Grčki brojevi – razlika između verzija

Svakoj jedinici (1, 2, …, 9), desetici (10, 20, …, 90) i stotini (100, 200, …, 900) bilo je dodeljeno posebno slovo. Pošto je to zahtevalo 27 slova, grčki 24-slovni alfabet je proširen trima zastarelim slovima: [[digama]] ϝ,(korišćena je i [[Stigma (slovo)|stigma]] ϛ ili, u modernom grčkom, στ) za 6, [[kopa]] ϟ za 90, i [[sampi]] ϡ za 900.<ref>[http://www.tlg.uci.edu/~opoudjis/unicode/numerals.html Numerals: Stigma, Koppa, Sampi]</ref>. Da bi se brojevi razlikovali od slova, sledi ih ''keraia'' (grčki {{Polytonic|κεραία}}, "rogata izbočina"), simbol ( ʹ ) sličan [[akut]]nom akcentu ( ´ ), ali sa sopstvenim znakom u [[unicode|unikoduunikod]]u (U+0374).

Helenistički astronomi su proširili alfabetske grčke brojeve u pozicioni [[seksagezimalni sistem]] ograničenjem svake pozicije na najveću vrednost od 50 + 9 i uključivanjem specijalnog simbola za [[0 (broj)|nulu/ništicu]], koja je takođe upotrebljavana i samostalno, kao i današnja nula, a ne samo kao popunjač pozicije. Međutim te pozicije su uglavnom bile ograničene na razlomačke delove broja (kao nama poznate [[minut]]e i [[sekunda|sekundesekund]]e, pa i treće, četvrte itd. pozicije), odn. nisu korišćeni za cele brojeve. Ovaj sistem je verovatno iz [[Vavilonski brojevi|Vavilonskih brojeva]] adaptirao [[Hiparh]] oko [[140. pne.]]. Kasnije su ga koristili [[Ptolomej]] (oko 140. n.e.), [[Teon Aleksandrijski]] (oko 380.) i Teonova kćerka [[Hipatija]] (ubijena 415.).

Izgled ove grčke seksagesimalne nule se menjao vremenom. U drugom veku na papirusima to je bio mali kružić nadvučen crtom od nekoliko njegovih prečnika, sa ili bez završetka na krajevima. Kasnije se ova nadvlaka skratila na samo jedan prečnik, slično današnjem slovu ''o macron'' (ō); ova oznaka je još uvek korišćena u poznosrednjovekovnim arapskim rukopisima kad god su korišćeni alfabetski brojevi. U [[vizantijaвизантијско царство|vizantijskim]] rukopisima nadvlaka je izostavljana, tako da je ostalo samo "o" (omikron). Postojala je hipoteza da je to bio inicijal od ουδέν ("ništa"), ali opisana postepena promena to ne podržava.<ref>Otto Neugebauer, ''The Exact Sciences in Antiquity'' (second edition, Providence, RI: Brown University Press, 1957) 13-14, plate 2.</ref><ref>Raymond Mercier, {{PDFlink|[http://anubis.dkuug.dk/JTC1/SC2/WG2/docs/n2708.pdf Consideration of the Greek symbol 'zero']|1.32&nbsp;[[Mebibyte|MiB]]<!-- application/pdf, 1384420 bytes -->}} Numerous examples</ref>