Razlike između izmjena na stranici "Wade-Giles"

Dodana 124 bajta ,  prije 7 godina
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
m/м (Bot: migracija 33 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q208442 na Wikidati)
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
'''Vejd-Džajls''' ({{zh|s=威妥玛拼音 / 韦氏拼音|t=威妥瑪拼音 / 韋氏拼音|p=wēituǒmǎ pīnyīn|}}), je sistem [[romanizacija|romanizacije]] (fonetska zapis i [[transkripcija i transliteracija|transkripcija]]) za [[mandarinski kineski jezik]] korišćen u [[Peking]]u. Vejd-Džajls se razvio iz sistema koji je stvorio [[Tomas Fransis Vejd]] sredinom 19. veka, a uredio ga je [[Herbert Džajls]]a u [[kineski jezik|kineski]]-[[engleski jezik|engleski]] [[rečnikrječnik|rečniku]]u iz 1892.
 
Vejd-Džajls je bio glavni sistem transkripcije u svetu koji govori engleski za većinu 20. veka, koristio se u nekoliko standardnih knjiga i referenca i svim knjigama o Kini objavljena pre 1979.<ref>{{cite book |last= Krieger|first=Larry S. |authorlink= |coauthors=Kenneth Neill, Dr. Edward Reynolds |editor= |others= |title=World History; Perspectives on the Past |origdate= |origyear= |origmonth= |url= |format= |accessdate= |accessyear= |accessmonth= |edition= |date= |year= 1997|month= |publisher=D.C. Heath and Company |location=Illinois |isbn=0-669-40533-7 |oclc= |doi= |id= |pages= p. 82|chapter=ch. 4 |chapterurl= |quote=This book uses the traditional system for writing Chinese names, sometimes called the Wade-Giles system. This system is used in many standard reference books and in all books on China published before 1979.}}</ref> Sistem je zamijenilo romanizacije iz [[Nanđing]]a koji su bili u opštoj upotrebi do kasno u 19. veku. Danas ga je skoro u potpunosti zamenio [[pinyin|pinjin]], ali delovi, naročito imena pojedinaca i pojedinih gradova su ostali u upotrebi u [[Republika Kina|Republici Kini]] ([[Tajvan]]).
 
== Istorija ==
Sistem Vejd-Džajls je bio namenjen da prepiše kineske reči za kineske stručnjake. To je dovelo do opšteg osećaja da je sistem ne-intuitivan za nestručnjake, i nije mnogo korisno za podučavanje kineskog [[izgovor]]a.
 
[[Republika Kina]] ([[Tajvan]]) je koristila Vejd-Džajls decenijama kao činjenički standard, postojeće uz nekoliko službenih, ali neprimetnih [[romanizacija]] kao što su u sukcesiji: [[Gwoyeu Romatzyh|Gvoji Romadzi]] (1928), [[MFS 2]] (1986), i [[tongyong Pinyin|tongjong pinjin]] (2000). Tajvanska imena mesta su gotovo još uvek napisani u Vejd-Džajlsu, i mnogi [[američki Kinezi]] i [[Kanađani]] pišu svoja kineska imena u Vejd-Džajlsu.
 
[[Pinyin|Hanju pinjin]] je službeni i najviše korišten sistem u [[Narodna Republika Kina|Narodnoj Republici Kini]]. U [[Singapur]]u, pinjin se uči u nacionalnim školama i naširoko se koristi u službenim dokumentima, iako je vlada obrnula zahtev da ljudi registruju kineska imena u pinjinu. Vejd-Džajls i pinjin zapisi za Tajvanska imena mesta i reči dugo prihvaćene na engleskom jeziku se još uvek koriste u tekstovima na engleskom jeziku u obim zemljama.
 
== Tehnička gledišta ==
* ''{{lang|zh-Latn|-u}}'' (ranije ''{{lang|zh-Latn|û}}'') posle [[sibilant]]a ''{{lang|zh-Latn|tz}}'', ''{{lang|zh-Latn|tz'}}'', i ''{{lang|zh-Latn|s}}'' (pinjinsko: ''{{lang|zh-Latn|z}}'', ''{{lang|zh-Latn|c}}'', i ''{{lang|zh-Latn|s}}'').
* ''{{lang|zh-Latn|-ih}}'' posle [[retrofleks]]a ''{{lang|zh-Latn|ch}}'', ''{{lang|zh-Latn|ch'}}'', ''{{lang|zh-Latn|sh}}'', i ''{{lang|zh-Latn|j}}'' (pinjinsko: ''{{lang|zh-Latn|zh}}'', ''{{lang|zh-Latn|ch}}'', ''{{lang|zh-Latn|sh}}'', i ''{{lang|zh-Latn|r}}'').
Ovi prazni rimovi su napisani kao ''{{lang|zh-Latn|-i}}'' u [[pinyin|hanju pinjinpinjinu]]u (i tako nerazvrsljiv od pravog ''{{lang|zh-Latn|i}}'' kao u ''{{lang|zh-Latn|li}}''), i svi pisani kao ''{{lang|zh-Latn|-ih}}'' u [[tongyong Pinyin|tongjong pinjinpinjinu]]u. [[Džujin]], jer nije romanizacija, ne zahteva reprezentaciju praznog rima.
 
=== Uzajamnje ''{{lang|zh-Latn|uo}}'' i ''{{lang|zh-Latn|e}}'' sa ''{{lang|zh-Latn|o}}'' ===
Šta je izgovoreno kao [[poluzatvoreni srednji nezaobljeni samoglasnik]] je pisano obično kao ''{{lang|zh-Latn|-e}}'', kao u [[pinjinpinyin|pinjinu]]u, ali i ponekad kao ''{{lang|zh-Latn|-o}}''. Ovaj samoglasnik u odvojenom slogu je napisan kao ''{{lang|zh-Latn|o}}'' ili ''{{lang|zh-Latn|ê}}''. Kada se u slogu, piše se ''{{lang|zh-Latn|e}}'', osim kada prethodi ''{{lang|zh-Latn|k}}'', ''{{lang|zh-Latn|k'o}}'', i ''{{lang|zh-Latn|h}}'', kada je ''{{lang|zh-Latn|o}}''.
 
Šta je zapravo izgovoreno kao ''{{lang|zh-Latn|-uo}}'' je gotovo uvek pisano kao ''{{lang|zh-Latn|o}}'' u Vejd-Džajlsu, osim ''{{lang|zh-Latn|shuo}}'' i tri sloga ''{{lang|zh-Latn|kuo}}''-a, ''{{lang|zh-Latn|k'uo}}'' i ''{{lang|zh-Latn|huo}}'', koji već imaju duplikate ''{{lang|zh-Latn|ko}}'', ''{{lang|zh-Latn|k'o}}'', i ''{{lang|zh-Latn|ho}}'' predstavljaju pinjin ''{{lang|zh-Latn|ge}}'', ''{{lang|zh-Latn|ke}}'', i ''{{lang|zh-Latn|he}}''.
 
=== Interpunkcije ===
Osim toga [[apostrof]]i se koriste za razlikovanje [[#jedan simbol-više zvuka|više zvuka za jedno latiničko slovo]], Vejd-Džajls koristi [[spojnica (interpunkcija)|spojnice]] da odvoji [[slog]]ove unutar [[rečriječ|reči]]i, dok pinjin samo koristi apostrofe za odvajanje neshvatljive slogove. Originalno u svom rečniku, Džajls je koristio leve apostrofe (<font face="Times New Roman">‘</font>) dosledno. Takva orijentacija je bila u kineskim radovima do 1950-ih i 60-ih, kada se počelo da se postepeno zamenjuje desni apostrofi (<font face="Times New Roman">’</font>) u akademskoj literaturi. On-line publikacija gotovo stalno koristiti obične apostrofe ('). Apostrofi su u potpunosti zanemarene u Tajvanskim pasošima, stoga njihove izostavljenosti u imenima [[prekomorski Kinezi|prekomorskih Kineza]].
 
Ako je slog nije prvi u reči, svoje prvo slovo nije [[majuskula|veliko slovo]], čak i ako je [[vlastita imenica]]. Korištenje apostrofa, spojnica, i velikih slova često se ne posmatra u imenima mesta i ličnim imenima. Na primer, većina prekomorskih kineza od [[Tajvan]]skog porekla pišu [[prvo ime]] kao "Tai Lun" ili "Tai-Lun", dok Vejd-Džajls zapravo piše "Tai-Lun". Problemi kapitalizacija proizlazi delom zbog pasoša NR Kine zato što pišu velikim slovom sva imena vlasnika (uz fotografiju). Takođe je zbog nesporazuma koji je drugi slog je [[srednjeg imena]]. (Vidi [[kinesko ime]])
64.473

izmjene