Jovan Kasijan – razlika između verzija

Sveti '''Jovan Kasijan''' (lat: ''Johannes Cassianus''; oko 360 – 435) je bio hrišćanski [[teologija|teolog]] kojeg slave i istočna i zapadna crkva zbog njegovih mističkih spisa.

Jovan Kasijan je rođen oko [[360|360.]] godine, od uglednih i bogatih roditelja. Pretpostaljvlja se da je mesto njegovog rođenja Mala Skitija u Dobrudži (današnja [[Rumunija]]), ili Galska oblast<ref name="Dobrotoljublje">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro202.htm Dobrotoljublje, Jovan Kasijan]</ref>, u okolini [[Marselj]]a (današnji jug [[Francuska|Francuske]]). Iako se ne zna da li je rođen na Istoku ili na Zapadu, zna se da je Kasijan bio [[Latin]] koji je odlično poznavao grčki.

U mladosti je stekao odlično naučno obrazovanje. Izučivši svetovne nauke, Jovan se predaje na izučavanje [[Sveto pismoBiblija|Svetog Pisma]]. Kako je od detinjstva rastao i bio vaspitavan u [[hrišćaniхришћанин|hrišćanskom]] duhu, Kasijan je odmalena zavoleo bogougodan život. Završivši školu, sa svojim bliskim prijateljem Germanom krenuo je na hodočašće u [[Palestina|Palestinu]], gde je stupio u Vitlejemski manastir i primio monaštvo oko [[383|383.]] godine. Za vreme svog podvizavanja u [[VitlejemBetlehem|Vitlejemu]]u, Jovan Kasijan i njegov prijatelj German, upoznaše mnoge [[pustinjak]]e od kojih čuše razne priče o slavnom podvižničkom životu [[egipat]]skih pustinjaka. Te priče razbuktiše želju u njima za još većim podvigom, te se uputiše ka pustinji egipatskoj. U Egipat stigoše oko [[390|390.]] godine. Posećujući znamenite podvižnike, kako one po pustinjama, tako i po opštežiteljnim manastirima, sv. Kasijan i German stigoše do egipatskog Skita, gde upoznaše velike oce Makarija i Pafnutija i mnoge druge bogoljubive starce. Takođe su obišli i Nitrijsku i Tivaidsku pustinju. Sa svim ovim prepodobnim i iskusnim podvižnicima oni razgovarahu o bogougodnom načinu života, i od njih prepodobni Kasijan kupi „cvet asketske duhovnosti koji će kasnije staviti na papir“. Oni su celih sedam godina proveli tamo, živeći u skitovima, u kelijama, u manastirima, među otšelnicima, u usamljenosti.

Iz Egipta Kasijan i German odlaze oko [[399|399.]] godine, posle izbijanja čuvenog spora egipatskih monaha oko Origenovog učenja, koje su neki od monaha podržavali. Episkop [[Teofil Aleksandrijski]] poče tada progoniti one monahe koji su origenisti. Pri tom on poverova nekim klevetama, te iz Egipta protera i mnoge nevine monahe koji napustiše egipatsku pustinju i pređoše u Palestinu ili Konstantinopolj. Sa njima iz Egipta odoše i Kasijan i German [[Jovan ZlatoustiHrizostom|Jovanu Zlatoustom]], u Konstantinopolj, gde ovaj episkopovaše. Ispitavši celu stvar Zlatousti vide da su monasi Kasijan i German nevini. Tada ih on rukopoloži, Kasijana u čin đakona, a Germana, koji beše stariji, u čin prezvitera. Zlatousti, propovednik jevanđelja Hristovog, postade duhovni učitelj Kasijanu koji do kraja života neće prestati da hvali mudrost i svetost jednog od najvećih otaca Crkve, govoreći da sve što zna - zna od Jovana Zlatousta.

Kasijan je preminuo [[435]]. godine. Njegove mošti počivaju u manastiru Sv. Viktora kod Marselja, koji je on osnovao. [[Pravoslavna crkva]] njegov spomen slavi [[29. februar2.|29. februara]]a.