Desant na Korčulu – razlika između verzija

|deo= [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]]

|mesto = [[Korčula (ostrvo)|Korčula]]

|strana2=<center>[[Image:Flag of Germany 1933.svg|120px|c]] Nemački [[Wehrmacht|Vermaht]]

|jedinice1 = delovi [[26. dalmatinska divizija NOVJ|26. divizije NOVJ]]

|jedinice2 = delovi [[118. lovačka divizija Vermahta(Nemačka)|118. lovačke divizije Vermahta]]

[[Desant]] [[26. dalmatinska divizija NOVJ|26. dalmatinske divizije NOVJ]] 22-[[24. april4.|24. aprila]]a [[1944]]. godine primer je uspešne primene partizanskog načina borbe na moru. Nemačka [[Drugadruga oklopna armija Vermahta(Nemačka)|2. oklopna armija]] bila je prinuđena da drži brojne međusobno izolovane posade na jadranskim ostrvima radi zaštite plovnih puteva i sprečavanja operacija NOVJ i saveznika. Te nemačke posade predstavljale su privlačne mete za iznenadne prepade. Desant na Korčulu najuspešniji je prepad te vrste u kome su jedinice NOVJ uspele da zavaraju i iznenade neprijatelja, nanesu mu znatne gubitke, zaplene značajnu količinu ratnog materijala i po okončanju akcije bezbedno se vrate u baze.

Ova akcija takođe imala je značaj revanša za težak poraz koji su te iste nemačke snage nanele 26. diviziji na [[Korčula (ostrvo)|Korčuli]] tokom [[Operacija "Jesenji pljusak II"|operacije "Jesenji pljusak II" (Herbstgewitter II)]] 22.-26. decembra 1943.

Planom akcije predviđeno je da se tokom noći 22./23. aprila jedinice predviđene za akciju prebace brodovima sa [[Vis (ostrvootok)|VisVisa]]a i pod zaštitom mraka neprimećene od neprijatelja iskrcaju na dva suprotna kraja ostrva, severnom i južnom. Nakon uništenja lokalnih neprijateljskih otpornih tačaka, obe grupe da usmere napredovanje prema središnjem neprijateljskom utvrđenom položaju u okolini mesta [[Blato]], koje dominira ostrvom. Obe grupe trebalo je da koncentričnim zajedničkim napadom likvidiraju ovo neprijateljsko glavno utvrđenje, a zatim da unište neprijateljske instalacije, prikupe plen i zarobljenike, i povuku se u baze.

Da bi osigurao uspeh akcije, štab 26. divizije (komandant: pukovnik [[Božo Božović]]) planirao je da u toku 21. aprila izvede sa tri svoja [[bataljon]]a demonstrativni napad na nemačke položaje na [[Mljet]]u, sa ciljem da navede štab [[118. lovačka divizija Vermahta(Nemačka)|118. lovačke divizije]] da angažuje svoju pokretnu rezervu u tom pravcu, sprečavajući tako njeno angažovanje na Korčuli.

Za izvršenje desanta i likvidaciju neprijateljskih uporišta na zapadnoj polovini ostrva Korčule određene su sledeće jedinice [[Dvadeset šesta dalmatinska divizija NOVJ|26. divizije]]: [[Prva dalmatinska proleterska NOU brigada|1. dalmatinska brigada]], bez jednog bataljona, dva bataljona 11. i dva bataljona i minobacačka [[satnija|četa]] 12. dalmatinske brigade i jedna brdska baterija 75&nbsp;mm (četiri oruđa) — svega šest bataljona, jedna [[baterija]] i dve minobacačke čete, ukupno oko 1800 vojnika. Radi jednovremenog i obuhvatnog napada na neprijateljska uporišta u Blatu i Velaluci, jedinice su bile podeljene na dve napadne kolone, na južnu i severnu. Južnom kolonom komandovao je komandant 1. dalm. brigade [[Bogdan Stupar]], a severnom [[Borko Arsenić]], komandant 11. dalm. brigade.

Varka partizanskog štaba u potpunosti je uspela. Tokom noći 20./[[21. april4.|21. aprila]]a dva bataljona [[Jedanaesta dalmatinska brigada|11. dalmatinske brigade]] i jedan [[bataljon]] [[Prvaprva dalmatinska proleterska udarna brigada|1. dalmatinske brigade]] prebačeni su sa [[Lastovo|Lastova]] na [[Mljet]], gde su izveli napad na nemački posadu od oko 200 vojnika. U noći između 21. i [[22. april4.|22. aprila]]a štab nemačke 118. lovačke divizije poslao je svoju rezervu sa Pelješca u pomoć napadnutoj četi na Mljetu. U isto vreme dok su nemačka pojačanja putovala prema Mljetu, glavna partizanska operativna grupa prebacivala se sa Visa na Korčulu. Iskrcavanje jedinica završeno je do 5 časova 22. aprila.

Južnu napadnu kolonu činili su 1. i 4. bataljon [[Prvaprva dalmatinska proleterska udarna brigada|1. dalmatinske brigade]], dva bataljona [[Jedanaesta dalmatinska brigada|11. dalmatinske brigade]] i brdska baterija 75&nbsp;mm, ukupno četiri bataljona. Severnu napadnu kolonu sačinjavali su: [[Dvanaesta dalmatinska brigada|12. dalmatinska brigada]] bez dva bataljona i 4. bataljon [[Prvaprva dalmatinska proleterska udarna brigada|1. dalmatinske brigade]], ukupno tri bataljona.

Odlučujući napad pokrenut je [[23. april4.|23. aprila]]a u 11:00 pre podne. Dalmatinske jedinice nastupale su metodično, artiljerijskom i [[minobacač]]kom vatrom iz prve linije pružajući podršku pešadiji i uništavajući neprijateljska uporišta. Poslednji otpor Nemaca slomljen je oko četiri sata posle podne. Tokom sledećeg dana i noći jedinice [[26. dalmatinska divizija|26. divizije]] evakusale su zarobljenike i plen i prebacile se nazad na Vis.

U borbi za neprijateljsko uporište Blato [[Prvaprva dalmatinska proleterska udarna brigada|1. dalmatinska brigada]], pored ostalih gubitaka, izgubila je komandanta 2. bataljona '''Marka Lagatora'''. O njegovoj pogibiji komandant brigade u svom izveštaju kaže: "Marko je poginuo herojskom smrću vodeći svoj bataljon u juriš."<ref>[http://www.znaci.net/00001/108.htm Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA], Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965, str. 283</ref> Takođe su poginuli zamenik političkog komesara bataljona Ivan Pivac i zamenik komandanta bataljona kapetan kraljevske jugoslovenske vojske '''Mile Marković'''.

Jedinice koje su učestvovale u akciji pohvaljene se naredbom vrhovnog komandanta [[Josip Broz Tito|maršala Tita]] od [[28. april4.|28. aprila]]a [[1944]].

Saveznički Komandant Sredozemlja general [[Henry Maitland Wilson|Henri Meitlend Vilson]] (Henry Maitland Wilson) uputio je povodom ove akcije maršalu Titu sledeću depešu:

{{citat|Veoma cenim rad vaše vojske u napadu na [[Mljet]] i [[Korčula (ostrvo)|Korčulu]]. Bio bih Vam zahvalan da isporučite komandirima i borcima moju čestitku za njihovu uspešnu borbu.