Wikipedija

Dijabetes – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Lotje (razgovor | doprinos)
100 izmena
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 7:
| ICD9 = {{ICD9|250}}
}}
'''Šećerna bolest''' ili '''dijabetes''' ({{jez-lat|diabetes mellitus}} {{jez-grč|διαβήτης}}) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj [[metabolizam|metabolizma]]<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''ndfgtbehrbfghsdhg hdsfhdbgdjgjhvbsdjbf sdhfgsdhbfhdg cv bxzdbv dsfhdb vcbdhfvb nhcfncfbvndf bdbgvfhd '', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref>, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom [[glukoza|glukoze]] u [[krv]]i. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref>, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva [[hormoni|hormona]] [[insulininzulin|insulina]]a, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref> Taj nedostatak ometa razmenu [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]], [[lipidi|masti]] i [[protein|belančevina]] u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju [[krvni sudovi|krvnih sudova]], [[nervno tkivo|živaca]] i drugih vitalnih organa i organskih sistema.
 
Dijabetes se danas ubraja među najčešća [[endokrinologija|endokrinološka]] [[bolest|oboljenja]], sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama [[zemlja (planet)|sveta]]).<ref name="pliva> [http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 Dijabetes kao kardiovaskularna bolest], pristup 15. septembar 2007. </ref> To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja [[gojaznost]]. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i [[gušterača|pankreas]]), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja [[gušterača|pankreasapankreas]]a kod određenih zaraznih [[bolest|oboljenja]].<ref name="svet zdravlja"> [http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm Šećerna bolest – dijabetes], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
== Terminologija ==
Red 47:
 
== Istorijat ==
Ovo [[oboljenje]] je poznato već više od 3.500 godina. Prvi put je opisano na [[Stari Egipat|staroegipatskom]] [[papirus]]u koji je otkriven [[1862]]. godine u grobnici u okolini [[Teba|Tebe]]. Njegov sadržaj je [[1878]]. dešifrovao [[Nemačka|nemački]] egiptolog Georg Ebers, i dijabetes je u njemu opisan kao [[bolest]] koja se odlikuje jakom žeđi i čestim i obilnim mokrenjem. Zapisi na [[sanskrit]]u (oko 500 godine p.n.e) opisuju „medenu mokraću“, a šećerna bolest se spominje i u brojnim drugim spisima lekara iz prethrišćanskog perioda. Početkom [[1. vekvijek|1. veka]]a [[Stariantički Rim|rimski]] lekar Celzije je opisao bolesnika sa simptomima dijabetesa, a jedan vek kasnije je antički lekar Aretej iz Kapadokije u svojim spisima detaljno opisao ovo oboljenje. Otprilike u isto vreme su prikaz bolesti dali [[narodna Republika Kina|kineski]] lekar Čang-Čang i [[Indija|indijski]] lekar Šušruta, koji kaže da je to bolest ljudi koji „konzumiraju mnogo pirinča, skrobaste hrane i šećera“. [[Japan]]ski lekari su u [[3. vekvijek|3. veku]]u uočili da [[pas|psi]] ližu mokraću dijabetičara (zbog visoke koncentracije glukoze), pa su počeli da koriste ove životinje u otkrivanju bolesti. Sličan princip je koristio i Ratsimamanga, lekar sa [[Madagaskar]]a, koji je od svojih pacijenata tražio da mokre pored [[mravinjak]]a i potom pratio da li se [[mravimrav]]i skupljaju na mokraću. [[PersijaPerzija|Persijski]] lekar i filozof Avicena je u [[11. vekvijek|11. veku]]u opisao dijabetesnu gangrenu, a nešto kasnije je uočeno da se kod obolelih od dijabetesa često javljaju [[čir]]evi i [[tuberkuloza]]. Čuveni lekar Paracelzus je u [[14. vekvijek|14. veku]]u pronašao [[kristal]]e u mokraći dijabetičara, ali nije otkrio i prirodu tih kristala. On je smatrao da je uzrok bolesti „suvišna toplota u bubrezima“. Engleski lekar Tomas Sidenhajm je u [[15. vekvijek|15. veku]]u izneo teoriju da šećerna bolesti nastaje „kao posledica nepotpunog varenja hilusa u krvi, pri čemu se izlučuju neasimilovani sastojci“. Njegov zemljak Morton je krajem [[17. vekvijek|17. veka]]a konstatovao da je u pitanju nasledno oboljenje. [[Italija]]nski anatom Đovani Batista Morganji je u [[18. vekvijek|18. veku]]u u svojoj knjizi „O sedištu i uzrocima bolesti“ zapisao da je dijabetes oboljenje sa nepoznatim središtem ({{jez-lat|Morbus in sede incerto locus}}). Tek je kasnije otkrivena uloga [[pankreas]]a u nastanku šećerne bolesti zahvaljujući radovima [[Švajcarska|švajcarca]] Johana Konrada Brunera (koji je psima odstranjivao pankreas i tako izazivao simptome dijabetesa), [[Francuska|francuza]] Kloda Bernara (koji je postavio temenje ekserimentalne fiziologije i proučavao jetru i pankeas) i [[Nemačka|nemca]] Paula Langerhansa.<ref name=medij/>
 
[[Datoteka:Banting and Best.jpg|thumb|desno|150px|Best i Banting]]
I pored činjenice da se za nju znalo relativno dugo, šećerna bolest je prvi put eksperimentalno izučena i opisana tek krajem [[19. vekvijek|19. veka]]a.<ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref> Otkriće uloge i značaja [[gušterača|pankreasapankreas]]a u nastanku dijabetesa je pripisano naučnicima Jozefu fon Meringu i Oskaru Minkovskom. Oni su [[1889]]. godine otkrili da se kod [[pas]]a kojima je odstranjen pankreas ubrzo razvijau svi znakovi i simptomi šećerne bolesti i da oni ubrzo posle toga umiru. <ref name="eng3"> Von Mehring J, Minkowski O. (1890). "Diabetes mellitus nach pankreasexstirpation.". Arch Exp Pathol Pharmakol 26: 371-387 </ref> Ser Edvard Albert Šarpej je [[1910]]. nagovestio da kod obolelih od dijabetesa nedostaje jedna od supstanci koju produkuje pankreas, i on je predložio da je nazovu ''insulin''. Taj naziv je izveden od [[latinski jezik|latinske]] reči ''insula'' koja u prevodu znači "ostrvo", što se odnosi na činjenicu da [[inzulin|insulin]] straraju beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca u [[gušterača|pankreasupankreas]]u. <ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref>
 
Endokrina uloga pankreasa u [[metabolizam|metabolizmu]], kao i stvarno otkriće insulina, nisu rasvetljeni sve do [[1921]]. kada su Ser Frederik Grant Banting i Čarls Herbert Best dokazali da se kod pasa bez pankreasa dijabetes može sprečiti davanjem ekstrakta iz Langerhansovih ostrvaca zdravih pasa. <ref name="eng4"> Banting FG, Best CH, Collip JB, Campbell WR, Fletcher AA: "Pancreatic extracts in the treatment of diabetes mellitus", 1922. </ref> Banting, Best i saradnici (posebno hemičar Kolip) su uspeli da izoluju insulin iz pankreasa govečeta na Univerzitetu u [[Toronto|Torontu]], što je [[1922]]. godine omogućilo njegovu primenu u terapiji šećerne bolesti. Godinu dana kasnije, Banting i direktor laboratorije MekLaud za ovo otkriće dobijaju [[Nobelova nagrada|Nobelovu nagradu]]. Oni su otkriće zaštitili patentom ali su omogućili njegovu upotrebu bez ikakve nadoknade, što je doprinelo brzom širenju primene [[insulininzulin|insulina]]a u terapiji ove bolesti širom [[zemlja (planet)|sveta]].
 
Razliku između dijabetesa tip 1 i tip 2 prvi je otkrio i objavio Ser Herold Persival Himsvort, u januaru [[1936]]. godine.<ref name="eng5"> Himsworth (1936). "Diabetes mellitus: its differentiation into insulin-sensitive and insulin-insensitive types". Lancet i: 127–130 </ref>
Red 59:
=== Metabolizam glukoze ===
[[Datoteka:Oslobadjanje insulina.jpg|thumb|desno|450px|<div style="font-size:88%"> '''Mehanizam oslobađanja insulina u normalnim beta-ćelijama'''. Stvaranje insulina je manje-više konstantno i ne zavisi od nivoa šećera u krvi. On se deponuje u vezikule i po potrebi se procesom egzocitoze oslobađa u krvotok, a okidač za ovu reakciju je porast glikemije.</div>]]
S obzirom da je [[inzulin|insulin]] osnovni [[hormoni|hormon]] koji reguliše ulazak [[glukoza|glukoze]] iz [[krv]]i u većinu [[ćelija]] (osim u [[centralni nervni sistem|centralnom nervnom sistemu]]), njegov nedostatak ili smanjeni senzibilitet receptora za insulin igraju glavnu ulogu u nastanku raznih oblika šećerne bolesti.
 
Većina [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]] iz [[hrana|hrane]] se u procesu varenja pretvara u monosaharid (prosti šećer) glukozu i u tom obliku dospeva u [[krv]]. Krvnom strujom ona se prenosi do svih [[ćelija]] organizma i koristi se kao izvor [[energija|energije]], deponuje kao [[glikogen]] ili skladišti kao masno tkivo.<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref> Kada količina glukoze dostigne određeni nivo (npr. posle obroka), beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa luče hormon insulin. On omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se skladišti u [[jetra|jetri]] i mišićnim ćelijama, i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne vrednosti [[šećer]]a u [[krv]]i iznose 3,6-6,1 -{mmol/l}-.
Red 70:
'''Genetika'''
 
Nasledni faktori često igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod određene individue. Oni to čine povećanjem osetljivosti beta-ćelija na [[virus]]e, razvojem autoimunih [[antitelo|antitela]] protiv sopstvenih [[ćelija]] [[gušterača|pankreasapankreas]]a, degenerativnim promenama na ćelijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornošću [[insulininzulin|insulina]]a i sl.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref> Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života (što je razlog zašto se šećerna bolest ne pojavljuje obavezno kod svih potomaka obolelih).<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Gojaznost'''
Red 88:
'''Lekovi i hemijski agensi'''
 
U prvu grupu [[leklijek|lekova]]ova koji mogu da utiču na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih bolesti, hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih oboljenja i različitih alergijskih stanja. Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povišeni krvni pritisak i bolje mokrenje. Takođe, i oralna kontraceptivna sredstva imaju uticaj na ponašanje šećera u krvi (jatrogeni dijabetes).
 
Postoje i drugi [[leklijek|lekovi]]ovi, [[hormoni]] i hemijski agensi koji mogu uticati na pojavu šećerne bolesti, ali postupak kontrole u njihovoj primeni dozvoljava blagovremeno otklanjanje poremećaja u ponašanju šećera u krvi.<ref name=diabeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 Uzroci nastajanja šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Ostali faktori'''
Red 98:
== Patogeneza ==
Patogeneza dijabetesa nije jedinstvena, jer se [[bolest]] može javiti na više načina. Zbog toga i postoji nekoliko teorija o nastanku šećerne bolesti:
* ''teorija apsolutnog deficita insulina'', prema kojoj se bolest razvija usled prestanka lučenja ovog hormona (uzrok tome može biti npr. potpuno uklanjanje [[gušterača|pankreasapankreas]]a ili neki poremećaj u stvaranju ili sekreciji [[insulininzulin|insulina]]a);
* ''autoimuna teorija'' inisistira na činjenici da [[imunski sistem|imuni sistem]] u određenim patološkim slučajevima može da izazove uništenje Langerhansovih ostrvaca i da dovede do posledičnog razvoja dijabetesa. Osim toga, kod ljudi se retko mogu naći i [[antitelo|antitela]] protiv insulina;
* ''teorija o antagonistima insulina'' (hormoni, masne kiseline) i dr.<ref name="r8"> S.Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb, 1980.) </ref>
Red 113:
 
=== Dijabetes tip 1 ===
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod tridesete godine života), i to uglavnom u vreme [[pubertet]]a. U osnovi ovog oboljenja nalazi se autoimuni proces, koji uništava beta-ćelije pankreasa, tako da se javlja odsustvo insulina u cirkulaciji i hiperglikemija.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref> S obzirom da je za preživljavanje obolelih neophodno doživotno uzimanje [[insulininzulin|insulina]]a, ovaj tip dijabetesa se naziva i insulin-zavisni. Takođe su u upotrebi sinonimi juvenilni i mladalački dijabetes.
 
'''Učestalost'''
Oko 9% dijabetičara u [[Severna Amerika|Severnoj Americi]] i 20% u [[Skandinavija|Skandinaviji]] ima ovaj tip šećerne bolesti. Najčešće se javlja kod mladih ljudi, ali može da se javi i kod starijih negojaznih osoba. Najveća incidenca oboljevanja utvrđena je u [[Finska|Finskoj]], a najmanja u [[Japan]]u. Ispitivanja su pokazala da je incidenca dijabetesa tipa 1 povezana sa učestalošću određenih [[antigen]]a -{HLA}- sistema. Bolest se javlja najčešće kod osoba sa nalazom -{DR 3}- i/ili -{DR 4 HLA}- [[antigen]]a. Osim toga značajan je i uticaj faktora životne sredine koji se nadovezuje na genetsku predispoziciju. Tako se beleži češća pojava ovog tipa dijabetesa u jesenjim i zimskim mesecima, kada su češće virusne infekcije. Značajan je takođe i uticaj hormona. Najveća učestalost tipa 1 šećerne bolesti je od jedanaeste do trinaeste godine života, što se povezuje sa povećanim lučenjem hormona rasta i polnih hormona u navedenom periodu, a poznato je da oni imaju dejstvo suprotno [[insulininzulin|insulinu]]u.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Uzroci nastanka'''
Red 134:
'''Učestalost'''
 
Prevalenca diabetesa tipa 2 je usko povezana sa pojavom [[gojaznost]]i. Prava [[epidemija]] gojaznosti koja je prisutna širom [[zemlja (planet)|sveta]] posebno u visoko industrijalizovanim zemljama i zemljama u razvoju predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Srednja učestalost dijabetesa iznosi 2-5%, najmanja je u seoskim područjima [[Narodna Republika Kina|Kine]] (ispod 1%), a najveća među Pima Indijancima u Severnoj Americi (oko 50%). O učestalosti dijabetesa u našoj zemlji nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da ona iznosi oko 3%, pri čemu je najveća u [[Vojvodina|Vojvodini]]. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
'''Uzroci nastanka'''
Red 142:
Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip.
 
Prevalenca gojaznosti varira među različitim rasama, kontinentima, kulturama, stepenu ekonomskog razvoja itd. Oko 70% osoba u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Evropa|Evropi]] sa novootkrivenim dijabetesom je gojazno, dok je taj broj u [[Narodna Republika Kina|Kini]] i [[Japan]]u dvostruko manji. Ovi pacijenti pokazuju smanjenu osetljivost na dejstvo [[insulininzulin|insulina]]a što posebno kolerila sa abdominalnom gojaznošću. Često je prisutna hiperplazija beta-ćelija tako da je prisutan normalni ili pojačani insulinski odgovor na glukozu u ranoj fazi bolesti. Kasnije dolazi do smanjene sekrecije beta-ćelija.
 
Oko 30% tip 2 dijabetičara je negojazno, mada njihov procenat varira u zavisnosti od ranije navedenih faktora. U ovih bolesnika veći problem predstavlja smanjena sekrecija insulina, ali se takođe može utvrditi i insulinska rezistencija na postreceptorskom nivou.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
Red 152:
=== Gestacioni dijabetes ===
{{main|Gestacioni dijabetes}}
Gestacioni dijabetes je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije [[insulininzulin|insulina]]a i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom [[trudnoća|trudnoće]] i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Iako je prolazan, ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2.<ref name="bebac"> [http://www.bebac.com/index.php?show=category&int_catID=47 Gestacijski dijabetes], pristup 28. novembar 2007. </ref>
 
Gestacioni dijabetes se javlja u 2-5% svih [[trudnoća]]. Iako je ovo prolazna bolest koja se uspešno leči, kod nelečenog oblika mogu se javiti problemi sa plodom (makrozomija, fetalne malforacije i kongenitalne srčane mane). U svakom slučaju, trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična, i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku porođaja.<ref name="yumama"> [http://www.yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes Oboljenja u trudnoći], pristup 15. septembar 2007. </ref>
Red 218:
'''Neplodnost'''
 
Istraživači sa Kraljičinog Univerziteta u [[Belfast]]u su otkrili da je kod dijabetičara masa [[spermatozoidspermij|spermatozoida]]a smanjena, dok su ostali parametri, kao što su produkcija i koncentracija sperme, oblik spermatozoida i njihova struktura i pokretljivost, normalni. Ipak, otkriveno je mnogo više oštećenja u strukturi [[DNK]] spermatozoida kod obolelih od dijabetesa.<ref name="impot"> [http://www.medicabulum.com/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=31 Dijabetes dovodi do narušavanja kvaliteta sperme], pristup 27. novembar 2007. </ref> Ova oštećenja mogu smanjiti plodnost [[muškarac]]a i biti povezana sa čestim pobačajima u trudnoćama izazvnanim ovakvim spermatozoidima.
 
== Dijagnostika ==
Red 247:
 
=== Dijeta ===
Dijeta predstavlja osnovu u lečenju dijabetesa. Kod gojaznih tip 2 dijabetičara, gubitak težine je jedan od osnovnih ciljeva, kao i normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Ostvarivanjem prvog cilja značajno se doprinosi i ostvarivanju ostalih ciljeva u [[terapija|terapiji]]. <ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref> Dijeta mora biti individualno prilagođena načinu života, navikama u ishrani i drugim specifičnim zahtevima, a posebno stanju [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularnog sistema]]. Periodične kontrole pacijenata u savetovalištu za dijabetičare omogućuju korigovanje dijete u skladu sa tokom i razvojem bolesti. Neophodno je odrediti: energetske potrebe, ciljnu telesnu masu, vrstu terapije, ekonomska, kulturološka, verska ograničenja dijetoterapije, intoleranciju na neke namirnice i sl.<ref name="abcd"> [http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html Preporuke za ishranu obolelih od dijabetesa], pristup 5. februar 2008. </ref>
 
Pre svega se ograničava unos [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]] (55-60% od ukupne količine hrane), pravilno se odmerava potreba za unos [[lipidi|masti]] (< 30%), [[holesterol]]a (< 300 -{mg}- dnevno ili > 25 -{g/1000 kcal}-) i naročito se vodi računa o dovoljnom unosu [[protein|belančevina]] (0,8 -{g/kg}- telesne mase) koje služe kao gradivni materijal.<ref name="dijeta> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=82&Itemid=32 Dijeta], pristup 15. septembar 2007. </ref> <ref name="fgh"> -{Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases: Report of the WHO Study Group, Techn. Rep. Series No. 797, WHO, 1990}- </ref>
Red 264:
 
=== Medikamenti ===
Svi [[leklijek|lekovi]]ovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za lečenje šećerne bolesti nose zajednički medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici. Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih dijabetičara kod kojih [[ćelija|ćelije]] stvaraju [[inzulin|insulin]], ali ga proizvode u nedovoljnoj količini za potrebe organizma u metabolizmu šećera.
 
Neki [[oralni antidijabetici]] ispoljavaju svoje delovanje utičući direktno na [[gušterača|pankreas]], drugi razvijaju svoj uticaj preko delovanja na periferiju (uticaj na preradu glukoze u ćelijama), neki utiču na poboljšanje senzitivnosti organizma na insulin ili usporavaju varenje ugljenih hidrata itd.
 
Prema dužini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na:
Red 275:
 
=== Insulin ===
Sve vrste industrijski proizvedenog [[insulininzulin|insulina]]a imaju određeno vreme delovanja i dele se u šest glavnih grupa: <ref name="insulin"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=38 Vrste insulina], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
Red 331:
 
=== Hirurške metode ===
Dijabetes tip 2 može se u roku od nekoliko dana izlečiti gastričnim bajpasom kod 80-100% gojaznih pacijenata, kao i kod određenog broja [[čovekčovjek|ljudi]] normalne telesne težine. Ovo nije posledica gubitka kilograma, jer se taj efekat javlja tek kasnije.<ref name="bajpas"> Rubino F, Gagner M (2002). "Potential of surgery for curing type 2 diabetes mellitus". Ann. Surg. 236 (5): 554-9 </ref> Nakon ovog hirurškog zahvata stopa smrtnosti kod dijabetičara se smanjuje za čak 40%.<ref name="bajpas2"> Sjöström L, Narbro K, Sjöström CD, et al (2007). "Effects of bariatric surgery on mortality in Swedish obese subjects". N. Engl. J. Med. 357 (8): 741-52 </ref>
 
=== Samokontrola ===
Red 343:
* pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona);
* evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima;
* korišćenje odgovarajućih [[mineralminerali|minerala]]a, [[vitathumb|vitamina]] i [[antioksidansi|antioksidanasa]].<ref name="samokontrola"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=47 Kontrola šećerne bolesti], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
== Prevencija ==
Red 350:
Istraživanje iz [[1980]]. godine je pokazalo da dojenje u velikoj meri smanjuje rizik od nastanka šećerne bolesti. <ref name="eng28"> Borch-Johnsen K, Joner G, Mandrup-Poulsen T, Christy M, Zachau-Christiansen B, Kastrup K, Nerup J (1984). "Relation between breast-feeding and incidence rates of insulin-dependent diabetes mellitus. A hypothesis". Lancet 2 (8411): 1083-6 </ref> Istraživanje je obuhvatilo i druge vrste nutrijenasa, ali je kod veoma malog broja pronađena čvrsta veza između njihovog konzumiranja i nastanka dijabetesa tip 1.<ref name="eng29"> Virtanen S, Knip M (2003). "Nutritional risk predictors of beta cell autoimmunity and type 1 diabetes at a young age". Am J Clin Nutr 78 (6): 1053-67 </ref>
 
Rizik od nastanka dijabetesa tip 2 može se u velikoj meri smanjiti uvođenjem dijetnog režima ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti.<ref name="eng30"> Lindström J, Ilanne-Parikka P, Peltonen M, Aunola S, Eriksson J, Hemiö K, Hämäläinen H, Härkönen P, Keinänen-Kiukaanniemi S, Laakso M, Louheranta A, Mannelin M, Paturi M, Sundvall J, Valle T, Uusitupa M, Tuomilehto J (2006). "Sustained reduction in the incidence of type 2 diabetes by lifestyle intervention: follow-up of the Finnish Diabetes Prevention Study.". Lancet 368 (9548): 1673-9 </ref> <ref name="eng50"> Knowler W, Barrett-Connor E, Fowler S, Hamman R, Lachin J, Walker E, Nathan D (2002). "Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin.". N Engl J Med 346 (6): 393-403 </ref> Različite studije (''-{Finish Diabetes Prevention Study, Stocholm Diabetes Prevention Program}-'' i sl) su pokazale da se najbolji rezultati dobijaju kombinacijom primene individualno podešene dijete i povećane kontrolisane fizičke aktivnosti. <ref name="study"> [http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/22_Djordjevic.pdf Prevencija insulin-nezavisnog (tip 2) dijabetesa] </ref> Za prevenciju ovog tipa bolesti je veoma značajan i [[magnezijummagnezij]]um.<ref name="eng33"> van Dam RM, Hu FB, Rosenberg L, Krishnan S, Palmer JR (2006). "Dietary calcium and magnesium, major food sources, and risk of type 2 diabetes in U.S. black women". Diabetes Care 29 (10): 2238-43 </ref>
 
== Epidemiološki status ==
Prema saopštenju [[Svetska zdravstvena organizacijaWHO|Svetske zdravstvene organizacije]] u [[2006]]. godini je od dijabetesa bolovalo najmanje 171 milion ljudi širom [[zemlja (planet)|sveta]]. To je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja.<ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref> Incidenca je u naglom porastu, pa se procenjuje da će do 2030. ovaj broj biti udvostručen. U [[Srbija|Srbiji]] je u isto vreme broj dijabetičara iznosio oko 500.000 (što predstavlja 6,7% populacije) sa tendencijom daljeg porasta.<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref> Od ukupnog broja obolelih, oko 90% ili više boluje od dijabetesa tip 2. Pri tome, najmanje polovina obolelih nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. <ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
Šećerna bolest je prisutna svuda u svetu, a posebno je izražena u razvijenim zemljama. Ipak, najveći porast broja obolelih se očekuje u [[Azija|Aziji]] i [[Afrika|Africi]].
Red 359:
Američka dijabetološka asocijacija je objavila da približno 18,3% ljudi starijih od 60 godina ima ovu bolest.<ref name="seniors"> [http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/ Seniors and Diabetes], pristup 14. maj 2007. </ref>
 
Dijabetes je u Srbiji peti vodeći uzrok [[stopa smrtnosti|smrtnosti]], a na godišnjem nivou od ove bolesti umre približno 2500 osoba. Stvaran broj umrlih je daleko veći, imajući u vidu da oboleli od dijabetesa najčešće umiru od [[srčani udar|infarkta]], [[šlogmoždani udar|šloga]]a i hronične bubrežne insuficijencije. Poslednjih 20 godina uočen je značajan porast umiranja od ovog oboljenja, a očekuje se da se ovakav trend nastavi i u narednom periodu, prevashodno zbog visoke učestalosti faktora rizika.<ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
== Rezolucija Ujedinjenih nacija ==
[[Datoteka:Unite for diabetes.jpg|thumb|desno|200px|Logo kampanje]]
[[Datoteka:Skupstina.jpg|thumb|desno|200px|Dom Narodne skupštine]]
Na Generalnoj skupštini [[UjedinjeneUjedinjeni nacijenarodi|Ujedinjenih nacija]] održanoj [[20. decembar12.|20. decembra]] [[2006]]. godine jednoglasno je usvojena ''Rezolucija o dijabetesu''.<ref name="rezolucija"> [http://www.unitefordiabetes.org/campaign/resolution.html Rezolucija o dijabetesu], pristup 29. novembar 2007. </ref> Prvi put je jedno nezarazno [[bolest|oboljenje]] označeno kao globalni problem koji se tretira poput infektivne epidemije. Sve države sveta pozvane su da formiraju nacionalnu politiku [[prevencija|prevencije]], [[terapija|lečenja]] i brige za obolele od dijabetesa u skladu sa stepenom razvijenosti sistema zdravstvene zaštite.
 
Ideju za kampanju, koja je prethodila usvajanju rezolucije, dala je šesnaestogodišnja Klara Rozenfild u toku kongresa [http://www.idf.org Međunarodne dijabetološke federacije] u [[Pariz]]u [[2003]]. godine. Rezolucija ima za cilj da se:
Red 375:
* intenziviraju istraživanja svih terapijskih mogućnosti.<ref name="unite"> [http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm Zajedno za dijabetes], pristup 27. novembar 2007. </ref> <ref name="izzzns"> [http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm Institut za javno zdravlje Vojvodine], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
[[Svetski dan dijabetesa|Svetski dan borbe protiv dijabetesa]] ([[14. 11.|14. novembar]]) je uvršten u zvanični kalendar UN i ovaj datum se obeležava širom [[zemlja (planet)|sveta]].<ref name="world"> [http://www.worlddiabetesday.org Svetski dan borbe protiv dijabetesa], pristup 26. novembar 2007. </ref>. S obzirom da je [[plava bojaplavo|plava]] zvanična boja Ujedinjenih nacija, na taj dan je [[2007]]. veliki broj znamenitosti bio osvetljen plavim reflektorima ([[Empajer stejt bilding]], [[Slapovi Niagare|Nijagarini vodopadi]], [[TokioTokijo|Tokijski]] toranj, zgrada Opere u [[SidnejSydney|Sidneju]]u, most preko [[Bosfor]]a i dr). U ovoj globalnoj kampanji je učestvovao i [[Beograd]] ([[Dom Narodne skupštine Republike Srbije]], statua [[Pobednik (spomenik)|Pobednika]] na [[Kalemegdan]]u) i drugi gradovi u [[Srbija|Srbiji]].
 
== Vanjske veze ==
{{commonscat|Diabetes mellitus}}
* [http://www.who.int/nutrition/topics/dietnutrition_and_chronicdiseases/en/ Diet, Nutrition and the prevention of chronic diseases] (including diabetes) by a Joint [[WHO]]/[[Organizacija za prehranu i poljoprivredu|FAO]] Expert consultation (2003) - [http://www.greenfacts.org/en/diet-nutrition/l-2/6-diabetes-diet.htm Summary] by [[GreenFacts]].
* [http://dijabetes.plivazdravlje.hr/ Pliva zdravlje]
* [http://ndep.nih.gov/ National Diabetes Education Program]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Dijabetes