Flavije Arbogast – razlika između verzija

Arbogast je postao vrhovni zapovednik rimske vojske zapadnog dela Rimskog carstva negde između 385. i 388. godine, nakon smrti drugog franačkog oficira [[Bauton|Bautona]]. Suprotno običajima, Arbogasta na visoki vojni položaj nije imenovao mladi car [[Valentinijan II]], već je izabran od strane vojske. Pred uzurpatorom [[Magnus MaksimusMaksim|Magnusom Maksimom]], koji je već držao ostatak rimskog zapada, Valentinijan je [[387]]. morao da pobegne svom istočnom savladaru [[Teodosije I|Teodosiju I]]. Arbogast je kao jedan od Teodosijevih zapovednika ratovao u Galiji 388. gde je porazio i pogubio Maksimovog sina i savladara Flavija Viktora.

Nakon Maksimovog poraza Valentinijan je upućen u carsku rezidenciju Vjen u [[Galija|Galiji]] odakle je trebalo da vlada uz Arbogastovu pomoć i zaštitu pošto se 391. Teodosije vratio na istok. Međutim, Valentinijan, koji je 388. imao već 17 godina, ostao je u senci svog vrhovnog zapovednika vojske. Arbogast jer sve važne položaje prepustio svojim poslušnicima i mladi car je živeo u kućnom pritvoru. Najzad, Arbogastova nadmoć je bila toliko očigledna da je čak svojom rukom ubio jednog od Valentinijanovih savetnika, izvesnog Harmonija, koji je spas potražio u carevim skutima. Posle ovog incidenta, Valentinijan je planirao da ponovo pobegne u [[Konstantinopolj]] Teodosiju. Izgovor za napuštanje Vjena bio je pohod protiv varvara u gornjem Podunavlju. Arbogast je zabranio caru da napušta Vjen i, kada je Valentinijan pokušao da ga otpusti, Franak je pocepao carski nalog i izjavio da ne duguje svoj položaj caru tako da ga ovaj ni ne može otpustiti. Na kraju, Valentinijan je pokušao da ubije Arbogasta mačem koji je oteo jednom od gardista i, kako nije uspeo, [[15. maj5.|15. maja]] [[392]]. je izvršio samoubistvo obesivši se u carskoj palati u Vjenu.

Arbogast je sada upravljao zapadnim delom carstva u ime Teodosija i čak je kovao novac sa likom Teodosijevog sina [[Arkadije|Arkadija]] koji je proglašen za očevog savladara. Međutim, uticaj moćnog vojskovođe postao je predmet podozrenja cara [[Teodosije I|Teodosija]] koji je smenio Arbogastovog prijatelja [[Nikomah Flavijan|Nikomaha Flavijana]] sa mesta gradskog prefekta Rima. Drugi razlog za razdor mogla je biti i verska politika pošto je Arbogast bio paganin, kao i njegov prijatelj Flavijan, dok je Teodosije bio hrišćanin voljan da sprovodi antipaganske zakone. Arbogast je na izazov odgovorio tako što je [[22. avgust8.|22. avgusta]] [[392]]. izvesnog učitelja retorike [[EvgenijeEugenije|Flavija Evgenija]] proglasio za cara, formalno kao zapadnog savladara Teodosija i Arkadija. Teodosije je [[8. novembar11.|8. novembra]] [[392]]. zakonski zabranio sve paganske kultove i početkom [[393]]. je proglasio svog mlađeg sina [[Honorije|Honorija]] za avgusta. Bilo je to ravno objavi rata pošto je postalo jasno da Teodosije želi da svog sina postavi za cara zapadnog dela Rimskog carstva. Arbogast je na brzinu sklopio mir sa Francima, protiv kojih je ratovao na Rajni, i zatim je među njima regrutovao najamnike.