Razlike između izmjena na stranici "Druga Srbija"

Glavna aktivnost Druge Srbije početkom [[jugoslovenski ratovi u bivšoj Jugoslaviji|jugoslovenskih ratova]] bili su [[antiratni protesti u Beogradu 1991-1992]] godine, koje su vodili [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref> „Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa [[vlast|vlašću]] i nacionalističkom [[ideologija|ideologijom]]<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/publications/thos.html The Other Serbia]</ref> i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/issues/three/buddy_2_notes.html The Other Serbia]</ref>. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, [[populizam|populista]] i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz '''građanska Srbija'''.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/article/870742.html Očekujem da građanska Srbija izađe na biralište]</ref><ref>[http://www.vidovdan.org/arhiva/article1215.html Druga, građanska Srbija, Srbija kojoj se žuri]</ref> Ponekad se istoričarka [[Latinka Perović]] naziva "majkom druge Srbije"<ref>[http://www.nspm.rs/politicki-zivot/snaga-licne-odgovornosti.html?alphabet=l Latinka Perović: Majka "Druge Srbije"]</ref>, dok se filozof [[Radomir Konstantinović]] naziva "[[guru]] druge Srbije".<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/sapatom_ispracen_guru_druge_srbije/24379322.html Konstantinović, guru 'druge Srbije', ispraćen šapatom]</ref>

Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je [[2002]]. godine kada je [[Helsinški odbor za ljudska prava]] objavio knjigu „''Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)''“. [[Latinka Perović]] u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje [[Dobrica Ćosić|Dobricu Ćosića]]. [[Radomir Konstantinović]] u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haški tribunal]] onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru [[2002]]. godine [[Mirko Đorđević]], [[Milan Đorđević]], [[Filip David]], [[Dragan Velikić]], [[Predrag Čudić]], [[Vladimir Arsenijević]], [[Bogdan Bogdanović]], [[Radmila Lazić]] i [[Laslo Vegel]] su uputili „''Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti''“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od [[Srpska akademija nauka i umetnosti|SANU]] do [[Generalštab]]a i [[SPCSrpska pravoslavna crkva|Crkve]], uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.<ref>[http://www.pecat.co.rs/2010/03/slobodan-antonic-izvorna-i-projektovana-druga-srbija-ii/ SLOBODAN ANTONIĆ Izvorna i projektovana Druga Srbija II]</ref>