Eritrocitopoeza – razlika između verzija

'''Eritrocitopoeza''' je proces stvaranja zrelih [[crvena krvna zrncaeritrociti|eritrocita]] ([[crvena krvna zrncaeritrociti|crvenih krvnih zrnaca]]) iz njihovih matičnih ćelija preko procesa razmnožavanja, sazrevanja i gubljenja [[jedro|jedra]] i dešava se (normalno) skoro isključivo u kosnoj srži, u okviru morfološke celine eritroblastnog ostrva.

Za eritrocitopoezu su potrebni brojni faktori: normalna građa kosne srži, prisustvo u srži svih činilaca potrebnih za deobu i sazrevanje ćelija ([[gvožđeŽeljezo|Fe]], [[bakar|Cu]], [[kobalt|Co]], [[belančevine]], [[vitaminivitamin]]i – [[vitamin B12|B12]] i [[vitamin B9|folna kiselina]]), odgovarajuća lokalna temperatura i normalna endokrina regulacija eritrocitopoeze. Kosna srž svakog sata stvori oko 900 miliona [[crvena krvna zrncaeritrociti|crvenih krvnih zrnaca]], a u slučaju potrebe eritrocitopoeza se može povećati i za 6-8 puta.

Prva [[ćelija]] prepoznate morfologije u eritrocitnoj lozi je '''proeritroblast''' ili '''pronormoblast''', koji nastaje od opredeljene unipotentne matične [[ćelija|ćelije]] (CFU-E). Proeritroblast je najveća [[ćelija]] eritrocitne loze (20-25μm), ima jedno veliko [[jedro]] sa jednim ili više [[jedarce|jedaraca]] i jasno je odvojeno od [[citoplazma|citoplazme]]. [[Citoplazma]] je umereno bazofilna i ne sadrži granulacije. U ovom stupnju sazrevanja počinje [[endocitoza i egzocitoza|endocitoza]] Fe³⁺ kompleksa iz vanćelijskog matriksa.

Deobom proeritroblasta nastaje '''bazofilni''' ili '''rani eritroblast.''' On je nešto manji od svog prethodnika (16-18μm), [[jedarce|nukleolus]] mu često nije vidljiv, a [[citoplazma]] zauzima jednu četvrtinu [[ćelija|ćelije]] i izrazito je bazofilna, usled prisustva brojnih slobodnih [[ribozom]]a. Na njima se sintetiše globin, dok u [[mitohondrijamitohondrije|mitohondrijama]]ma počinje sinteza hema.

Sve ove [[ćelija (biologija)|ćelije]], počevši od proeritroblasta pa zaključno sa [[crvena krvna zrncaeritrociti|eritrocitom]], se nazivaju jednim imenom '''eritron'''.

Veličinu eritrocitopoeze reguliše parcijalni pritisak [[kiseonik|kiseonika]] u [[tkivo|tkivima]]. Svako stanje koje uzrokuje smanjenu isporuku [[kiseonik|kiseonika]] [[tkivo|tkivima]] i [[ćelija|ćelijama]], izaziva povećano stvaranje [[crvena krvna zrncaeritrociti|eritrocita]].

Glavni faktor koji utiče na povećanje eritrocitopoeze je [[hormoni|hormon]] [[eritropoetin]]. To je glikoprotein, koji se stvara najvećim delom u [[bubrezibubreg|bubrezima]] (90%), a jednim delom i u [[jetra|jetri]]. Primarno mesto delovanja ovog [[hormoni|hormona]] su unipotentne matične ćelije, predodređene za stvaranje proeritroblasta. Sekundarno dejstvo [[eritropoetin|eritropoetina]] je ubrzavanje ugradnje [[gvožđeželjezo|gvožđa]] u hem i ubrzavanje prelaska retikulocita u perifernu [[krv]].