Novelas ejemplares – razlika između verzija

'''Uzorne novele''' je zbirka od 12 [[novela]] [[ServantesMiguel de Cervantes|Migela de Servantesa]] koje su nastale između [[1590]]. i [[1612]]. i koja je objavljena [[1613]]. godine u izdanjeu Huana de la Kueste. Radi se o novelama koje slede italijanski model — ''novella'', proznoj vrsti koja je u Servantesovo vreme bila nova u [[Španija|Španiji]]. Servantes svoje novele naziva „uzornim“ (''ejemplares'')<ref> Pridev ''ejemplar'' do sada prevođen kao „uzoran“, mada bi možda tačniji prevod bio „primeran“, Lj. Pavlović-Samurović u: Lj. Pavlović-Samurović, D. Soldatić. Španska književnost, Nolit, Beograd, 1985. str. 296.</ref>, baš zbog toga što su, kako i sam Servantes tvrdi u Prologu, prvi primer ove književne vrste na [[kastiljanski jezik|kastiljanskom jeziku]], kao i zbog njihovog poučnog i moralizatorskog karaktera koje neke od ovih novela imaju. Servantes u Prologu tvrdi da je on bio prvi pisac u Španiji koji je zaista pisao novele, a da su do tada španski pisci ili prevodili ili podražavali italijanske novele. I naziv, i prozna vrsta novele vode poreklo od [[Bokačo]]vog „[[DekameronDecameron|Dekamerona]]a““<ref>Miguel de Cervantes Saavedra, «Prólogo» a sus ''Novelas ejemplares'', Madrid, Juan de la Cuesta, 1613, na [http://www.h-net.org/~cervantes/csa/articf81/avalle.htm Juan Bautista Avalle Arce, ''«La gitanilla»'', en ''Bulletin of the Cervantes Society of America'' 1.1-2 (1981), pág. 9.]</ref>.

# [[La Gitanilla|Cigančica]] ({{jez-es|La Gitanilla}})

Pikareskni tematski elementi su zastupljeni u tri novele. „Rinkonete i Kortadiljo“ se smatra ne samo najboljom novelom ove zbirke, već i nejuspelijom novelom čitave španske književnosti<ref name="Novele"/>. Radnje u pravom smislu reči, u ovoj noveli, zapravo nema, jer je ona opis kratkog razdoblja života dvojice pikara, bez uvoda i bez zaključka. Radnja se odvija u [[SeviljaSevilla|Sevilji]] u [[pikaro|pikarskom]] okruženju — besposličari, lopovi, siledžije, prostituke. Novela odiše vedrinom i živošću, kao i vešto korišćenim pikarskim žargonom. Servantes stvara komične situacije uvođenjem pogrešno izgovorenih učenih ili stranih reči i na taj način ismeva težnju mnogih svojih savremenika, bez obzira na društveni stalež, da izgledaju otmeno i učeno po svaku cenu.