Ksenofont – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 56 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q129772 (translate me) |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 8:
Kada je nakon Peloponeskoga rata [[Kir Mlađi]], sin [[Darije II|Darija]] Nota, počeo sakupljati najamničku vojsku kako bi zaratio protiv svoga brata, tadašnjeg [[Persija|persijskog]] kralja [[Artakserks II|Artakserksa II Mnemona]], stupio je u njegovu službu i veliki broj Grka. Među njima je bilo mnogo mladih aristokrata, koji su pobegli od svojih roditelja, i siromašnih ljudi koji su ostavili svoje porodice u nadai da će se nakon kratkog rata vratiti kući sa bogatim plenom. Jedan od takvih bio je i Proksen iz Tebe, koji je, željan slave, moći i bogatstva, otišao u [[Mala Azija|maloazijski]] Sard i tamo se sprijateljio s Ksenofontom, koga je pozvao sa sobom u pohod obećavajući mu da će ga upoznati s Kirom. Ksenofont se rado odazvao pozivu, jer je ionako gajio neprijateljska osećanja prema demokratskom uređenju koja je nakon pada [[Tridesetorica tirana|tridesetorice tirana]] bila ponovo uspostavljena u Atini. Ali pre no što je krenuo na put, rekao je Sokratu za Proksenov poziv i upitao ga za savet. Sokrat je mislio da bi mu njegovi sugrađani mogli zameriti bude li pošao Kiru, jer se smatralo da je Kir pomagao Spartance tokom Peloponeskog rata. Stoga mu je Sokrat savetovao da za savet pita proročište u [[Delfi]]ma. Kako je, međutim, Ksenofont već bio čvrsto odlučio da krene s Proksenom, nije u proročištu pitao treba li krenuti u pohod ili ostati kod kuće, nego je pitao kojim bogovima treba da prinese žrtvu kako bi se njegovo putovanje srećno završilo.
Tako je Ksenofont ostavio domovinu i u proleće 401. god. st. e. stigao u Sard kod Porsena i Kira. U Kirovoj vosci nije bio ni [[strateg]] ni [[lohag]] ni vojnik, nego samo pratilac Proksenov. U jesen iste godine Kir se s bratom upustio u [[Bitka kod Kunakse|bitku kod sela Kunakse]] blizu [[Vavilon]]a. U toj je bici Kir poginuo, a grčki najamnici došli su u veliku opasnost, jer su im Persijanci na prevaru poubijali sve njihove vođe. Ksenofont tada postaje vođa te vojske koja se sastojala od [[Pohod deset hiljada|deset hiljada]] grčkih plaćenika. On je kao vođa velikom mudrošću i hrabrošću srećno doveo tu vojsku u [[Trapezunt]], na obalu [[Crno more|Crnog mora]], nakon što se petnaest meseci teško probijala kroz različite maloazijske države i neprijateljske narode. Iz Trapezunta odveo ih je u [[Bizant]], a zatim [[Trakija|tračkom]] kralju Seutu. Na kraju je ostatke te vojske doveo preko [[Lampsak]]a kroz [[Troja|Troadu]] u [[Pergam]], gde ih je predao spartanskom zapovedniku Tibronu, koji je došao u Aziju da bi pomogao [[Jonjani]]ma u ratu protiv Persijanaca. Sve je te događaje Ksenofont detaljno izložio u svojoj ''[[Anabaza|Anabazi]]''.
Tibrona je na mestu zapovednika zamenio Derkilida, a njega kralj [[Agesilaj]]. Ksenofont se pridružio Agesilaju i ostao mu odan prijatelj. Kad su se Atinjani udružili s [[Teba (beotska)|Tebancima]], [[Arg]]ivljanima i [[Korint|Korinćanima]] protiv Spartanaca, Agesilaj je žurno krenuo kući kroz Trakiju te savezničku vojsku potukao u bici kod Koroneje 394. st. e. Kako se Ksenofont tom prilikom borio na strani atinskih neprijatelja, Atinjani su ga osudili na progonstvo. Posle rata, koji se završio [[Antalkida|Antalkidinim mirom]] 387. st. e., Spartanci su mu za zasluge poklonili imanje u Skiluntu, blizu [[Olimpija|Olimpije]]. Tu je Ksenofont u miru prživeo punih sedamnaest godina zajedno sa svojom ženom i dva sina, Grila i Diodora. Bavio se književnošću, zemjoradnjom, lovom, uzgojem konja, a rado je i pružao gostoprimstvo prijateljima.
Red 54:
[[Kategorija:Starogrčki historičari]]
[[Kategorija:Starogrčki pisci]]
[[Kategorija:Biografije, Ahemenidska Monarhija]]
| |||