Jednačina stanja idealnog gasa – razlika između verzija

'''Jednačina stanja idealnog gasa''' je jednačina stanja teoretskog [[Idealni gas|idealnog gasa]]. Ona uz nekoliko ograničenja relativno dobro opisuje ponašanja mnogih realnih gasova, pod različitim uslovima. Ovaj zakon je prvi objavio Emil Klapejron [[1834]]. godine, kombinujući [[Bojl-Mariotov zakon]] i [[Čarlsov zakon]]. Ona se isto tako može izvesti iz [[Kinetička teorija gasova|kinetičke teorije gasova]], koju su razvili [[1856|1856.]] Avgust Kronig i [[1857|1857.]] Rudolf Klauzijus.<ref>Clapeyron E.: "Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur", journal = Journal de l'École Polytechnique, 1834., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k4336791/f157.table Facsimile at the Bibliothèque nationale de France]</ref><ref>Krönig A.: "Grundzüge einer Theorie der Gase", journal = Annalen der Physik, 1856., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15184h/f327.table] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France</ref><ref>Clausius R.: "Ueber die Art der Bewegung, welche wir Wärme nennen", journal = Annalen der Physik und Chemie, 1857., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15185v/f371.table] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France</ref>

Stanje neke količine gasa se može odrediti sa [[pritisaktlak|pritiskom]], [[zapreminavolumen|zapreminom]] i [[temperatura|temperaturom]]. Noviji oblik tog zakona je:

gde je: ''p'' – apsolutni pritisak gasa ([[Paskal|Pa]]), ''V'' – zapremina gasa ([[Kubni metar kubni|m³]]), ''N'' – broj čestica u gasu, ''k'' – [[Bolcmanova konstanta]] (1,38•10⁻²³ [[Džul|J]]•K⁻¹) i ''T'' - apsolutna temperatura ([[Kelvin|K]]). Ponekad se može pisati kao: