Matrix – razlika između verzija

|jezik=[[Engleski jezik|Engleski]] |žanr=[[NaučnaZnanstvena fantastika|SF]], [[akcija]]

|režija=[[Wachowskiji|Braća Vačauski]]

|scenario=[[Wachowskiji|Braća Vačauski]]

|uloge=[[Keanu Reeves|Kijanu Rivs]]<br>[[Laurence Fishburne|Lorens Fišbern]]<br>[[Keri-En Mos]]<br>[[Hugo Viving]]<br>[[Joe Pantoliano|Džo Pantolijano]]<br>[[Glorija Foster]]

'''Matriks''' ({{jez-en|The Matrix}}) je [[Naučnofantastični film|naučnofantastični]] [[akcioniakcijski film|akcioni]] [[film]] scenarista i reditelja [[Braća VačauskiWachowskiji|Larija i Endija Vačauskog]] u kome glume [[Keanu Reeves|Kijanu Rivs]], [[Laurence Fishburne|Lorens Fišbern]], [[Keri-En Mos]], [[Joe Pantoliano|Džo Pantolijano]] i [[Hugo Viving]]. Premijerno je prikazan u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] [[31. mart3.|31. marta]]a [[1999]]. i prvi je u nizu serije igranih i animiranih filmova, [[strip]]ova i [[Video igravideoigra|video igara]] „Matriks“.

Matriks je snimljen u koprodukciji američkog studija ''[[Warner Bros.]]'' i australijskog studija ''Village Roadshow Pictures''. Gotovo sve scene snimane su u studijima ''Fox'' u [[SidnejSydney|Sidneju]]u, kao i u samom gradu.<ref>[http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev www.scope.nottingham.ac.uk]</ref> Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.<ref>[http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf www.ejournalism.au.com]</ref>

U filmu je kôd koji reprezentuje sâm Matriks predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na [[monitor]]u [[računarkompjuter|računara]]a. Ovaj kôd uključuje slovne karaktere [[katakana|katakane]] obrnute kao u ogledalu i [[latinica|latinična]] slova i brojeve. Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u Matriksu, dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja. U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u Matriksu, kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.<ref name=proddesign>Kostimograf [[Kim Baret]], dizajner produkcije (scenograf) [[Oven Paterson]] i direktor fotografije [[Bil Poup]] u intervjuu za ''[[The Matrix Revisited]]'' (Poglavlje 7).</ref>

Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska [[kamera]] sa velikim brojem [[filmski kadar|frejmova]] u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni [[naučna metoda|metod]] bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj [[fotografija|fotografiji]] poznat kao ''fotografija parčića vremena'' (''time-slice photography''), gde je veliki broj [[kamera|foto aparata]] smešten oko objekta i slika istovremeno. Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog "parčeta" trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih ''parčića vremena'' u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.

Ovaj film poremetio je bombastični izlazak filma ''[[Star Wars Episode I: The Phantom Menace|Ratovi zvezda Epizoda I: Fantomska pretnja]]'' osvojivši četiri [[Nagrada Američke filmske akademije|Oskara]] za vizuelne efekte.

Muziku za film [[kompozitor|komponovao]] je [[Don Dejvis]] (Don Davis). On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u [[Morfeus]]ovim [[naočare|naočarima]]; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru [[Triniti]]nog [[motorcikl]]a; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz [[helikopter]]a vidljiv je dok se približava [[oblakoder]]u. Film takođe sadrži brojne reference na knjigu ''[[Alice's Adventures in Wonderland|Alisa u zemlji čuda]]'', čiji se nastavak zove ''[[Alisa u zemlji ogledala]]''. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija [[orkestar|orkestra]] i pokušavajući da inkorporira [[kontrapunkt]]ne ideje.<ref name=mirrors>Don Dejvis, u intervjuu za ''[[The Matrix Revisited]]'' (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: [http://www.geocities.com/dondavismatrixnl/Dvdfeaturesdavis.html]</ref>

'''Tomas A. Anderson''' vodi dvostruki život. U jednom je [[programer]] ugledne kompanije za proizvodnju [[softver]]a — ''Metacortex''. U drugom je '''[[Neo]]''', [[haker]] koji noći provodi za kompjuterom pokušavajući da stupi u kontakt sa '''[[Morfeus]]om''', najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od [[nesanica|nesanice]] i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: ''"Šta je to Matriks?"'' Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće '''[[Triniti]]''', poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfeusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. [[Agent]]i koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfeusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju [[mehanika|mehaničku]] napravu u obliku minijaturnog [[paukpauci|pauka]]a. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo [[san]].

Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog [[robot]]a koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfeusom. Morfeus mu objašnjava da je Matriks svuda oko njih i vlada celim [[svetsvijet|svetom]]om, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: [[plavaplavo|plavu]] — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili [[crvenacrveno|crvenu]] — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti pitanja na sve odgovore za kojima traga celog [[život]]a. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija [[srčani udar]], nakon čega privremeno gubi [[svest]]. Kada otvori [[oko|oči]] prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na [[noge]].

''Matrix'' je premijerno prikazan u [[SADSjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] [[31. mart3.|31. marta]]a [[1999]]. Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,<ref name="boxoffice">[http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=matrix.htm Box Office Mojo: The Matrix]. URL obnovljen [[8. mart3.|8. marta]]a 2006.</ref> a kasnije je postao prvi film koji je u [[SADSjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] prodat u više od tri miliona primeraka na [[DVD]]-u.<ref name="dvdsales">''[http://whatisthematrix.warnerbros.com/rl_cmp/rl_press_August_01_00.html "Press release - August 1, 2000 - The Matrix DVD: The first to sell 3 million"]. URL obnovljen [[26. jul7.|26. jula]]a 2006.</ref>

Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa [[filozofija|filozofskim]] dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.<ref name=positivereview>{{cite web|url=http://www.calendarlive.com/top/1,1419,L-LATimes-Movies-X!ArticleDetail-5096,00.html?search_area=Movies&channel=Movies|title=Positive review of The Matrix|accessdate = 03. 02. 2007.}}</ref> Filip Strik (Philip Strick) prokomentarisao je u [[časopismagazin|časopisu]]u ''Sight & Sound'' da "ukoliko braća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori [[metodnaučna metoda|metoda]]a", hvaleći filmske detalje i njegovo "obilje prizora od kojih zastaje dah".<ref name="sightandsound">{{cite web|url=http://www.bfi.org.uk/sightandsound/review/151/|title=''Sight & Sound'' review of ''The Matrix''|accessdate = 03. 02. 2007.}}</ref> [[Rodžer Ibert]] (Roger Ebert) pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.<ref name="rogerebert">{{cite web|url=http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19990331/REVIEWS/903310303/1023|title=''Iberetova recenzija filma The Matrix}}</ref> Slično njemu, časopis ''[[Time Out]]'' pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni [[dizajn]] filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".<ref name="timeout">

Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac [[William Gibson|Vilijam Gibson]] (William Gibson), ključna figura u žanru [[sajberpankcyberpunk|sajberpanka]]a, nazvao je film ''nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena'', dodavši da je ''Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno''.<ref>''The Art of the Matrix'', p.451</ref> [[Džos Vedon]] (Joss Whedon) nazvao je film "moj broj jedan" i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da "funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite".<ref>{{cite news | title = The 201 Greatest Movies of all Time | pages = 98 | publisher = Empire (Issue 201) | date = Mart 2006}}</ref> Filmski stvaratelj [[Darren Aronofsky|Daren Aronovski]] (Darren Aronofsky) prokomentarisao je: "Izašao sam iz Matriksa [...] i razmišljao, 'Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?' Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje SF ideje XX veka i od njih napravili ukusni [[pop kultura]]lni sendvič koji su svi na planeti proždrali."<ref name="Aronofsky:>[[Darren Aronofsky]], citiran u članku "[http://www.wired.com/wired/archive/14.11/outsider.html The Outsider]", ''[[Wired (magazine)|Wired]]''. Novembar 2006 broj (pp. 224)</ref>

''Matrix'' je osvojio četiri [[OskarOscar|Oskara]]a — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.<ref name=oscars>{{cite web | url=http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp| title=Academy Awards® Database — Search page | publisher=Academy of Motion Picture Arts and Sciences | accessdate = 31. 12. 2006.}}</ref><ref name=oscars2>{{cite web | url=http://www.tribute.ca/directors/bios/10799.htm| title=The Wachowski Brothers | publisher=Tribute magazine | accessdate = 31. 12. 2006.}}</ref> Godine 1999. osvojio je [[Nagrada Saturn|Nagradu Saturn]] za ''[[Nagrada Saturn za najbolji naučnofantastični film|Najbolji naučnofantastični film]]'' i ''[[Nagrada Saturn za najbolju režiju|Najbolju režiju]]''.<ref name="Saturn Award">{{cite web|url=http://www.saturnawards.org/past.html#film|title=Saturn Awards|publisher=SaturnAwards.org|accessdate = 31. 12. 2006.}}</ref> ''Matrix'' je takođe dobio i nagradu [[BAFTA]] za ''Najbolji zvuk'' i za ''Najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata'', a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.<ref name=baftas>{{cite web | url=http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf | title=BAFTA Film Winners 1990 – 1999 | publisher=BAFTA.org | accessdate = 31. 12. 2006.}}</ref>

| bgcolor="#E7EBEE" | [[Keanu Reeves|Kijanu Rivs]]<br><small>Keanu Reeves</small>

| bgcolor="#E7EBEE" | [[LorensLaurence FišbernFishburne|Lorens Fišborn]]<br><small>Laurence Fishburne</small>

| bgcolor="#E7EBEE" | [[DžoJoe PantolijanoPantoliano|Džo Pantoliano]]<br><small>Joe Pantoliano</small>

Prema rečima Dona Dejvisa, [[Johnny Depp|Džoni Dep]] (Johnny Depp) je bio prvi izbor braće Vačauski za ulogu Nea, ali je ''Warner Bros.'' želeo [[BredBrad PitPitt|Breda Pita]] (Brad Pitt) ili [[Val Kilmer|Vala Kilmera]] (Val Kilmer). Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, ''Warner Bros.'' je bio spreman da razmotri ulogu Džonija Depa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfeusa je najpre ponuđena [[ŠonSean KoneriConnery|Šonu Koneriju]] (Sean Connery) ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i [[Gary Oldman|Gari Oldman]] (Gary Oldman), kao i [[SamjuelSamuel L. DžeksonJackson|Samjuel L. Džekson]] (Samuel L. Jackson). [[Jean Reno|Žan Reno]] (Jean Reno) odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu [[Godzila (film)|Godzila]].<ref>http://www.imdb.com/title/tt0133093/trivia</ref>

''Matrix'' sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na [[istorijahistorija|istorijske]] [[mit]]ove i filozofiju, uključujući [[mesija]]nstvo, [[budizam]], [[gnosticizam]], [[hrišćanstvo]], [[egzistencijalizam]], [[nihilizam]], [[Vedanta|vedantu]], [[Advaita Vedanta|advaitu]] [[hinduizam]], [[Joga|jogu]] [[Vašišt|vašišta]] hinduizam i [[sikizam]]. Zaplet filma podseća na [[Platon]]ov [[alegorija|alegorijski]] [[Mit o pećini]], [[ReneRené DekartDescartes|Dekartovog]] (René Descartes) [[zli genije|zlog genija]], [[Immanuel Kant|Kantovo]]ovo razmatranje [[fenomenpojava|fenomena]]a nasuprot [[noumen]]u i [[eksperiment]] sa [[mozak u tegli|mozgom u tegli]], kao i [[Žan Bodrijar|Bodrijarovu]] (Jean Baudrillard) studiju ''[[Simulacra and Simulation]]''. Postoje i sličnosti sa [[cyberpunk|sajberpank]] romanom ''[[Neuromanser]]'' [[VilijamWilliam Gibson|Vilijama Gibsona]].<ref name="williamgibson">[http://www.williamgibsonbooks.com/blog/2003_01_01_archive.asp#90244012 "The Matrix: Fair Cop"]. URL obnovljen 7. jula 2006.</ref>

''[[Ghost in the Shell (film)|Ghost in the Shell]]'', film [[japan]]skog [[režiserreditelj|režisera]]a [[Mamoru Oši]]ja (押井守 ''Oshii Mamoru''), imao je snažan uticaj. Producent Džoel Silver (Joel Silver) izjavio je da su braća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu [[anime|animu]] i rekli: "Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski".<ref name="silver-anime-1">[[Džoel Silver|Joel Silver]], interviewed in "Scrolls to Screen: A Brief History of Anime" featurette on ''[[The Animatrix]]'' DVD.</ref><ref name="silver-anime-2>[[Džoel Silver|Joel Silver]], interviewed in "Making ''The Matrix''" featurette on ''The Matrix'' DVD.</ref> [[Micuiša Išikava]] (石川光久 ''Mitsuhisa Ishikawa'') iz anime studija ''[[Production I.G.]]'', koji je producirao ''Ghost in the Shell'' primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za braću Vačauski. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je ''Matrix'' vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je ''Ghost in the Shell'' postao prepoznatljiv u Americi, braća Vačauski iskoristili su ga kao "promotivno sredstvo".<ref name="south bank show">[[Mitsuhisa Ishikawa]], interviewed in ''[[The South Bank Show]]'', episode broadcast 19 February 2006 [http://www.itv.com/page.asp?partid=2701]</ref>

''Matrix'' se može posmatrati i kao priča o [[Isus|Isusu]], gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju [[Trojstvo|Sveto Trojstvo]]. Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja [[Sveti Duh]], a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime ''Anderson'' znači ''sin čovečji''. Ime ''Neo'' predstavlja anagram od ''One'' (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.

{{Citat 2| '''''Matrix'' je bespogovorno vrhunski „sajberpank“ artefakt.'''|[[William Gibson|Vilijam Gibson]]|28.01.2003.<ref>[http://www.williamgibsonbooks.com/archive/2003_01_28_archive.asp#90244012 "THE MATRIX: FAIR COP"], ''The William Gibson Blog''</ref>|20px|20px}}

Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su ''[[Strange Days (film)|Čudni dani]]'', ''[[Grad tame]]'' i ''[[Trumanov šou]]''.<ref name="rogerebert">[http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19990331/REVIEWS/903310303/1023 Roger Ebert's review of ''The Matrix'']. URL obnovljen 21. avgusta 2006.</ref><ref name="channel4review">[http://www.channel4.com/film/reviews/film.jsp?id=105863 "The Matrix (1999) - Channel 4 Film review"]. URL obnovljen 21. avgusta 2006.</ref><ref name="cinephobia review">[http://www.cinephobia.com/matrix.htm "Cinephobia reviews: The Matrix"]. URL obnovljen 27. decembra 2006.</ref> Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom [[Grant Morison|Granta Morisona]] (Grant Morrison) ''[[The Invisibles]]''; Morison veruje da su braća Vačauski [[plagijat|plagirali]] njegov rad da bi napravili film.<ref name="grantmorrison">[http://www.poormojo.org/pmjadaily/archives/002657.html "Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison]". URL obnovljen 31. jula 2006.</ref> Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije ''[[Doctor Who]]''. Kao i u filmu, [[Matrix (Doctor Who)|Matrix u ovoj seriji]] (predstavljen u serijalu ''[[The Deadly Assassin]]'' iz 1976.) je ogromni računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove [[zakoni fizike|zakone fizike]]; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.<ref>Condon, Paul. ''The Matrix Unlocked''. 2003. Contender. p.141-3. ISBN 1-84357-093-9</ref> Postoji i sličan ''Matrix'' koji koriste Putnici u [[Pol Kornel|Kornelovom]] (Paul Cornell) ''spin-off'' [[roman]]u [[Love and War (Doctor Who)|''Love and War'']], gde se šupljina na vrhu [[kičma|kičme]] koristi za prikopčavanje na ''Matrix''.

''Matrix'' je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u [[HolivudHollywood|Holivudu]]u. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografa za borilačke veštine, kao što je [[Juen Vu-ping]] (袁和平 ''Yuen Woo-ping'') sa hongkonške scene akcionih filmova, poznatoj po proizvodnji filmova sa [[Borilačkeborilačke veštinevještine|borilačkim veštinama]]. Uspeh filma ''Matrix'' doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli tako sofisticirane scene borbe: Na primer, Juen Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan (Yuen Cheung-Yan) bio je koreograf na filmu ''[[Dardevil (film)|Dardevil]]'' (2003).

Po uzoru na ''Matrix'', filmovi su obilno počeli da koriste usporeni snimak, rotirajuću kameru, a često i slavni ''[[bullet time]]'' efekat sa likom koji je zamrznut ili se sporo kreće dok kamera kruži oko njega. Ovaj efekat je takođe i mnogo puta [[Parodija|parodiran]] u [[komedija]]ma kao što su ''[[Mrak film]]'' i ''[[Shrek|Šrek]]'' i [[TVTelevizijska serija|TV serijama]]ma ''[[The Simpsons|Simpsonovi]]'' i ''[[Femili gaj|Family Guy]]'';

*[[Datoteka:Flag of the United States.svg|20px]] [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] — [[31. 3.|31. mart]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Australia.svg|20px]] [[Australija]] — [[8. 4.|8. april]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of New Zealand.svg|20px]] [[Novi Zeland]] — [[8. 4.|8. april]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Singapore.svg|20px]] [[Singapur]] — [[22. 4.|22. april]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Malaysia.svg|20px]] [[Malezija]] — [[6. 5.|6. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Denmark.svg|20px]] [[Danska]] — [[7. 5.|7. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Italy.svg|20px]] [[Italija]] — [[7. 5.|7. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of South Korea.svg|20px]] [[Južna Koreja]] — [[15. 5.|15. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Brazil.svg|20px]] [[Brazil]] — [[21. 5.|21. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Colombia.svg|20px]] [[Kolumbija]] — [[21. 5.|21. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Mexico.svg|20px]] [[Meksiko]] — [[21. 5.|21. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Thailand.svg|20px]] [[Tajland]] — [[21. 5.|21. maj]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Kuwait.svg|20px]] [[Kuvajt]] — [[9. 6.|9. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Portugal.svg|20px]] [[Portugal]] — [[9. 6.|9. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Argentina.svg|20px]] [[Argentina]] — [[10. 6.|10. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of the United Kingdom.svg|20px]] [[Ujedinjeno Kraljevstvo|UK]] — [[11. 6.|11. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Germany.svg|20px]] [[Nemačka|Germany]] — [[17. 6.|17. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of the Netherlands.svg|20px]] [[Holandija]] — [[17. 6.|17. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Switzerland.svg|20px]] [[Švajcarska]] — [[18. 6.|18. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of France.svg|20px]] [[Francuska]] — [[23. 6.|23. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Spain.svg|20px]] [[Španija|Španija]] — [[23. 6.|23. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Israel.svg|20px]] [[Izrael|Izrael]] — [[24. 6.|24. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Iceland.svg|20px]] [[Island]] — [[25. 6.|25. jun]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Indonesia.svg|20px]] [[Indonezija]] — [[3. 7.|3. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Belgium.svg|20px]] [[Belgija]] — [[7. 7.|7. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Norway.svg|20px]] [[Norveška]] — [[7. 7.|7. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Finland.svg|20px]] [[Finska]] — [[9. 7.|9. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Sweden.svg|20px]] [[Švedska]] — [[14. 7.|14. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Estonia.svg|20px]] [[Estonija]] — [[16. 7.|16. jul]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Hungary.svg|20px]] [[Mađarska]] — [[5. 8.|5. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Slovakia.svg|20px]] [[Slovačka]] — [[5. 8.|5. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Poland.svg|20px]] [[Poljska]] — [[13. 8.|13. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Slovenia.svg|20px]] [[Slovenija]] — [[19. 8.|19. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Greece.svg|20px]] [[Grčka]] — [[20. 8.|20. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Croatia.svg|20px]] [[Hrvatska]] — [[26. 8.|26. avgust]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Bulgaria.svg|20px]] [[Bugarska]] — [[3. 9.|3. septembar]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Japan.svg|20px]] [[Japan]] — [[11. 9.|11. septembar]] [[1999]].

*[[Datoteka:Flag of Russia.svg|20px]] [[Rusija]] — [[14. 10.|14. oktobar]] [[1999]].