Verzija na datum 28 mart 2013 u 06:12 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: migracija 59 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q874429 na Wikidati ← Starija izmjena		Aktualna verzija na datum 16 juni 2013 u 17:06 uredi poništi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 4: # Svaki element mora imati odgovarajući inverzan element. Teorija grupa se koristi širom matematike a ima i primene u [[fizika\|fizici]] i [[~~hemija~~kemija\|hemiji]]. Grupe mogu biti konačne ili beskonačne. [[Klasifikacija konačnih prostih grupa]], završena 1983, je jedno od većih matematičkih dostignuća 20. veka. == Primene teorije grupa == Red 21: * Razumevanje teorije grupa je takođe važno u fizici i hemiji. U fizici, grupe su važne jer opisuju simetrije za koje izgleda da ih poštuju zakoni fizike. Fizičari su vrlo zainteresovani za reprezentacije grupa, posebno Lijevih grupa, jer ove reprezentacije često ukazuju na ''moguće'' fizičke teorije. * U [[~~hemija~~kemija\|hemiji]], grupe se koriste da klasifikuju kristalne strukture, regularne poliedre i simetrije molekula. Teorija grupa pomaže u određivanju fizičkih svojstava (kao što su [[polarnost (fizika)\|polarnost]] i [[hiralnost (hemija)\|hiralnost]]), spektroskopskih svojstava, i u konstruisanju molekularnih orbitala. * Teorija grupa ima široku primenu u [[kriptografija\|kriptografiji]]. Vrlo velike grupe prostog reda se konstruišu definisanjem eliptičkih krivih nad [[konačno polje\|konačnim poljima]].

Teorija grupa – razlika između verzija