Frédéric Chopin – razlika između verzija

'''Frederik Fransoa Šopen''' (pravo ime ''Fryderyk Franciszek Chopin)'', ([[1. mart3.|1. marta]]a [[1810]], [[Želazova Vola]], [[Poljska]] - [[17. oktobar10.|17. oktobra]] [[1849]], [[Pariz]], [[Francuska]]), je bio poljski [[Kompozitori|kompozitor]] i [[Pijanisti|pijanist]]. Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. U svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da se usarvši. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska [[Koncert (muzička kompozicija)|koncerta]]. Nikad se više nije vraćao u Poljsku.

Frederik Šopen rodio se u blizini [[Varšava|Varšave]] kao sin neutralizovanog Francuza, koji se doselio u Poljsku [[1787]]. godine i majke poljkinje. Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica verovatno pogrešno navodi da je datum rođenja [[22. 2.|22. februar]].

[[1810]]. godine Šopenova porodica se seli u Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj talenat. Dok još nije bio ni deset godina, novine su pisali o njemu hvaleći ga. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela. Nastupao je na raznim aristokratskim zabavama kao glavna atrakcija. Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo odustao. Zatim je dobio drugog učitelja koji je nakon par godina priznao da ga Šopen muzikalno prevazilazi, pa je odgovornost za Šopenov razvoj pala na poznatog muzičkog pedagoga [[Jožef Elsner|Jožefa Elsnera]]. Εlsnerov uticaj na Šopena je nediskutabilan. Premda mu je dozvoljavao da sam upravlja svojim sviranjem, bio je strog što se tiče teoretskog obrazovanja, kombinacija koja se pokazala delotvornom. Šopen je tako stekao stil koji će prožimati njegov budući rad. U ovo doba nastaju i oba Šopenova klavirska koncerta. Ranu mladost provodi i na putovanjima u [[Berlin]]u, [[Beč]]u i [[DrezdenDresden|Drezdenu]]u.

Šopen se u Parizu družio sa drugim poljskim iseljenicima. Neki drugi njegovi prijatelji bili su muzičari [[Franz Liszt|Franc List]], [[Hector Berlioz|Hektor Berlioz]] i [[Robert Šuman]], slikar [[Eugène Delacroix|Ežen Delakroa]] i pisci [[Honoré de Balzac|Onore de Balzak]] i [[Žorž Sand]]. Zadnje pomenuta je bila i Šopenova ljubavnica. Njih dvoje bili su poznat par tog vremena i o njima je pisana obuhvatna literatura. U ovo vreme Šopenovo zdravlje biva sve lošije. Zimu [[1838]]-[[1839]]. Šopen je sa Žoržom Sand proveo na [[Maljorka|Maljorci]] i tada mu se zdravlje znatno pogoršalo. Nešto pre smrti, Šopen i Sand su se rastali. Sand ga nije posetila dok je ležao na samrti, iako je Šopen izrazio želju za tim.

Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i udahnuo im klasičan, antologijski koncertni karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, dva klavirska koncerta i jedna baletska svita ''-{Silfide}-'', jedina su dela gde je koristio orkestar. Posebno su značajna njegova dva klavirska koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj formi zrelog koncerta [[XIX19. vekvijek|-{XIX}- veka]]. Sa pravom je [[HektorHector Berlioz|Berlioz]] za njih napisao da je orkestar u njima „''samo pratnja, takoreći hladna i nekorisna''”. Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode. Mladi pijanisti ih rado uzimaju za svoja međunarodna takmičenja.