Proton – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 46:
Subatomska znači da izgrađuje [[atom]]. Nukleonska je jer je sastavni dio jezgre (''nukleus''). Broj protona u jezgri određuje atomski broj i određuje tip elementa kojeg nukleus formira. U [[Fizika|fizici]], '''proton''' ([[Grčki jezik|grčki]] ''protos'' = prvi) je [[subatomske čestice|subatomska čestica]] sa pozitivnim jediničnim [[naelektrisanje]]m od 1.6 × 10<sup>−19</sup> [[kulon (jedinica)|kulona]] i masom od 938 -{[[MeV]]}-/[[brzina svetlosti|c]]<sup>2</sup> ([[1 E-27 kg|1.6726231 × 10<sup>−27</sup> kg]], ili oko 1 800 puta većom od mase [[elektron]]a). Proton se smatra stabilnim, sa donjom granicom [[polu-raspad]]-a od oko 10<sup>35</sup> godina, mada neke teorije predviđaju da proton može da se raspadne. Proton je, poput neutrona, nukleon.
[[Atomsko jezgro]] najrasprostranjenijeg izotopa [[vodonik]]a je samo jedan proton. Jezgra drugih atoma se sastoje iz protona i [[neutron]]a koje na okupu drži [[jaka nuklearna sila]]. Broj protona u jezgru određuje hemijska svojstva atoma i [[hemijski element]] kome pripada. Proton se sastoji od dva "up"-[[kvark]]a i jednog "down"-kvarka. Ova tri valentna kvarka su okružena sa jednim "oblakom" [[gluon]]a i kvark-antikvark parova. Manje od 20% mase protona otpada na valentne kvarkove, dok ostatak otpada na gluone, koji su prenosioci '''jakih sila'''. <ref>Physik der Elementarteilchen - Nobelpreis 2004 & Elektroschwache Schleifen; Bernd Feucht; Institut für Theoretische Teilchenphysik; Universität Karlsruhe; [http://www-ttp.physik.uni-karlsruhe.de/Slides/ttp04/ttp04-slides-05/ttp04-slides-05.pdf Weblink PDF Vortrag]</ref>. Promjer jednog slobodnog protona iznosi oko 1,7 · 10<sup>-15</sup>m. Proton, kao i neutron spada u [[barion]]e. [[Antimaterija|Antičestica]] protona je [[antiproton]], koji ima istu količinu naelektrisanja kao proton, ali suprotnog znaka.
U [[hemija|hemiji]] i [[biohemija|biohemiji]], termin '''proton''' može da se odnosi na [[vodonik]]ov [[jon]]. U ovom kontekstu, donor protona je [[kiselina]], a akceptor protona je [[Baza (hemija)|baza]].
Linija 67 ⟶ 63:
== Literatura ==
{{refbegin}}
* S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list, Beograd, 2004, str. 499.
* Wolfgang Demtröder: ''Experimentalphysik'' (Band 4). 2. Auflage. Springer, Berlin 2005, ISBN 3-540-21451-8.
* Donald H. Perkins: ''Introduction to high energy physics.'' 4th edition. Cambridge University Press, 2000, ISBN 0-521-62196-8.
* [http://physics.nist.gov/cuu/Constants/index.html Tabellenwerte] vom [[CODATA]]/[[NIST]] 2010
{{refend}}
== Vanjske veze ==
| |||