Max Beckmann – razlika između verzija

| nacionalnost = [[nemačka|njemačka]]

| polje = [[slikarstvo|slikanje]], [[skulptura|kiparstvo]], [[crtanje]], [[grafičke tehnike|grafika]]

'''Maks Bekman''' ({{jez-nem|Max Beckmann}}, *[[12. 2.|12. februar]] [[1884]], [[Leipzig|Lajpcig]]— † [[27. 12.|27. decembar]] [[1950]], [[New York|Njujork]]) bio je [[Nemačka|nemački]] [[slikar]], [[Grafika|grafičar]] i pisac. Zajedno sa [[Ernst LudvigLudwig KirhnerKirchner|Ernstom Ludvigom Kirhnerom]] smatra se najznačajnijim nemačkim [[Savremena umetnost|slikarem 20. veka]].

U svom životu, koji je trajao od kraja [[19. vekvijek|19.]] do polovine [[20. vekvijek|20. veka]]a, Maks Bekman je bio svedok velikih evropskih i svetskih tragedija.

Za vreme [[Prvi svetskisvjetski rat|Prvog svetskog rata]] služio je kao bolničar i na istočnom i na zapadnom frontu (u Flandriji). Smatrao je da je ovaj rat nacionalna nesreća i jednom prilikom zapisao:

Tokom [[1920|1920.]] često je boravio u [[Baden-Baden]]u, banji i kockarskoj meki na jugu Nemačke, zajedno sa svojom drugom suprugom Kvapi. Do [[1933|1933.]] predavao je u [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu]]u, dok mu nije bilo oduzeto mesto predavača. Umoran i depresivan, bio je zabrinut zbog uspona nacizma, što se vidi iz pisama supruzi.

Preselio se u Berlin, gde je slikao pejzaže [[ŠvarcvaldSchwarzwald|Švarcvalda]]a u oluji, sa počupanim drvećem i srušenim putevima. Kao posledica stavova Adolfa Hitlera o umetnosti, njegova umetnot je klasifikovana kao degenerisana, tako da je sa suprugom morao napustiti Nemačku i nastaniti se u [[Amsterdam]]u. Tu je doživeo period nesigurnosti i usamljenosti. U Holandiji je boravio tokom nacističke okupacije ove zemlje.

Posle rata naselio se u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], gde je živeo do smrti [[1950|1950.]]

Bekmanovo delo je refleksija radikalnih promena u društvu i umetnosti vremena u kome je živeo. Njegove slike prikazuju teme od užasa rata do dekadencije glamura kulture [[kabare]]a u [[VajmarskaWeimarska republikaRepublika|Vajmarskoj republici]]. Od tridesetih godina, njegovi radovi sadrže mitološke reference koje su često metafora za brutalnosti nacističkog režima. Bekman je bio veoma upućen u filozofiju i blizak [[Misticizam|misticizmu]]. Svojim delima pokušavao je da se bavi univerzalnim temama užasa, iskupljenja, večnosti i sudbine.

Za razliku od većine savremenika, Maks Bekman je odbacivao [[Apstraktnaapstraktna umetnostumjetnost|apstraktno slikarstvo]]. Divio se i inspirisao slikarima: [[PolPaul SezanCézanne|Sezanom]], [[Vincent van Gogh|Van GogGogom]]om, [[RembrantRembrandt van Rijn|Rembrantom]]om, [[Peter Paul Rubens|Rubensom]]om i slikarima rane [[Renesansa u severnim zemljama|severne Renesanse]].