Verzija na datum 8 mart 2013 u 19:35 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: Migrating 72 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q19605 (translate me) ← Starija izmjena		Verzija na datum 13 juni 2013 u 22:04 uredi poništi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja Novija izmjena →
Red 1: Elementi VIIa grupe nazivaju se '''halogenim elementima'''. Grupu čine [[nemetal]]i: [[fluor]] (F), [[hlor]] (Cl), [[brom]] (Br), [[jod]] (I) i [[metaloid]] [[astat]] (At), nedovoljno ispitani radioaktivni element s malim [[poluvreme]]nom raspadanja. Zajednička konfiguracija za elemente ove grupe je: ns<sup>2</sup> np<sup>5</sup>, sa jednim nesparenim elektronom u p orbitali. U elementarnom stanju ovi elementi se javljaju u vidu dvoatomnih [[~~molekul~~molekula]]a. Atomi u molekulu vezani su jednostrukom [[kovalentna veza\|kovalentnom vezom]]. Svi [[elektron]]i su spareni. Veze između molekula su slabe, potiču od van der Valsovih privlačnih sila. Sa porastom [[atomski broj\|atomskog broja]] elemenata rastu i atomske zapremine, privlačne sile među molekulima, [[talište\|temperatura topljenja]] i [[~~temperatura ključanja~~vrelište\|ključanja]]. Fluor i hlor su [[gas]]ovi, brom je [[~~tečnost~~tekućine\|tečnog]], a astat čvrstog agregatnog stanja. Boja elemenata sa porastom atomskog broja postaje sve tamnija. Svi su oštrog mirisa, otrovnog dejstva. Udisanje malih količina halogena izaziva nadražaj organa za disanje, upalu sluzokože nosa i grla, dok veće količine izazivaju trovanje. U vodi se halogeni elementi slabo rastvaraju, a bolje u organskim rastvaračima. [[Energija jonizacije]] i [[elektronegativnost]] opadaju sa porastom atomskog broja elemenata u grupi. Velike vrednosti prve energije jonizacije kao i visoke vrednosti koficijenata elektronegativnosti ukazuju na to da su halogeni elementi [[oksidaciono sredstvo\|oksidaciona sredstva]] (primaju elektrone). Energija veze ima najveću vrednost kod hlora (iako bi se očekivalo da najveću vrednost ima fluor), a opada ka jodu. Na sličan način se menja i elektronski afinitet (najviši je kod hlora). Za ove anomalije još nema prihvatljivog objašnjenja. Redoks-potencijal i aktivnost elemenata opada analogno sa vrednostima elektronegativnosti od fluora prema jodu. Halogeni sa većim redoks-potencijalom oksiduju ona sa manjim standardnim redoks-potencijalima. Elementi VIIa grupe pokazuju veliku sličnost u hemijskom ponašanju. Razlike se, ukoliko postoje, više iskazuju u intezitetu nego u vrsti hemijskih reakcija. To su tipični nemetali. Stupaju u reakciju sa gotovo svim elementima. U prirodi se javljaju samo u vidu [[hemijsko jedinjenje\|jedinjenja]]. {{Commonscat\|Halogens}}

Halogeni elementi – razlika između verzija