Digenis Akritas – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 17 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1129515 (translate me) |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
Red 1:
[[Datoteka:Digenis Akritas Athens.jpg|thumb|150px|Jedna stranica iz epa o Digenisu Akriti]]
'''''Digenis Akritas''''' ([[Grčki jezik|grč]]. Διγενής Ακρίτας) je [[
Glavna ličnost ovog epa, Vasilios Digenis Akritas, sin je [[Sirija|sirijskog]] [[Emirat|emira]] Misura i kćerke [[Andronik Duka|Andronika Duke]] koju je Musur bio oteo. Već sa dvanaest godina, razvijen telesno i duševno, Vasilios se upušta u velike i opasne pustolovine. Zaljubljen u lepoticu Evdokiju, iz roda [[Porodica Duka|Duka]], otima je i posle izmirenja s roditeljima dolazi do srećne svadbe. Nevesta je od sada stalno s njim, i ep je pun priče o raznovrsnim zbivanjima i doživljajima, ne bez ljubavnih zapleta. Susret s carem [[Roman I Lakapin|Romanom Lakapinom]] ([[920]]–[[944]]) u Kapadokiji povod je da se Akritina slava potvrdi i carskom počašću. Posle mnogih pustolovina i junaštava, Akrita se vraća s Evdokijom na [[Eufrat]] i tu podiže dvorac; u trideset trećoj godini života umre od teške bolesti, a Evdokija presvisne od tuge za njim.
Prvobitna verzija epa nije sačuvana. Obično je upoređivan sa [[Zapadna Evropa|zapadnoevropskim]] epovima o [[Pesma o Rolanu|Rolanu]] i o [[Pesma o Sidu|Sidu]]. Ipak, Digenis Akrita je karakterističan upravo za vizantijsku sredinu. Njegov glavni junak oličava autentične osobine vizantijskog čoveka, u svim njegovim usponima i padovima, porocima i vrlinama, u onoj, Vizantiji tako svojstvenoj [[Etika|etičkoj]] ambivalenciji i neprihvatljivim kompromisima savesti. Lepo pored ružnog, uzvišeno pored niskog, sve krajnosti u istom čoveku – to je Digenis, spoj [[Grčka|helenskih]] i orijentalnih ideala grčkoga [[
Spev o Digenisu izdvaja se svojom originalnošću od drugih književnih dela u Vizantiji. Pre svega, slikoviti opisi grade lep okvir događajima, na primer trijumfalni dolazak Digenisa i njegove verenice u kuću stretega: čuju se trube, doboši bubnjaju, srebrne orgulje izvode najlepše melodije, a posluga izvikuje zdravice. Svadba traje tri meseca, a za to vreme večanosti ne prestaju i mladenci stalno primaju poklone: konje, leoparde obučene za lov, sokolove, ikone, oružje,. Opisu Digenisove palate, dostojne vilâ, posvećena je skoro čitava jedna pesma. Sve je od [[
Drugi zanimljiv vid speva je to što ličnosti, osim herojskih odlika zajedničkih svim epskim pesmama (shvatanje o heroju koji ispravlja pogreške, traži avanture i velike borbe), pokazuju da su u pitanju Grci iz Vizantije, kojima vladaju ista osećanja i imaju ista zanimanja kao i podanici Romana Lakapina ili [[Nikifor II Foka|Nikifora Foke]]: [[patriotizam]] (u smislu Romanije – Carstva [[Romeji|Romeja]] – na koji se često nailazi, i označava buđenja nacionalne svesti), odanost [[Popis bizantskih careva|caru]] i poštovanje [[Dvorski protokol|dvorske etikecije]]. Ma koliko ljubomorno čuvao svoju samostalnost, heroj se s poštovanjem klanja carskom veličanstvu; on moli cara da mu dođe u posetu na obalu Eufrata, jer se boji da bi se njegovi mladi i neuki vojnici mogli nezgodnom rečju ogrešiti o etikeciju.
Red 15:
Najzad, elemente vizantijske književnosti predstavljaju sećanja na antiku, koja se vrlo često sreću. Susret Digenisovog oca sa ženom i detetom pre nego što će poći u rat podseća na pozdravljanje [[Hektor]]a i [[Andromaha|Andromahe]] u šestom pevanju [[Homer]]ove ''[[Ilijada|Ilijade]]'', a dva odeljka, puna paganskog duha, slave moć ljubavi koja savlađuje i divlje razbojnike.
[[Arapi|Arabljani]] su, kao i Grci, imali svoju epsku poeziju, u kojoj su veličali podvige svojih emira protiv Vizantije. Izgleda da se izvesna interpolacija te poezije može poznati u prvim pevanjima speva o Digenisu (podvizi njegovog oca). Arabljani su prikazani u lepom svetlu. Potom su nabrojani gradovi koje je emir, otac Digenisov, osvojio. On je potčinio čitavu Siriju i [[Kufa|Kufu]] u [[
== Literatura ==
| |||