Rana – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 1:
[[Datoteka:Bleeding wound on thumb.jpg|thumb|right|200px|Posekotina]]
'''Rana''' (lat.vulnus) je povredom izazvan prekid kontinuiteta [[tkivo|tkiva]] [[
== Istorijat ==
'''I. [[Prahistorija|Praistorija]] '''
Zbog jako niskog stupnja razvoja i nedostatka odgovarajuće opreme, a u stalom sukobu sa prirodom i problemima potrage za hranom, praistorijski čovek je veoma često bio izložen mnogobrojnim povredama. Kontrola krvarenja i prekrivanje rane “oblozima” (blato, mahovina, hrastova kora), bili su prvi čovekovi koraci u lečenju rana. Kod [[Kromonjanci|Kromanjonaca]] 36.000 g.pne) – pronađena su oruđa slična skalpelu i koštane igle s ušicama, a 4000-1800 g.pne – pronađeni su vidljivi pokušaji hirurških zahvata na ostacima lobanje.
Red 15:
Oko 1600 g.pne Egipćani uporabljavaju vuneni konac za ušivanje rana.
'''III. [[
U lečenju rana stari [[Grci]] koristili su sledeće metode;
Red 32:
* ''Dresinzi'' u lečenje rane uvodi upotrebu ulja, hleba, pšenice, i vina za ispunjavanja šupljine rane (podaci iz [[Biblija|Biblije]])
'''V. [[Novi vijek|Novi vek]] '''
* ''Semmelweis'' [[1847]].uvodi u medicinsku praksu pranje ruku hlornim krečom
* [[
* ''Lister'' (1812. – 1912.) uvodi [[Dezinfekcija|dezinfekciju]] karbolnom kiselinom
* ''Bergman'' [[1878]]. uvodi u svakodnevnu praksu primenu [[Sterilizacija|starilizacije]] toplotom – asepsa
Red 41:
* ''Halstedt'' [[1890]]. prvi predlaže upotrebu hirurških rukavica
* ''Friedrich'' [[1898]]. započinje sa ekscizijom rubova rane radi uklanjanja nekrotičnog (mrtvog)tkiva i bakterija.
'''IV'''.'''[[Najnovije doba|Savremeno doba]]'''
* ''Ternerom'' ([[1990]]) propisuje kriterijume koje treba da ima idealna obloga za rane: <ref name="http"/>
# da uklanja eksudaciju,
Red 80:
'''2. Zapaljenska faza;''' Ova faza javlja se u dva oblika,
* ''Rano [[upala|zapaljenje]] rane'', koje nastaje 24 – 48 časa nakon povrede i karakteriše se formiranjem [[Granulociti|granulocita]], odstranjenjem [[
* ''Kasno zapaljenje rane'', nastaje nakon 48 – 72 časa nakon povrede, a karakteriše ga dominantno umnožavanje [[Fagociti|fagocita]] i [[
'''3. Proliferativna faza'''; nastaje nakon 5.-7. dana i traje do 2-3 nedelje od nastanka povrede. Ovu fazu karakteriše sinteza [[Kolagen|kolagena]] od strane fibroblasta (tip I – XII) koji je ključni element u fazi zarastanja rane. Kolagen daje čvrstoću i integritet [[tkivo|tkiva]]. Na ovaj proces nadovezuje se angiogeneza ili granulacija (stvaranje novih krvnih sudova), kontrakcija (skupljanje krajeva rane) i [[epitelizacija]],
'''4. Maturacija ili faza remodelacije oštećenog tkiva'''; Ova faza traje od 21. dan do 1 godine od momenta povrede.
Red 97:
Nedostatka i nedostupnost modernih sredstava za zbrinjavanje rana, (naročito u nedovljno razvijenim društvima), jedan je od glavnih činilaca. Zato se u većini zemalja i dalje pribegava tradicionalnim načinima lečenja rana, koji je; sporiji, više bolan, više rizičan a često i skuplji.
Iako je nakon [[
Tretman rana uključuje pregled, čišćenje i zatvaranje rana. Ako se radi o nedavno nastaloj rani ona se mora što pre obraditi kako ne bi došlo do sekundarne infekcije.
| |||