Razlike između izmjena na stranici "Difterija"

Dodano 12 bajtova ,  prije 7 godina
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
m/м (Bot: Migrating 53 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q134649 (translate me))
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
'''Difterija''' je [[zarazna bolest]] izazvana [[bakterija|bakterijom]] {{jez-lat|Corynebacterium diphteriae}}. Prenosi se direktno putem kapljica u vazduhu, ređe indirektno putem zaraženih predmeta. Rezervoar bolesti je čovek. Bakterije difterije oslobađaju [[toksin]] difterije, koji blokira sintezu proteina u ćelijama i na taj način izaziva njihovo izumiranje. Najčešće su pogođeni [[ždrelo]], [[krajnik|krajnici]], [[sluznica|sluzokoža]] nosa, [[limfni čvor]]ovi vrata, [[grkljan]], rane itd. Na ovim organima javnjaju se karakteristične pseudomembrane sivo-bele boje, koje se čvrsto drže na površini sluzokože, a posle njihovog otklanjanja se javlja [[krvarenje]]. U sklopu sistemskih poremećaja tokom difterije javlja se degenaracija [[srce|srčanog mišića]], [[jetra|jetre]], [[bubreg]]a, promene na [[nervni sistem|nervnom sistemu]]...
 
== Uzročnik ==
Bakterija difterije ({{jez-lat|Corynebacterium diphteriae}}), je aerobna bakterija, koja pripada [[bojenje po Gramu|gram pozitivnim bakterijama]] (metoda identifikovanja bakterija putem bojenja) i njen izgled podseća na batinu (nepraviln, štapićast oblik). Grupe ovih bakterija često grade formacije u obliku latiničnih slova V i Y, ili raspoređene i palisadno. Selektivno se može uzgajati na hranljivim podlogama koje sadrže telurit, što je bitno za njihovu identifikaciju. Bakterija difterije proizvodi toksin difterije, koji pripada grupi [[AB toksin]]a. Toksin je građen iz dve podjedinice: fragmenta A, koja je aktivni deo i fragmenta B, čija je uloga u vezivanju za receptore ćelijske membrane. Fragment A je enzim ADP-riboziltransferaza. On prenosi ribozu adenozin-difosfat sa [[NAD]]-a na faktor elongacije 2 (eEF2, koji ugra ulogu u sintezi proteina-[[translacija]]), na taj način ga inaktiviše i blokira sintezu proteina u [[ribozomiribozom]]maima.
 
== Simptomi ==
Simptomi se javljaju na mestu infekcije (lokalni simptomi) i na nivou celokupnog organizma (sistemska intoksikacija).
* Pošto se infekcija najčešće prenosi putem iskašljanih kapljica tečnosti lokalni simptomi se javljaju na mestim ulaska u organizam, a to su: [[ždrelo]], nosna sluzokoža, [[grkljan]], [[krajnici]], [[konjuktiva]]. Ulazna vrata bolesti mogu biti i rane, jer se javlja defekt zaštitnog sloja kože. Posle [[inkubacija|inkubacije]], koja traje od 1-6 dana javljaju se znaci infekcije i specifične pseudomembrane. One su civo-bele boje, građene su iz [[fibrin]]a, [[bela krvna zrncaleukocit|belih krvnih zrnaca]] i [[epitel]]nih ćelija, čvrsto se drže za površinu sluzokože i pri pokušaju da se odstrane javnja se [[krvarenje]]. Temperatura je takođe povećana, a zadah iz usta ima sladunjav miris. Limfni čvorovi u okolini su jako uvećani.
* Nekoliko dana posle početka infekcije javljaju se i sistemski znaci, usled dejstva [[toksin]]a. Može se javiti [[miokarditis]] praćen [[poremećaji srčanog ritma|poremećajima srčanog ritma]], poremećaji bubrega. Poremećaji se javljaju i u [[nervni sistem|nervnom sistemu]], najčešće u vidu [[pareza]] motornih nerava glave i vrata.
 
Zahvaljujući vakcinaciji (obično kao difterija-tetanus-pertusis (veliki kašalj) [[DTP]]), bolest je postala ređa. Međutim u novije vreme u Istočnoj Evropi (Rusiji), postojale su [[epidemija|epidemije]] većih razmera.
 
U terapiji se koriste [[antibiotik|antibiotici]] i antitoksin.
 
== Vidi još ==
64.473

izmjene