Jod – razlika između verzija

| [[halogeni elementi|VIIA]], [[5. perioda hemijskih elemenata|5]]

|-

|-

| [[Boja]]

! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Fizičke osobine'''</font>

|-

| čvrsto

|-

|-

| 457,4 K<br />(184,3&nbsp;°C)

|-

| 25,72×10^-3 m³/[[mol (jedinica)|mol]]

|-

| 7,824 kJ/mol

|-

| bez podataka

|-

! [[izotop]]

! zast.

! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]

! [[proizvod raspada|p.r.]]

|-

| ¹²³I

| 13,1 [[sat]]i

| [[zarobljavanje elektrona\|z.e.]]

|-

| ¹²⁵I

| 59,9 [[dan]]a

| [[zarobljavanje elektrona|z.e.]]

|-

| ¹²⁹I

| 1,57×10⁷ [[godina]]

| 0,194

| ¹²⁹[[ksenon|Xe]]

|-

| ¹³¹I

| 8,02070 [[dan]]a

| 0,971

| ¹³¹[[ksenon|Xe]]

|}

[[Datoteka:Iod kristall.jpg|thumb|Jod]]

 

== Istorija ==

Jod spada u grupu [[halogeni elementi|halogenih elemenata]]

 

 

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan [[izotop]] joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: ¹²³I,¹²⁵I,¹²⁷I¹²⁹I,¹³¹I.<br />

 

 

== Jedinjenja joda ==

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO₃. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

* 1 [[kilogram|kg]] povrća sadrži 20-30 mcg joda,

* 1 [[kilogram|kg]] - 100-200 mcg

 

 

== Primena joda ==

 

== Biološki značaj ==

| align=center | 30-40

|-

| align=center | 6

|-

 

 

 

{{Commonscat|Iodine}}