Trombociti – razlika između verzija

| Caption = Slika [[mikroskop|svetlosnim mikroskopom]] (40x) perifernog razmaza krvi. Krvne pločice su okružene [[Crvena krvna zrncaeritrociti|crvenim krvnim zrncima]].

'''Krvne pločice''' ili '''trombociti''' su male, ovalne [[krvnakrvno ćelijazrnce|krvne ćelije]] prečnika 2-4 mikrometra.

Trombociti su male, anukleusne, bikonveksne ćelije. Kao fragmenti citoplazme ne sadrže jedro, a izgrađeni su od granula i proteinskih filamenata [[aktin]]a, [[miozin]]a i [[trombostenin]]a. Posmatrano na elektronskom mikroskopu, po elektronskoj gustini se razlikuju dva segmenta - svetliji, periferni koji se naziva hijalomera, i unutrašnji, tamniji koji se naziva granulomera. Od [[organela]] poseduju ostatke [[endoplasmatičnog retikuluma]] i [[Goldži kompleks]] koji sintetišu razne [[enzim]]e i sadrže veliku količinu jona [[kalcijumkalcij]]auma, koji igra veliku ulogu u procesu koagulacije krvi. Sadrže još i mitohondrije i enzime za sintezu [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a i [[ADP]]-a, takođe i enzimske sisteme za proizvodnju [[prostaglandin]]a, [[tromboksan]]a, zatim faktore stabilizacije [[fibrin]]a i jedan [[faktor rasta]] koji stimuliše rast endotelnih ćelija. Sve organele, enzimi i energetski molekuli su organizovani u posebne granule (kojih ima tri vrste: ''alfa, delta i lambda'') koje su skoncentrisane u granulomeri.

Ako dođe do povrede krvnog suda-[[krvarenja]] prva reakcija je sužavanje-konstrikcija krvnog suda pod uticajem [[simpatikusa]] i vazokonstriktora-supstanci koje izazivaju suženje krvnog suda [[vazokonstrikcija]]. Sledeći stadijum je aktivacija trobocita. Oni manjaju oblik, na površini se obrazuju brojni nastavci, veze između trombocita, fibrinogena i endotela takozvani trombocitni čep (veliku ulogu u povezivanju igra [[von Vilebrandov faktor]] i glikoproteini membrane trombocita). Kontraktilni [[protein]]i - [[aktin]], [[miozin]] i [[trombastenin]] se kontrahuju i oslobađaju se supstance iz granula-[[serotonin]], [[kalcijumkalcij]]um, [[ADP]], a takođe sintetišu se i nove supstance kao npr. [[tromboksan A2]] koji je snažan vazokonstriktor. Ukoliko je povreda mala reakcija se ovde zaustavlja. Ako je povreda krvnog suda veća započinje i treća faza-koagulacija krvi. Trobociti imaju ključnu ulogu u koagulaciji krvi jer sekretuju kalcijum,[[fosfolipide]], i [[faktor stabilizacije fibrina]].

Suština [[koagulacijazgrušavanje krvi|koagulacije krvi]] je pretvaranje nektivnog proteina krvi [[protrombina]] u aktivni trombin. [[Trombin]] aktivira neaktivni protein krvi [[fibrinogen]] u [[fibrin]], tako što ga razlaže na monomere-koji se opet povezuju u polimere i grade mrežu u koji se hvataju eritrociti, leukociti i trombociti.

::U ovu grupu spada trombocitopenija izazvana [[heparin]]om. Postoje dve forme: HIT1 i HIT2. Drugi lekovi npr. [[citostatici]] (koriste se za lečenje tumora) mogu delovati direktno na koštanu srž i tako smanjiti produkciju krvnih pločica, ali i drugih ćelija krvi ([[aplastična anemija]]). Još neke grupe lekova - [[kinin (lek)|kinin]]i, neki [[diuretik|diuretici]], [[antibiotik|antibiotici]] mogu izazvati blažu trombocitopeniju.

**Trombocitopenija izazvana [[alkoholalkoholi|alkoholom]]om