Darma – razlika između verzija

Najviše se ističe prvo značenje, pri čemu se podrazumeva Budina dharma/dhamma, oslobađajući zakon koji je otkrio i objavio [[Gautama Buddha|Buda]].<ref name="Budistički rečnik"/> Dharma/dhamma u ontološkom smislu prethodi čak i Gotama Budi, koji predstavlja njenu manifestaciju. Bude dolaze i odlaze, ali se dharma/dhamma, u svom izvornom obliku, proteže u beskraj. U tom kontekstu ona je u izvesnom smislu analogna grčkom pojmu [[logos]]a<ref name="Rečnik budizma"/>. Budući da izlažu istinu dharme/dhamme, Budine besede se skupno označavaju kao dharma/dhamma. Život koji se živi u skladu sa istinom koju je izložio Buda je život prožet dharmom/dhammom.

{{citat3|Čak i vladar sveta, istinoljubiv i pravedan kralj, ne vlada svojom zemljom sam, već uz sebe ima još jednog vladara. To je Dhamma, zakon pravednosti.|[[Gautama Buddha|Gotama Buda]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-014.html#n1 Anguttara nikaya, Cakkavatti sutta]</ref>}}

Značenja [[uzročnost]] i uzročnik važna su posebno za budističku teoriju o pojavnoj prirodi sveta (vidi: [[abhidhama]]). U izvesnom smislu dharma/dhamma znači pojavu i odgovara grčkom terminu [[pojava|fenomen]]. Budući da su predmeti čula sintetske tvorevine, a elementi koji ih tvore podložni neprekidnoj meni, i ti se nazivaju elementi dharme/dhamme.

{{citat|Budistima je dharma/dhamma ono što je brahmanskim filozofima [[braman|brahman]]. Buda je namerno umesto brahmana stavio pojam dharma/dhamma, umesto večne i nepromenljive svetske duše ideju večnog nastanka i prolaznosti, a umesto predstave o supstanciji predstave o nesupstancijalnosti|Gajger}}