Dragan Džajić – razlika između verzija

'''Dragan Džajić''' ([[Opština Ub|Ub]], [[30. 5.|30. maj]] [[1946]]), je jedan od najboljih [[SFRJsocijalistička Federativna Republika Jugoslavija|jugoslovenskih]] [[fudbaler]]a svih vremena. Treća Zvezdina zvezda, odigrao je 85 utakmica u nacionalnoj selekciji, do 2004. predsednik [[FK Crvena zvezda|fudbalskog kluba Crvene zvezde]] na čijem se čelu nalazio preko dve decenije. Džajić je kao tadašnji tehnički direktor Crvene zvezde tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, sa kojom se popeo na vrh [[Evropa|Evrope]] [[maj]]a [[1991]], osvojivši [[Kup prvaka Evrope|Kup evropskih šampiona]], i sveta, kada je [[Crvena petokraka|Crvena zvezda]] u nezvaničnom takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila [[Tojota kup]], u decembru [[1991]].

Dragan Džajić je rođen 30. maja 1946. u [[Ub]]u od oca Kristivoja i majke Vidosave. Džajić je u petnaestoj životnoj postao član Crvene zvezde, jer je prethodno sjajno igrao na jednom turniru u [[Valjevo|Valjevu]] i lovci iz velikih klubova su ga odmah zapazili. Kada je stigao do prve selekcije juniora, samo šest meseci kasnije prebačen je u prvi tim. [[Aleksandar Obradović]] mu je ukazao šansu [[6. maj5.|6. maja]]a [[1963]], kada je debitovao u meču protiv titogradske [[FK Budućnost Podgorica|Budućnosti]] s nepunih 17 godina. Već u narednoj 1963/64 sezoni osvojio je prvu šampionsku titulu i postao predvodnik nove generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) i još jednom 1973. osvajala titulu najboljih u prvenstvu Jugoslavije i četiri Kupa Jugoslavije.

Na [[Evropsko prvenstvo u fudbalu 1968.|Kupu nacija 1968]]. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u [[Firenca|Firenci]], u meču protiv svetskih šampiona [[Fudbalska reprezentacija Engleske|Engleza]], u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena [[BobiBobby MurMoore|Mura]] i onda lobovao [[Gordon Benks|Benksa]] koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije. Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva.

U sezoni 1970/1971. Džajić je isključen u četvrtfinalu [[Liga šampionaprvaka|Kupa evropskih šampiona]] u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv [[Panatinaikos]]a u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord [[Branko Zebec|Branka Zebeca]] u broju odigranih utakmica.

Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa kojih je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje [[Liga šampionaprvaka|Kupa evropskih šampiona]] i [[Interkontinentalni kup|Interkontinentalnog kupa]] 1991. Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998 do 2002, u tešim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.

Dragan Džajić je [[5. februar2.|5. februara]]a 2008. godine, zajedno sa [[Vladimir Cvetković|Vladimirom Cvetkovićem]] i [[Miloš Marinković|Milošem Marinkovićem]], uhapšen zbog sumnje da je proneverio oko 5 miliona [[euro|€]] prilikom transfera fudbalera [[Goran Drulić|Gorana Drulića]] iz Crvene zvezde u španski klub [[FK Saragosa|Saragosa]], tokom 2001. i 2002. godine.<ref>„[[Blic (novine)|Blic]]“ - [http://www.blic.rs/hronika.php?id=29333 Privedeni Džajić, Cvetković i Marinković]</ref>

Džajić je oslobođen [[4. 7.|4. jula]] 2008, a protiv njega nije podignuta optužnica.