Joakim Vujić – razlika između verzija

'''Joakim Vujić''' ([[9. 9.|9.9.]][[1772]]., [[Baja]] - [[8. 11.|8.11.]] <small>([[julijanski kalendar|jk]])</small> [[20. 11.|20.11.]] [[1847]]. [[Beograd]]), ubraja se u red najplodnijih srpskih [[književnikknjiževnost|književnika]]a, autor je preko četrdeset različitih dela.

[[Joakim Vujić]] se rodio [[9. 9.|9.9.]][[1772]]. u [[Baja|Baji]] od roditelja Grigorija i Jevre. Školovao se u Baji, [[Novi Sad|Novom Sadu]], Kalači, Ostrogonu i [[Bratislava|Požunu]], gde je izučio [[prava]].<ref>http://joakimvujic.com/news.php#joakim Joakim Vujić (1772–1847) Knjaževsko-srpski teatar</ref> Ovde je redovito posećivao pozorišne predstave. Polazeći odatle, Vujić je zapisao sledeće: „Obiđem sve moje premile staze, po kojima sam se prohoždavao, čitao i moje školske materije učio, najposle poljubim i sve, a naipače moja premila drevesa sa suzama orosim, grleći i ljubeći i, pod kojima sam sedio i različie opštepolezne knjige čitao“.

Zanesen primerom [[Dositej Obradović|Dositeja Obradovića]], koga je sreo u [[Beč]]u [[1795|1795.]] godine, krenuo je na put. Imajući na putu različitih doživljaja, Vujić je bio u [[Sremski Karlovci|Karlovcu]] i u [[Zagreb]]u, odakle se [[7. 7.|7.7.]][[1797|1797.]] vratio u rodnu Baju da pomogne roditeljima koji behu postradali. O tome je pribeležio: „Meni onda, kazuje, da je bilo moguće, pak da sam onda bio na onakovome mestu, gdi se ljudi prodaju - ja bi se onda sam bio dao prodati, da bi samo mogao moje predrage roditelje od njiove, tuge i pečali izbaviti, pak nji u njiovo spokojstvo i tišinu postaviti“.

Vujić je putovao po Italiji, pa ostavivši učiteljstvo, prema njegovim zapisima - čija je verodostojnost dovedena u pitanje - stupio je na brod kao pisar. Posetio je [[Moreja|Moreju]], [[Arhipelag]], [[Mala Azija|Malu Aziju]], [[Istanbul|Carigrad]], [[Krim]], bio je i u [[Solun]]u i na afričkoj obali, gde je gledao hvatanje krokodila po [[Nil]]u, a u povratku ka Trstu njegov je brod imao bitku s turskim morskim razbojnicima.

Radi štampanja svojih spisa odlazi u [[Pešta|Peštu]]. Nameravajući je da se nastani u [[Srbija|Srbiji]] odlazi u [[Zemun]], gde ostaje od [[1806]]. do [[1809]]. U [[Zemun]]u je učiteljevao i pisao. Ovde je bio osumnjičen da je — priča Vujić — u revolucionarnoj vezi s Dositijem iz [[Beograd]]a i [[Napoleon]]om Velikim, te je pola godine bio u istražnom zatvoru, gde je uradio prevod [[DanijelDaniel DefoDefoe|Defoevog]] „[[Robinson Kruso|Robinson]]a“ i još jedne knjižice.

Vujić je učestvovao i u pripremama predstave Ištvana Baloga "Crni Đorđe ili Zauzeće Beograda od Turaka" koja je bila izvedena na mađarskom jeziku sa srpskim pesmama [[12. 9.|12.9.]] [[1812|1812.]] godine u peštanskom Mađarskom teatru, u Rondeli. Odeševljena publika je sa ovacijama ispratila ovu predstavu.

[[21. 8.|21.8.]][[1813|1813.]] Vujić je za priznanje kulturnog i prosvetnog rada od cara Franca I dobio priznanje koje mu je uručeno u peštanskoj Gradskoj upravi.

Dana [[24. 8.|24.8.]][[1813|1813.]] godine, ponovo u Rondeli na [[Pešta|peštanskoj]] obali Dunava, na pozornici Mađarskog teatra, Joakim Vujić priređuje prvu svetovnu i građansku pozorišnu predstavu na srpskom jeziku: "Kreštalica" (nem. "Der Papagoy") od popularnog nemačkog spisatelja Augusta Kocebua. Prvu vest o ovoj predstavi prenele su "Novine serbske iz carstvujušče Vijene" Dimitrija Davidovića.

Vreme između [[1835]]—[[1839]] proveo je u Srbiji, većinom u [[Kragujevac|Kragujevcu]], gde je u dvoru [[KnezMiloš MilošObrenović|Kneza MilošMiloša]]a priređivao pozorišne predstave. Vujić je došao na poziv Kneza u jesen 1834. godine i postavljen je za direktora [[Knjaževsko-srpski teatar|Knjažesko-srbskog teatra]] sa zadatkom da organizuje rad pozorišta. Prve predstave održane su u vreme zasedanja [[Sretenjski ustav|Sretenjske skupštine]] od 2. do [[4. 2.|4. februara]] [[1835|1835.]] godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger.<ref>http://www.joakimvujic.com/about_cir.php Knjaževsko-srpski teatar</ref> Odlaskom Miloša i Vujić je morao da napusti Srbiju. Putovao je po [[Moldavija|Moldaviji]], bio je i u [[Odesa|Odesi]], a u jednom ruskom manastiru sređivao je opis ovih svojih putovanja.