pomera krivu disocijacije HbO2 u levo]]
Ugljen-monoksid se u [[molekulmolekula|molekulu]]u [[hemoglobin]]a vezuje na isto mesto na koje i kiseonik. Međutim on ima 230 puta veći afinitet vezivanja za [[hemoglobin]] od [[kiseonik]]a.<ref name="Arthur"/> Zato i male koncentracije CO u [[Zemljina atmosfera|atmosferskom vazduhu]], odnosno mali parcijalni pritisak ugljen-monoksida u [[alveola]]rnom [[vazduh]]u, od svega 0,05 kPa, može izazvati toksični nivo karboksihemoglobina u krvi. Kako ugljen-monoksid ima selektivnu sposobnost vezivanja za [[hemoglobin]] on pomera krivu disocijacije oksihemoglobina na levo, smanjujući oslobađanje [[kiseonik]]a na nivou [[tkivo|tkiva]].
Afinitet ugljen-monoksida za [[mioglobin]] je čak i veći nego za hemoglobin.<ref name="review">{{cite journal | title = ''Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle'' | author = George A. Ordway and Daniel J. Garry | journal = Journal of Experimental Biology | year = 2004 |}}</ref>.
Red 169:
|align="center" | -
|align="center" | [[Glavobolja]]
|align="center" | [[Vrtoglavica]], [[mučnina]], [[grčevigrč]]evi
|align="center" | '''[[Smrt]]'''
|-
Red 217:
 
'''3. Koncentraciju (SO) u krvi od 40-50 % karakterišu;'''
* [[grčevigrč]]evi u [[mišićno tkivo|mišićimamišići]]ma, [[konvulzije]]
* [[koma]],
* poremećaj rada [[srce|srca]] i [[disanje|disanja]],
Red 224:
=== Predispozicija ===
* [[Koronarna bolest srca|Ishemijska bolest srca]] ili [[aritmije srca|aritmije]] (karboksihemoglobin u koncentraciji od 2 do 6% može izazvati anginozni napad ili aritmiju)
* Plućne bolesti bilo kog oblika
* [[Anemija]] (narušen transport [[kiseonik]]a)
Red 281:
== Prevencija ==
[[Datoteka:Strazak 32.jpg|thumb|250px|right|Upotreba [[kiseonička maska|kiseoničke maske]] je obavezna na mestima gde postoji mogućnost pojave ugljen-monoksida]]
Potencijalna izloženost ugljen-monoksidu u kućnim i industrijskim uslovima je velika. Rizik u profesionalnim uslovima postoji kod vozača viljuškara, [[livac]]a, [[miner]]a, [[mehaničar]]a, [[radnik]]a u garažama, [[vatrogasacvatrogasci|vatrogasaca]]a i drugih profesija. Toksični učinak hroničnog izlaganja ugljen-monoksidu, može biti potenciran duvanskim dimom kod [[pušenje|pušača]] [[cigareta]] i osoba koje boluju od srčanih i respiratornih bolesti.<ref name="Aranđelović">Aranđelović M, Jovanović DP. ''Ugljen monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.'' Acta biologica Jugoslavica - serija C: Physiologica et pharmacologica acta. 2000; 36(2):75-82. </ref> Pušenje je jedan od čestih uzroka hroničnog trovanja ugljen-monoksidom. Ljudi koji puše 20 cigareta dnevno u [[krv]]i imaju oko 4-7% hemoglobina vezanog za ugljen-monoksid.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země 2008, ISBN 80-86678-10-5 3 </ref> Pasivni pušači (nepušači koji borave u prostoru sa pušačima) izloženi su prosečnoj koncentraciji ugljen-monoksida od oko 1,7 mg/m³ vazduha.<ref name=inchem>[http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213] Posećeno jun 2010. {{en}}</ref>.
 
Trovanje ugljen-monoksidom javlja se često, ima teške posledice, uključujući i [[srčani udar|infarkt]] miokarda <ref>Allred, E.N., Bleecker, E.R., Chaitman, B.R., Dahms, T.E., Gottlieb, S.O., Hackney, J.D., Pagano, M., Selvester, R.H., Walden, S.M., Warren, J. (1991) ''Effects of carbon monoxide on myocardial ischemia''. Environ Health Perspect, 91: 89-132 </ref> kao neposredni uzrok [[smrt]]i. Stalno prisustvo ugljen-monoksida na radnom mestu ili u kućnim uslovima može da smanji radni učinak radnika, da pogorša anginu pektoris, [[hronična opstruktivna bolest pluća|hroničnu opstruktivnu bolest pluća]] i da pogorša ili izazove aritmiju srca <ref>Hinderliter, A.L., Adams, K.F., Price, C.J., Herbst, M.C., Koch, G., Sheps, D.S. (1999) ''Effects of low-level carbon monoxide exposure on resting and exercise-induced ventricular arrhythmias in patients with coronary artery disease and no baseline ectopy.'' Arch Environ Health, 44(2): 89-93 </ref> i mnoge druge kasne komplikacije trovanja sa sekvelama koje se često previde. Zato treba stalno povećavati napore u prevenciji i edukaciji javnosti; <ref>Weir E. Identifying and managing adverse environmental health effects: a new series. CMAJ 2002;166(8):1041-3. [http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/166/13/1685 Identifying and managing adverse environmental health effects: 6. Carbon monoxide poisoning] Preuzeto; 10.2009. {{en}}</ref>
Red 299:
 
'''Hemijska industrija'''
* Koristi se za proizvodnju mnogih supstanci, poput [[formijat]]a i [[oksalat]]a. Sa [[vodonikvodik|vodonikom]]om lako gradi [[metan]], a može da gradi i više [[alkoholalkoholi|alkohole]]e, kao i druga [[organska hemijakemija|organska jedinjenja]] sa do devet ugljenikovih atoma.<ref name="melor"/>
* Izolovanje [[nikl]]a iz njegovih [[ruda]].<ref name="melor"/>
* Koristi se za dobijanje [[fozgen]]a, koji se upotrebljava u industriji boja.<ref name="melor"/>
Red 306:
'''Industrija mesa'''
 
U prehrambenoj industriji ugljen-monoksid se koristi u zaštićenoj atmosferi za pakovanje [[meso|mesa]] životinja i [[ribe|riba]] u koncentraciji od 0,4% do 0,5%, dajući mesu svetlo crvenu boju i svež izgled, bez promene [[ukus]]a. Ugljen-monoksid se u mesu vezuje sa [[mioglobin]]om i formira karboksimioglobin, jarko crveni pigment boje trešnje. Karboksimioglobin je stabilniji oblik od oksimioglobina, veze [[kiseonik]]a sa mioglobinom, koji zbog [[oksido-redukcija|oksidacije]] u mesu stvara pigmet tamno braon boje. Ova stabilna crvena boja mesa može trajati znatno duže nego pri klasičnom načinu pakovanja mesa.<ref name="Meatsci1999_SORHEIM">{{cite journal|author=Sorheim, S, Nissena, H, Nesbakken, T|title=The storage life of beef and pork packaged in an atmosphere with low carbon monoxide and high carbon dioxide|journal=Journal of Meat Science|year=1999|pages=157–164|volume=52|issue=2|doi=10.1016/S0309-1740(98)00163-6}}</ref>
 
I pored činjenice da se u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i još nekim zemljama [[svetsvijet|sveta]]a ova metoda koristi u pakovanju mesa, sam proces je kontroverzan zbog straha da služi kao „maska“ da prikrije kvarenje mesa.<ref>{{cite news|url=http://www.foodsafetymagazine.com/article.asp?id=644&sub=sub1|title=Low-Oxygen Packaging with CO: A Study in Food Politics That Warrants Peer Review|accessdate=jun 19, 2010}}</ref> Primena ovog proces u industriji mesa i ribe je zabranjena u mnogim drugim zemljama, uključujući [[Kanada|Kanadu]], [[Japan]], [[Singapur]] i [[Evropska unija|Evropsku uniju]].<ref>{{cite news|title=Proof in the Pink? Meat Treated to Give It Fresh Look|url=http://abcnews.go.com/GMA/Consumer/Story?id=3863064&page=1|agency=ABC News|date=November 14, 2007|accessdate=jun 19, 2010}}</ref><ref>{{Cite book|title=Carbon Monoxide in Meat Packaging: Myths and Facts|year=2008|publisher=American Meat Institute|url=http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141|accessdate=jun 19, 2010}}</ref><ref>{{cite web|title=CO in packaged meat|url=http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm|publisher=Carbon Monoxide Kills Campaign|accessdate=jun 19, 2010}}</ref>
 
'''Medicina'''
 
* Primena ugljen-monoksida u lečenju nekih oblika [[moždani udar|moždanog udara]], je nova metoda koja se nalazi u fazi istraživanja. Doktor S. Dore iz [[BaltimorBaltimore (Maryland)|Baltimora]]a u svojim istraživanjima je utvrdio da ugljen-monoksid smanjuje težinu oštećenja mozga ako se sa njegovim udisanjem započne u prva tri časa nakon moždanog udara (rezultati su još bolji kada se sa udisanjem CO započne nakon prvog časa posle moždanog udara).<ref name="crimea">[http://03.crimea.com/view_articles.php?id=17 Ugarnый gaz možet umenьšitь poraženie mozga pri insulьte (Nova metoda lečenja moždanog udara)] Preuzeto; 10.2009.{{ru}}</ref><ref> [http://pharmrev.aspetjournals.org/content/57/4/585.full Carbon Monoxide: Endogenous Production, Physiological Functions, and Pharmacological Applications (Ugljen-monoksid:endogeni produkti, fiziološke funkcije i farmakološka primena)]Preuzeto 16.11.2009.{{en}}</ref>
* Ana Pamplon i Marija Mota, sa Instituta za molekularnu medicinu u [[Lisabon]]u u svojim istraživanjima su otkrile prisustvo gena Hmox1, koji reguliše ulaz ugljen-monoksida u kardiovaskularni sistem čoveka i čijom aktivnošću je moguće sprečiti pojavu infekcije u mozgu. Po mišljenju ovih portugalskih naučnika, primena ugljen-monoksida kod osoba koje boluju od [[malarija|malarije]] mogla bi da ih zaštiti od neuroloških poremećaja.<ref>[http://www.www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&idnovost=664/ Ugljen-monoksid sprečava infekcije mozga]Posećeno 20. jun 2010 </ref>
 
==== Nehumana primena CO ====
* U [[Gasna komora|gasnim komorama]] u pojedinim [[zatvor]]ima u [[zemlja (planet)|svetu]] se koristi CO za egzekuciju lica osuđenih na [[smrt]]{{činjenica|date=06. 2010.}}, a i nekadašnji [[vladar]]i [[Antička Grčka|Antičke Grčke]] i [[Rimsko carstvoCarstvo|Rimskog carstva]] takođe su koristili CO u egzekuciji.<ref>Ganong WF. ''Review of Medical Physiology''. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1281520/?tool=pubmed Ivan Blumenthal, MRCP DCH, Carbon monoxide poisoning ]</ref>
* Ugljen-monoksid iz izduvnih gasova [[motor]]a koristili su [[nacizamnacionalsocijalizam|nacisti]] tokom [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog Svetskog rata]] za masovna [[ubistvo|ubistva]] [[logor|logoraša]].<ref> Deposition by A.Widmann, Head of Abt. V D 2 (Chemistry and Biology) in the KTI, dated 11.1.1960; StA Duesseldorf, Az. 8 Js7212/59 [ZSL, Az.202 AR-Z 152/59, Bl.51 f.]; deposition by A.Becker, 20.6.1961, StA Stuttgart, Az. 13 Js 328/60 [ZSL, Az.439 AR-Z 18a/60, Bl.1001 ff.] See also Nationalsozialistische Massentoetung, S.46; Klee, ''"Euthanasie",'' S.84 f.[http://www.nizkor.org/hweb/camps/chelmno/sonderdruck.html Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers]Posećeno jun 2010. </ref>
 
== Vidi još ==
Red 357:
==== '''2.''' [[Samoubistvo|'''Samoubistva''']] ====
Kako se otrovi [[cijanid]] i [[arsenik|arsen]], koji su se ranije često koristili u samoubistvima, danas nalaze pod sve strožim zakonskim restrikcijama, njihovo mesto zauzeo je gas, sa svojim visokim nivoom toksičnosti — ugljen-monoksid, lako dostupan svakom [[samoubica|samoubici]].
 
On je postao čest način samoubistava trovanjem. Samoubistva su uglavnom izvršavana udisanjem izduvnih [[srpski dinar|para]] uključenih motora automobila, u zatvorenom prostoru, kao što su garaže.<ref>Vossberg B, Skolnick J. (1999). "The role of catalytic converters in automobile carbon monoxide poisoning: a case report". Chest 115 (2): 580–1. doi:10.1378/chest.115.2.580. PMID 10027464.</ref>
Red 363:
U prošlosti, automobili su u izduvnim gasovima imali koncentraciju do 25% ugljen-monoksida. Noviji automobili imaju katalitički konverter, što može eliminisati više od 99% ugljen-monoksida u izduvnim gasovima. Međutim, čak i automobili sa katalitičkim konvertorom mogu proizvesti značajnu količinu ugljen-monoksida ako su u zatvorenom prostoru.<ref>{{cite journal|author=Hampson NB|title=Intentional carbon monoxide poisoning|journal=Chest|volume=116|issue=2|pages=586–587|year=1999|month=August|pmid=10453903|doi=10.1378/chest.116.2.586|url=http://www.chestjournal.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10453903}} Preuzeto 15.11.2009.{{en}}</ref>
 
To je uslovilo i pojavu novih načina trovanja ugljen monoksidom, kao što su sagorevanje uglja ili drugih [[fosil]]nih goriva unutar zatvorenog prostora kao što su; male sobe, [[šator]]i, podrumi i sl. Takvi incidenti su česti kod kolektivnih samoubistava u [[Japan]]u, [[Hongkong|Hong KonguKong]]u i [[Tajvan]]u .<ref>{{cite journal|author=Naito A|title=Internet suicide in Japan: implications for child and adolescent mental health|journal=Clinical Child Psychology and Psychiatry|volume=12|issue=4|pages=583–597|year=2007|month=October|pmid=18095539|doi=10.1177/1359104507080990|url=http://ccp.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18095539}}</ref>, <ref>Leung CM, Chung WS, So EP (May 2002). "Burning charcoal: an indigenous method of committing suicide in Hong Kong". The Journal of Clinical Psychiatry 63 (5): 447–45</ref>, <ref>Pan YJ, Liao SC, Lee MB (April 2009). "Suicide by charcoal burning in Taiwan, 1995-2006". Journal of Affective Disorde</ref>
 
==== '''3. Uticaj ugljen-monoksida na bezbednost letenja.''' ====
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljen_monoksid