Ontologija – razlika između verzija

U srednjevekovnoj filozofiji, ontologija ima obeležje spekulativne pretpostavke, kao i strogo kanonizovane i sistematizovane šeme, u okviru kojih razne varijante rezultuju sličnim odgovorima. Kao široko i sistematski obrađivana filozofska disciplina, ontologija je tretirana kod [[Kristijan Volf|Kristijana Volfa]] ([[1679]]-[[1754]]) kao racionalna nauka koja sačinjava teorijsku filozofiju ili metafiziku. Kod [[ImanuelImmanuel Kant|Imanuela Kanta]] ([[1724]]-[[1804]]), ontologija je takođe deo metafizike. On umesto tradicionalne ontologije, osniva transcendentalnu filozofiju, ''"kao predvorje prave metafizike"'', koja želi postaviti elementarne uslove celokupnog čovekovog znanja ''a priori''. Za [[G.V.F. Hegel]]a ([[1770]]-[[1831]]), biće je prva i najapstraktnija kategorija na samom početku [[Dijalektika|dijalektičkog]] procesa. Biće i mišljenje je u suštini jedno te isto, odnosno, kategorija bića kod [[G.V.F. Hegel|Hegela]] označava neodređenu neposrednost i upravo se zato negira svojom antitezom – nebićem, a biće i nebiće su samo momenti u razvoju apsolutne ideje (prave stvarnosti).

U novijoj filozofiji, značajan je pokušaj [[N. Hartman]]a u delu ''Novi putevi ontologije'', da analizira razne slojeve bića i ontologiju suprostavi metafizičkim teorijama. Pokušaj [[Martin HajdegerHaidegger|Martina Hajdegera]], a i njegovo delo "fundamentalna ontologija", upravljen je na ljudski opstanak. Za njega, ontologija je pojam koji se odnosi na stvoreni svet, a ne odnosi se na nestvorenog Boga - on je metaontologičan.