Opsada Antiohije – razlika između verzija

|deo= [[Prvi krstaškikrižarski rat|Prvog krstaškog rata]]

|datum = [[20. 10.|20. oktobar]] 1097. - [[28. 6.|28. jun]] [[1098]].

|strana1=<center>[[Križarski ratovi|Krstaši]]

|komandant1= [[Raymond IV od Toulousea|Rejmond Tuluški]]<br /> [[Godefroy od Bouillona|Gotfrid Bujonski]]<br /> [[Bohemond I od Antiohije|Boemund Tarantski]]

'''Opsada Antiohije''' odigrala se tokom [[Prvi krstaškikrižarski rat|Prvog krstaškog rata]] tokom [[1097]]. i [[1098]]. Prva opsada krstaša protiv grada, koga su Turci zauzeli 9 godina ranije, trajala je od [[21. oktobar10.|21. oktobra]] [[1097]]. do [[3. jun6.|3. juna]]a [[1098]]. Druga opsada je bila opsada protiv krstaša, koji su zauzeli grad, a trajala je od [[7. jun6.|7. juna]]a do [[28. jun6.|28. juna]]a [[1098]].

Pred grad je nekoliko dana nakon zauzimanja od strane krstaša stigla nadmoćna muslimanska vojska i stavila [[Antiohija|Antiohiju]] pod drugu opsadu. [[Križarski ratovi|Krstaši]] su se našli u bezizlaznom položaju, dok jedan monah nije našao navodno Sveto Koplje. Ta relikvija je digla moral krstašima, koji vođeni religioznim fanatizmom pobeđuju muslimansku vojsku.

[[Turci]] Seldžuci su zauzeli [[1085|1085.]] Antiohiju, koja je dotad pripadala [[VizantijaВизантијско царство|Vizantiji]]. Vizantijske utvrde poticale su iz vremena [[Justinijan I. Veliki|Justinijana I]]. [[Византијско царство|Vizantija]] je pred pad Antiohije ojačala i ponovo izgradila delove zidina. Turci su grad zauzeli prevarom, tako da su zidovi ostali netaknuti.

Od [[1088|1088.]] seldžučki guverner je bio [[Jagi-Sijan]]. Jagi Sijan je bio svestan dolaska krstaša, pa je molio pomoć od okolnih muslimanskih država, ali niko mu nije odgovorio. Da bi se pripremio zatvara pravoslavnog patrijarha Antiohije Jovana Oksita, a proteruje Grke i Jermene iz grada. Od pravoslavnih jedino je pravoslavnim Sirijcima dozvolio da ostanu u gradu.

Krstaši su stigli kraj [[Antiohija|Antiohije]] [[20. oktobar10.|20. oktobra]] [[1097]]. Trojica glavnih vođa su

* [[Godefroy od Bouillona|Gotfrid Bujonski]]

* [[Bohemond I od Antiohije|Beoemund Tarantski]]

* [[Raymond IV od Toulousea|Rejmond Tuluški]].

Vođe krstaša se u početku nisu slagale što da prvo urade. Rejmond je predlagao direktan napad, a Gotfrid i Boemund su se zalagali za opsadu grada. Rejmund je nevoljno pristao pa stavljaju Antiohiju pod opsadu [[21. oktobar10.|21. oktobra]] [[1097]].

Zidine Antiohije su bile prejake za direktan napad, ali ipak je Jagi-Sijan odahnuo, kada je izostao direktan napad, jer on baš i nije imao dovoljno vojnika za dobru obranu. Boemund je logorovao na severozapadu blizu vrata Sv. Pavla, Rejmund je bio na zapadu blizu vrata Psa, a [[Godefroy od Bouillona|Gotfrid Bujonski]] je bio zapadno blizu vrata Vojvode, a tu je bio izgrađen most od brodova. Južno je bila kula Dve sestre, a severozapadno Vrata sv. Đorđa, koja krstaši nisu blokirali, pa su korištena za dopremanje hrane u grad. Na južnom i zapadnom delu grada je bilo brdovito područje i tu je bila citadela i Gvozdena Vrata.

Do sredine novembra stigao je Boemundov nećak [[Tankred od Galileje|Tankred Galilejski]] sa pojačanjima, a Đenovljanska flota je došla sa hranom i ostalim snabdevanjem. U decembru se [[Godefroy od Bouillona|Gotfrid Bujonski]] razbolio, a zalihe hrane su ponovo postale dosta tanke. Pri kraju decembra Boemund Tarantski i Robert Flandrijski kreću sa 20.000 ljudi u potragu za hranom. Jagi-Sijan to iskorištva, pa sa svojom vojskom izlazi iz grada i napada preostalu vojsku Rejmonda Tuluškog. Rejmund uspeva da potisne Jagi-Sijan natrag u Antiohiju, ali nije mogao da sam zauzme grad.

U međuvremenu [[Bohemond I od Antiohije|Boemund Tarantski]] i Robert Flandrijski, koji su krenuli u potragu za hranom, napadnuti su od strane Dukaka iz Damaska, koji je krenuo u pomoć Antiohiji. Pobedili su Dukaka, ali morali su se vratiti do Antiohije sa vrlo malo hrane a Dukak se vratio u [[Damask]]. Taj mesec je završio čudnim znacima. Bio je zemljotres [[30. decembar12.|30. decembra]], a sledeću noć se videla polarna svetlost. Nekoliko sedmica posle toga vreme je bilo mnogo hladnije i kišovitije nego inače.

U februaru je otišao vizantijski general Tatik, koji je išao sa krstašima kao savetnik i predstavnik cara [[Aleksije I KomninKomnen|Aleksija I Komnina]]. Tatik je izjavio da su ga krstaši prestali slušati, a Boemund Tarentski ga je obavestio da ga ostale voće nameravaju likvidirati, navodno jer [[Aleksije I Komnen|Aleksije I Komnin]] ohrabruje Turke.

Boemund je s druge strane tvrdio da je Tatik kukavica, pa da je to dobar razlog da krstaši ne vrate Antiohiju Vizantiji kako su obećali Aleksiju Komninu. [[Boemund Tarentski]] je želeo Antiohiju za sebe. U međuvremenu Turci su tražili pomoć, pa je stigla jedna muslimanska vojska, koju su krstaši porazili [[9. februar2.|9. februara]]a [[1098]].

U martu je stigla engleska flota, pod vođstvom Edgara Atelinga iz Konstantinopolja. Doneli su materijale za gradnju opsadnih sprava. Iako su taj materijal faktički poslali Vizantinci, krstaši to nisu smatrali direktnom pomoći [[VizantijaВизантијско царство|Vizantije]].

[[Križarski ratovi|Krstaši]] su započeli sa gradnjom opsadnih sprava, a i sa gradnjom utvrde, koja bi blokirala Vrata Mosta, kuda su [[Turci]] iz [[Antiohija|Antiohije]] ugrožavali krstaško snabdevanje.

Tankred Galilejski je postavio vojsku u taj manastir i time je blokirao snabdevanje Antiohije. [[Raymond IV od Toulousea|Rejmond Tuluški]] postavlja vojsku u utvrdu kojom sprečava da Turci ometaju snabdevanje krstaša.

U aprilu dolazi izaslanstvo Fatimida iz Egipta. Oni su isto bili neprijatelji Turaka, pa su se nadali lakom sporazumu sa krstašima. [[Petar Pustinjak]] je znao arapski, pa je pregovarao. Pregovori nisu uspeli. [[Fatimidi]] su smatrali da su krstaši samo ispostava [[VizantijaВизантијско царство|Vizantije]], tj. vizantijski plaćenici. Bili su spremni prepustiti [[Sirija|Siriju]] krstašima, ako pristanu da ne napadaju [[Palestina|Palestinu]]. To je bilo dotad uobičajeno stanje stvari izmeću [[VizantijaВизантијско царство|Vizantije]] i [[Egipat|Egipta]]. Ali krstašima je cilj bio [[Jeruzalem|Jerusalim]] i bilo koji predlog bez Jerusalima je neprihvatljiv.

[[Križarski ratovi|Krstaši]] su znali da im nema opstanka, ako dočekaju Kerbogu pred zidinama Antiohije. Moraju zauzeti Antiohiju pre nego što se Kerboga pojavi. [[Bohemond I od Antiohije|Beoemund Tarantski]] je uspostavio kontakt sa jermenskim stražarem Firuzem, koji je kontrolisao kulu Dve Sestre. Podmitio ga je da otvori vrata kad bude potrebno.

Boemund je onda to ispričao ostalim krstašima i ponudio im da se uđe u Antiohiju, ali da grad bude njegov. [[Raymond IV od Toulousea|Rejmond Tuluški]] je tvrdio da grad treba predati [[VizantijaВизантијско царство|Vizantiji]], jer su se tako zakleli.

Do kraja [[3. jun6.|3. juna]]a krstaši su kontrolisali većinu grada, osim citadele, koju je držao sin Jagi Sijana. Jovan Oksitski je ponovo postavljen kao patrijarh Antiohije. Grad je imao malo hrane, a Kerboga se kretao prema [[Antiohija|Antiohiji]]. [[Kerboga]] je stigao [[5. jun6.|5. juna]]a, samo tri dana nakon zauzimanja Antiohije. Pokušao je osvojiti grad [[7. jun6.|7. juna]]a, ali nije uspeo pa [[9. jun6.|9. juna]]a stavlja grad pod opsadu.

Dosta je bilo dezertera u krstaškoj vojsci pre nego što je stigao Kerboga. [[Stefan Blua]] je bio jedan od dezertera i kad je video ogromnu Kerboginu vojsku mislio je da su sve nade izgubljene. Stefan Blua i ostali dezerteri su se vraćali u [[Konstantinopolj]] i na putu su sreli cara [[Aleksije I KomninKomnen|Aleksija I Komnina]], koji je kretao prema Antiohiji da pomogne krstašima. [[Aleksije I Komnen|Aleksije I Komnin]] nije znao da su krstaši zauzeli Antiohiju, a nije znao ni da su sad krstaši opsednuti od strane Kerboge.

U Antiohiji je [[10. jun6.|10. juna]]a jedan dotad malo poznati monah [[Petar Bartolomej]] tvrdio da je imao vizije u kojima mu je rečeno da se [[Sveto Koplje]], kojim je [[Hristos|Hrist]] proboden, nalazi u gradu. Gladni krstaši su bili skloni vizijama i halucinacijama, tako da je jedan drugi monah tvrdio da je vidio Hrista i Bogorodicu. Jedan meteor je pao 14 juna blizu neprijateljskog logora pa se to smatralo dobrim znakom.

Ademar Pijski nije mnogo verovao, jer je već viđao Sveto Koplje u Konstantinopolju. Međutim [[Raymond IV od Toulousea|Rejmond Tuluški]] je verovao Petru Bartolomeju, pa je nekoliko njih kopalo po katedrali Svetog Petra. Petar Bartolomej tu nalazi vršak koplja, što Rejmund Tuluški smatra božjim znakom da će preživeti, pa se pripremaju za konačni obračun. Ademar Pijski i dalje nije mnogo verovao toj relikviji.

Otkriće Svetog Koplja je značajno podiglo moral krstaške vojske. [[Petar Pustinjak]] odlazi [[27. jun6.|27. juna]]a na pregovore sa Kerbogom, ali pregovori su završeni neuspešno.

Krstaši su podelili svoju vojsku u 6 grupa. [[Bohemond I od Antiohije|Boemund Tarantski]] je bio glavni, a komadanti delova su bili Boemund Tarantski , [[Godefroy od Bouillona|Gotfrid Bujonski]], [[Robert Normandijski]], [[Tankred od Galileje|Tankred Galilejski]], [[Ademar P]]ijski i [[Hugues I od Vermandoisa|Igo Vermandoa]] sa Robertom Flandrijskim.

Krstaška vojska je izašla iz zidina [[28. jun6.|28. juna]]a, a Rejmond Agiljerski je nosio Sveto Koplje ispred vojske. Kerbogini generali su želeli napad po delovima krstaške vojske, a sam Kerboga je želeo napad odjednom na celu krstašku vojsku.

Posle bitke [[Bohemond I od Antiohije|Boemund Tarantski]] smatra da je grad njegov, čemu se opiru Ademar Pijski i [[Raymond IV od Toulousea|Rejmund Tuluški]]. Igo Vermandoa je otišao u Konstantinopolj, a [[Aleksije I Komnen|Aleksije I Komnin]] nije hteo da šalje vojsku da traži grad za sebe. Boemund je tvrdio u Antiohiji da je [[Aleksije I Komnen|Aleksije I Komnin]] napustio krstaški rat, tako da zakletve, koje su mu dali više ne važe.

Ubrzo izbija [[epidemija]], izgleda epidemija [[trbušni tifus|tifusa]]a. Papin legat Ademar Pijski umire [[1. avgust8.|1. avgusta]]a. U septembru vođe krstaša pišu papi Urbanu II da lično preuzme Antiohiju, što papa odbija. Tokom [[1098]]. zauzeli su okolinu Antiohije, ali i dalje je vladala glad i bilo je još manje konja. Vitezovi nižeg ranga i obični vojnici postadoše nestrpljivi, pa u novembru Rejmond Tuluški konačno predaje Antiohiju Boemundu Tarentskom, s ciljem da se krstaški rat nastavi u miru.

[[Bohemond I od Antiohije|Boemund Tarantski]] tako postaje prvi princ Antiohije, a krstaši su nastavili prema Jerusalimu početkom [[1099|1099.]], pa su u proleće [[1099]]. započeli [[opsada Jerusalima (1099.)|opsadu Jerusalima]].