Friedrich Schiller – razlika između verzija

|mjesto_rođenja = [[Marbach am Neckar]], [[Nemačka|Njemačka]]

|mjesto_smrti = [[Vajmar|Weimar]], [[Nemačka|Njemačka]]

|zanimanje = [[pjesnik]], [[dramski pisac|dramatičar]]

|nacionalnost =[[Nijemcinemci|njemačko]]

|uticaj_na = [[Fjodor Mihajlovič Dostojevski|Fjodor Dostojevski]], [[Johann Wolfgang Goethe]]

'''Johan Kristof Fridrih Šiler''' ({{Jez-nem|Johann Christoph Friedrich von Schiller}}, [[10. 11.|10.11.]] [[1759]], [[Marbah na Nekaru]] - [[9. 5.|9.5.]] [[1805]], [[Vajmar]]) je bio [[Nemačka|nemački]] [[pjesnik|pesnik]], [[dramaturg]], [[filozof]] i [[historičar|istoričar]].

Šiler je rođen 1759. u Marbahu na [[Reka Nekar|Nekaru]]. Otac mu je bio oficir u vojsci [[Virtemberg]]a. Nešto kasnije, oko [[1764]]., porodica se preselila u [[Lorh]] gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u [[ŠtutgartStuttgart|Štutgartu]]u. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u [[Manhajm]]. Godine 1783., radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od [[1783]]. se često selio ([[Leipzig|Lajpcig]], [[Dresden|Drezden]], [[Vajmar]]), a prvi put se sreo sa [[GeteJohann Wolfgang von Goethe|Geteom]]om [[1788]]. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u [[Jena|Jeni]]. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: [[Vilhelm fon Humbolt|Vilhelma fon Humbolta]]. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od [[tuberkuloza|tuberkuloze]]) i dodeljena mu je penzija [[1791]]. Na Geteov nagovor, [[1794]], počeo je da piše za satirične časopise. [[Francuska revolucija|Revolucionarna]] Francuska mu je [[1792]]. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života.

Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u [[XXI vek]]u. Njegovo delo je puno [[Retorikaреторика|retorike]], i često veoma osećajno.

Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju [[18. vijek|XVIII vekveka]]a, i naročito su doprinele razvoju [[Romantizam|romantizma]]. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa [[ImanuelImmanuel Kant|Kanta]].

Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh [[Klasicizam|klasicizma]], koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ [[ŽanJean RasinRacine|Žana Rasina]], neke drame [[Euripid]]a, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije.

Među velikim poštovaocima šilerovog dela su [[Fjodor Mihajlovič Dostojevski|Dostojevski]], [[Ludvig van Betoven|Betoven]], [[Giuseppe Verdi|Đuzepe Verdi]] i [[Thomas Mann|Tomas Man]].

* nemački prevod [[Makbet]]a od [[VilijamWilliam ŠekspirShakespeare|Vilijama Šekspira]] (1800)