Kipar – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 195 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q229 (translate me) |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
Red 17:
| glavni_grad_kordinati =
| najveći_grad = [[Nicosia]]
| službeni_jezik = [[grčki jezik|grčki]], [[turski jezik|turski]]
| etničke_grupe =
| državno_uređenje = Predsjednička republika
| vrsta_prve_vlasti = [[Predsjednik Cipra|Predsjednik]]
| vladar_prva_vlast = [[Dimitris Hristofijas|Dimitris Christofias]]
| vrsta_druge_vlasti =
| vladar_druga_vlast =
| vrsta_treće_vlasti =
| vladar_treća_vlast =
| nezavisnost = [[16. 8.|16. kolovoza]] [[1960|1960.]]
| nezavisnost_priznato =
| površina = 9,251 km<sup>2</sup>
Red 65:
== Poreklo imena ==
Postoji nekoliko teorija o nastanku ovog imena. Jedna je da nastao od grčke reči za [[čempres]]. Druga teorija je ta da je drugo ime boginje [[Afrodita|Afrodite]], koja se po verovanju rodila baš na ovom ostrvu (Kipar se inače još naziva i Afroditino ostrvo), bilo Kipris, pa je po njoj ovo ostrvo dobilo naziv. Ipak, najverovatnija teorija, koja je danas prihvaćena, je ta da ime potiče od grčke reči za [[bakar]].
Naime, u antičko doba Kipar je bio poznat kao jedno od većih, ako ne i najvećih nalazišta bakra na [[
== Geografija ==
Red 72:
[[Datoteka:Cyprus_lrg.jpg|thumb|280px]]
Kipar je najistočnije ostrvo u [[Sredozemno more|Sredozemnom moru]], a sa površinom od 9.251 -{km}-² treće je po veličini u istom (nakon [[Sicilija|Sicilije]] i [[Sardinija|Sardinije]]). Što se tiče država, po površini je 161. na svetu i po tome je najsličniji [[
U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo [[Mala Azija|Male Azije]], koji se u prošlosti odvojio. U [[klima]]tskom i vegetacijskom smislu ovo ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tačnije mediteranskoj podoblasti.
Sa saobraćajnog aspekta ima više nego povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između [[istok]]a i ''zapad''a, pa je pri prelazu između istih gotovo nezaobilazna stanica. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, to im je donelo mnogo koristi u saobraćajnom pogledu. Sa obzirom na to da se nalazi 64 -{km}- južno od [[Turska|Turske]], 97 -{km}- zapadno od [[Sirija|Sirije]], te 439 -{km}- severno od [[
Što se tiče istorijskog i političkog položaja, koliko god on bio povoljan, toliko se nepovoljno odrazio na ovo ostrvo. Naime, bukvalno svaka veća sila koja se pojavila na Mediteranu nije ga mogla promašiti, upravo zbog tog povoljnog položaja. Pa su tako vlast nad njim izmenjali: [[Fenikija]], [[Grčka]], [[Egipat]], [[Perzija|Persija]], [[Aleksandar Veliki]], [[Rim]], [[Византијско царство|Vizantija]], [[Arapi]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]], [[Francuska]], [[Mletačka Republika|Mletačka republika]], [[Otomansko
== Istorija ==
Red 86:
Najstarija naselja koja su pronađena na Kipru potiču još iz [[neolit]]a, otprilike perioda od 7000 do 3900 godina pne. To su bila naselja [[Kirokitija]] i [[Kalavasos]] koji se nalaze u unutrašnjosti Kipra.
[[Datoteka:Paphos Odeon.jpg|thumb|[[Pafos]]]]
U [[
Nakon raspada Rimskog Carstva, Kipar ostaje pod vlašću Vizantije. Uskoro se na ostrvu pojavljuju i [[Arapi]], koji se ipak nisu dugo zadržali, niti ostavili dublji trag. [[1191]]. godine tokom Krstaških ratova, ostrvo osvaja engleski kralj [[Ričard Lavlje Srce|Ričard Lavljeg Srca]]. On je vladao ovim ostrvom samo jednu godinu, nakon čega ga je prodao [[Templari]]ma, a oni su otok prodali francuskom vojskovođi [[Gi Luzinjan|Giju Luzinjanu]]. Iako je vladao samo jednu godinu Ričard je počeo izgradnju grada Limasola. U ovo vreme Kipar je bio bitna strateška baza krstaša. [[1489]]. godine vlast nad ostrvom preuzima [[Mletačka Republika|Mletačka republika]], a u Maloj Aziji se javila nova velika sila - [[Otomansko Carstvo|Osmansko Carstvo]]. Jasno da ni njih nije mogla zaobići ideja o zauzimanju Kipra, pa su tako oni definitivno isterali Mlečane odavde 1570. Osmanlije tada masovno počinju naseljavati ostrvo sa svojim stanovništvom, tako da su postali brojčano nadmoćniji od "autohtonih" Grka. Takođe treba reći da se nisu ponašali baš "fino" prema domaćem [[pravoslavlje|pravoslavnom]] stanovništvu. I tako verovatno ovde počinju svi današnji poblemi Kipra.
Sa vremenom je Osmansko Carstvo sve više slabilo, pa je na [[Berlinski kongres|Berlinskom kongresu]], po posebnom dogovoru Velike Britanije i Turske, odlučeno da će ova prva [[ratna okupacija|okupirati]] ostrvo, što je ova uskoro i uradila bez većih problema. Turci su ovo dopustili u zamjenu za to da [[Englezi]] stanu na njihovu stranu u [[Tursko-Ruski rat|Tursko-Ruskom ratu]].
Pred početak [[
Početkom pedesetih godina na čelo oslobodilačkog antikolonijalnog pokreta dolazi arhiepskop [[Makarios III]], poglavar kiparske pravoslavne crkve. On je ujedno bio i duhovni vođa pokreta. Zato ga je Velika Britanija proterala iz zemlje, te je nekoliko godina proveo u egzilu na [[Sejšeli]]ma. U međuvremenu je pokret "Enosis" sve više rastao i bivao sve jači, da je Velika Britanija morala popustiti. Makarios se vraća na čelo kiparskih Grka i Kipar dobija nezavisnost [[1960]].g. Iste godine pristupa [[Ujedinjeni narodi|UN]]-u, a ubrzo i [[Komonvelt nacija|Komonveltu]]
Engleska je Kipru dala nezavisnost uz teške uslove. Turci, koji su činili 18% stanovništva
Red 100:
* 40% poslova u policiji.
* Turci imaju pravo veta na sve državne odluke.
* Britanija je zadržala dve svoje vojne baze na ostrvu: [[Akrotiri i Dhekelia|Akrotiri i Dekelija]].
[[Datoteka:Cypriot priests 6th century BC.jpg|thumb|Kiparski sveštenici u 6. veku pne.]]
Makarios postaje prvi predsednik Kipra. Makarios počinje voditi nesvrstanu politiku i prisustvuje [[Pokret nesvrstanih|prvom samitu nesvrstanih]] [[196]]1. u [[Beograd]]u. Makarios je postao veliki prijatelj Jugoslavije i [[Josip Broz Tito|Josipa Broza Tita]]. Izazvao je podozrenje i mržnju SAD i Velike Britanije zbog svoga mlakog odnosa prema Zapadu i zbog zalaganja za nesvrstanost, što je slabilo pozicije NATO-a u Grčkoj. Na čelu Turaka je bio dr. [[Mustafa Kučuk]], koji je ujedno bio i potpredsednik države. Blokirao je sve Makariosove odluke, po nekima ohrabren bivšom kolonijalnom silom. [[Makarios]] je vodio politiku nesvrstavanja, što nije odgovaralo Britaniji, koja je imala [[
Makarios je 1963. predložio 13 ustavnih amandmana, sa ciljem da omogući normalno funcioniranje države. Tada počinju nevolje i prvi sukobi Grka i Turaka. Grcima su bile vezane ruke jer su Turci činili 40% policije. Prvi sukob je bio 21. decembra 1963., u kome su stradal 2 Turčina i jedan grčki policajac. U sukobima ili ratu posle toga tokom [[1964]]. stradao je 191 Turčin i 133 Kiparska Grka. Pošto je policija bila blokirana, a Kipar nije imao vojske u sukob se umešala EOKA i postigla je nadmoć nad Turcima, pa se usled toga ponovo pojavljuje Engleska da zaustavi potpuni poraz Turaka.
[[Rat]] je zaustavljen uglavnom zahvaljujući stranom pritisku, ali i predsedniku Makariosu. Dolaze prve UN snage za razdvajanje zaraćenih sela i zaselaka na Kipru. Uskoro je Makarios suspendovao EOKA-u i time pokazao znak pomirljivosti sa grčke strane. Jedan dobar deo Kiparskih Grka je zbog sukoba smatrao da je ujedinjenje sa Grčkom spas od nevolja.
Nakon ratnih sukoba Makarios je uspeo koliko-toliko ubediti većinu kiparskih Grka da im je bolja nezavisnost od ujedinjenja sa Grčkom. No, ipak kiparski Turci su bili nepoverljivi, pa su se povukli iz rada kiparskih organa vlasti, te su osnovali svoje. Ipak, sledećih nekoliko godina je bilo relativno mirno. Ali [[1967]].g. u Grčkoj se dešava državni udar i na vlast dolazi vojna [[vojna hunta|hunta]]. Pod njihovim sponzorstvom na Kipru se organizuje [[EOKA B]] na čijem čelu je bio [[Jorgos Grivas]]. Vojnoj hunti i Zapadu ne odgovara nesvrstana politika Kipra.
Vojna hunta u Grčkoj je nakon 7 godina bila u opasnosti da se uruši. Bila im je potrebna akcija. SAD su davno vršile pritisak na Makariosa da im ustupi baze na severu Kipra. SAD nagovaraju vojnu huntu u Grčkoj da izvrši vojni udar.
A [[15.
Turska je izvršila invaziju Kipra [[20.
Na mirovnim pregovorima [[14.
Grčki pregovarač je tražio 36 sati za konzultacije. Turci nisu čekali, nego su krenuli [[15.
Nakon toga, turska vojska je bez većih problema osvajala mesto po mesto, [[selo]] po selo. Naime, na prostorima koje su osvajali nije ostajalo nimalo Grka, koji su uglavnom proterani, pa je oko 200.000 Grka postalo [[
Razlog lakog napredovanja turske vojske je bio verovatno to što se Grci nisu nadali ovom napadu, zatim razjedinjenost između pristalica Grivasa i Makariosa, kao i to što je Kipar mnogo bliže Turskoj nego Grčkoj, pa nije mogla na vreme da stigne pomoć od vojne hunte. Tako je Turska vojska zauzela više od trećine teritorije. Tako su prestali sa ratom, ali su zadržali svoje vojnike na okupiranoj teritoriji. Grčki neuspeh ovde je doveo do sloma vladavine vojne hunte u Republici Grčkoj, a samim tim i njihovih istomišljenika na Kipru. Njihova vladavina je trajala oko dve nedelje, a uskoro nakon toga se iz Londona vraća [[Makarios]] i ponovo zauzima mesto predsednika Republike Kipar.
Red 123:
Rat je završen, ali ostrvo je podeljeno "zelenom linijom" na turski i grčki deo i tako je ostalo i do danas. Ta linija prolazi kroz Nikoziju, te i nju deli na dva dela. No kako to nije samo linija, već pojas pod kontrolom UN, na nekim mestima širok i desetak kilometara, u njemu su ostali mnogi objekti (kao na primjer nikozijski [[aerodrom]]), pa i mali gradovi i sela. Stotine hiljada Kiparskih Grka je ostalo bez svoje imovine, a preko 50.000 turskih vojnika se nalazi kao okupaciona vojska na severnom delu Kipra. Turska je naselila i na okupirani deo veliki broj naseljenika iz Turske.
[[1983]]. godine Turci proglašavaju nezavisnu [[Tursku Republiku Severni Kipar]]. Ali, osim Turske je nije niko priznao, pa se ona u svetu smatra delom Republike Kipar. Predložen je 2004. plan o ujedinjenje Kipra, po kome bi samo 20% Kiparskih Grka moglo doći do svoje imovine tokom prvih 20 godina, a Turska bi slobodno naseljavala one koji nisu rođeni na Kipru. Problem demilitarizacije isto nije bio odgovarajuće rešen, a Kipar bi se sastojao od dve konfederalne jedinice. Tako je [[2004]]. g. izvršen [[referendum]] o ujedinjenju Kipra povodom ulaska u [[Evropska unija|EU]]. Referendum je prošao na turskom delu ostrva, verovatno zato što im je dosta izolacije od sveta, ali građani grčkog dela nisu prihvatili ujedinjenje. Tako je u Evropsku Uniju ušao samo južni, odnosno grčki deo.
== Politika ==
{{Glavni članak|Politika Kipra}}
[[Datoteka:St sophia.jpg|thumb|left|[[Nikozija]] - [[glavni grad]] Kipra]]
Glavni politički problem ostrva je ona osnovna podela na grčki i turski deo. U ovih tridesetak godina, od podele do danas nije učinjen bukvalno ni jedan korak ka ponovnom ujedinjenju. Istina, u interesu i jednih i drugih jeste ujedinjenje, [[Grci]]ma jer bi se vratili da žive na celom ostrvu, gde su pre podele i bili, a [[Turci]]ma da bi izašli iz [[izolacija|izolacije]]. Ipak Turci na otoku su pod neprekidnom kontrolom turske armije, tako da je njihov politički angažman ograničen. Pa je tako i bilo nekih pokušaja i pregovora, ali problem je taj što ni jedna pregovaračka strana nije nimalo odstupila od svojih zahteva. Turci traže našto nalik konfederalnoj zajednici država , dok [[Grci]] traže sasvim suprotno, nešto nalik [[unitarizam|unitarizmu]]. Dakle, želje ima, ali vizije se totalno razlikuju. Najozbiljniji pokušaj za ujedinjenje bio je [[2004]]. g, a sastavio ga je generalni sekretar [[Ujedinjeni narodi|UN]]-a [[Kofi Annan|Kofi Anan]]. Ako bi se prihvatio taj plan celo ostrvo bi ušao u [[Evropska unija|EU]], ako ne, samo južni, odnosno grčki. No, grčki političari su procenili da ovaj sporazum puno više odgovara turskoj strani, pa su ga odbacili i to iz sledećih razloga: plan nije omogućavao povratak svih grčkih izbeglica, kao ni povratak svog zemljišta koje je im pre pripadalo, zatim Turci bi dobili previše mesta u organima vlasti i plan takođe nije uključivao nestanak britanskih baza sa ostrva. Tako je na referendumu na grčkom delu ostrva 75% građana je odbilo sporazum. Iako je plan prihvatilo 64% građana Severnog Kipra, on nije prošao, i u EU je de facto ušao samo južni deo, iako se službeno i TRSK računa kao deo Republike Kipar pa samim tim i kao deo EU. No, to je samo formalno, nije ni blizu pravom stanju.
Veliki problem ujedinjenju otoka je stalna prisutnost 50.000 turskih vojnika na jednom malom teritoriju.
Red 138:
Službena površina Republike Kipar koja stoji u svim svetskim podacima je ustvari površina otoka koja iznosi 9251 km². No, stvarna površina kojom raspolaže ova republika je dosta manja. Dakle, kada se oduzme površina Turske Republike Severni Kipar, ovoj republici ostaje 5.896 km². Ali ni to nije sve. Površina britanskih baza im oduzima još 154 km² ili 2% teritorije, a ako se izuzme i površina UN-ove "tampon" zone, dođe se do podatka da Republika Kipar raspolaže teritorijom od oko 5500 km² ili nešto više od polovine teritorije ostrva. Ova prvobitna površina se piše zato što je TRSK nepriznata i priznaje se samo kao deo Republike Kipar. Dakle, Republika Kipar raspolaže većim delom ostrva, i to na zapadu, jugu, većim delom centralne oblasti, te nešto manje na jugoistoku. Taj deo na jugoistoku je odvojen od matične teritorije britanskom vojnom bazom Dekelija, te se može smatrati enklavom. A unutar ove baze postoje i 2 sela koji se smatraju enklavama, jer su potpuno okružene ovom vojnom bazom. To su sela [[Ksilotimvu]] i [[Ormidia]]. Međutim granice sa britanskim vojnim bazama nisu toliko izražene kao sa turskim delom ostrva.
Republika Kipar je stekla nezavisnost od Velike Britanije [[16.
[[Zastava Republike Kipar]] je jedina svetska zastava na kojoj se nalazi oblik države na geografskoj karti. Taj oblik se nalazi u centru zastave i obojen je bakrenom bojom, sa obzirom da je [[bakar]] simbol Kipra, te da je ostrvo dobilo ime baš po njemu. Ispod oblika ostrva, nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje trebaju predstavljati jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Podloga je [[
[[Himna Republike Kipar]] je "Ύμνος προς την Ελεύτεριαν - Ymnos is tin Eleftherian". Ovo u prevodu sa grčkog glasi "Himna slobodi". Zanimljivo je to da su himna Republike Kipar i himna Republike Grčke ustvari jedna te ista himna. Dakle, kad igaju reprezentacije ove dve zemlje u bilo čemu, dovoljno je da se himna intonira samo jedanput.
[[Valuta]] je [[Kiparska Funta]] (CYP). 1 CYP ~ 1.76 evra
Vlada Republike Kipar se sastoji od [[
Vojska Republike Kipar se sastoji od oko 6.500 vojnika, sa 8,33 vojnika po 1.000 stanovnika jedna je od solidnije militariziranih država. Treba napomenuti da Kipar iako je članica EU, nije članica [[NATO]]-a.
[[Službeni jezik]] je [[grčki jezik|grčki]]. Pored grčkog vrlo je korišten i [[engleski jezik|engleski]] kog govori, oko 90% domaće populacije, a to je posledica toga što je Kipar bio britanska kolonija praktično oko 80 godina.
[[Bruto domaći proizvod|BDP]] po glavi stanovnika iznosi 19.633 $, što Republiku Kipar svrstava među razvijenije zemlje sveta, tačnije na 36. mesto, negde otprilike sa [[Slovenija|Slovenijom]], [[Južna Koreja|Južnom Korejom]] i [[Malta|Maltom]], koje imaju sličan BDP. A otkad je članica EU, Kipar se ubraja među razvijene zemlje sveta (ne među zemlje u razvoju, kao do tad).
Republika Kipar je članica mnogih svetskih i evropskih organizacija, a između ostalih izdvaja se članstvo u EU i Komonveltu.
Red 158:
{{Glavni članak|Turska Republika Severni Kipar}}
[[Datoteka:Rauf Denktash.jpg|thumb|Rauf Denktaš, trenutni predsednik TRSK-a]]
[[Turska Republika Sjeverni Kipar|Turska Republika Severni Kipar]] zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogu manju, ali mnogo više izoliranu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo [[Erenkoj]] (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je nekih 5-10 km grčke plaže.
Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i [[Kirenija]] vrši tu ulogu.
Ova država nije priznata od nikog u svetu, osim od Turske. A zanmivljivo je i to da je [[Autonomna Republika Nahičevan]], koja je pod suverenitetom [[Azerbejdžan]]a, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni [[embargo]] u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i argresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja.
Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni [[polumesec]] i [[zvijezda|zvezda]], simbol [[islam]]a, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država.
Himna nosi naziv "[[Istiklal Marsi]]".
Valuta je [[Nova Turska Lira]], koja je zamenila staru [[Turska Lira|Tursku Liru]] [[1.
Sadašnji predsednik je [[Mehmet Ali Talat]]. Pored njega vladu čini premijer [[Ferdi Sabit Sojer]], te parlament od 50 članova, u kom većinu ima [[Turska Republikanska Stranka]]. Izbori su svakih 5 godina, a sadašnji predsednik je prošle godine na izborima pobedio [[Rauf Denktaš|Raufa Denktaša]] koji je bio predsednik od samoproglašavanja nezavisnosti 1983. godine.
Red 177:
=== Ujedinjeno Kraljevstvo ===
{{Glavni članak|Akrotiri i Dekelija}}
Dakle, nakon odlaska kolonijalne vlasti [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]] sa Kipra, oni su ovde ostavili svoje dve [[Suverene vojne baze|vojne baze]] koje egzistiraju i do danas i važne su strateške pozicije ove države, zbog blizine [[Bliski
[[Akrotiri i
Druga baza je [[Akrotiri i
Svi zakoni na ovoj teritoriji su isti kao i u Britaniji, te se ovi delovi ostrva zvanično i tretiraju kao deo [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]].
Red 200:
Etnička struktura stanovništva je sledeća: 78% [[Grci]], 18% [[Turci]] i 4% ostale etničke grupe. Gotovo svi i Turci i Grci žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1.3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica.
Što se tiče ostalih, ovde ima mnogo manjinskih naroda, a ovaj podatak od 4% nije do kraja relevantan, jer njihov broj iz godine u godinu raste, a ima i dosta neprijavljenih ljudi, kao i oni koji su ovde na privremenom radu ili nešto dužem (ili kraćem, svejedno) turističkom odmoru. Dve "autohtone" manjine koje žive ovde duže vreme su [[Jermeni|Armenci]] i [[Maronitska crkva|Maroniti]], dok u novije vreme Kipar su naselile i druge etničke grupe, poput [[Englezi|Engleza]], [[Nemci|Nemaca]], [[Rusi|Rusa]], [[Jevreji|Jevreja]], [[Južni Slaveni|Južnih Slavena]] (najviše [[Srbi|Srba]]) i dr. Ipak ogromna većina ovih stanovnika živi u Republici Kipar, a izuzetak je jedino jedan broj Maronita i [[Kurdi]] koji žive u TRSK.
Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj [[
Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore Grčki, a Turci Turski jezik. Ove manjine prakticiraju u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i [[Engleski jezik]].
Red 219:
Kipar je u poslednjih 15-tak godina doživio brz ekonomski rast. Osnovni razlozi za to su: relativno bogatstvo privrednim sirovinama potrebnim za razvoj ekonomije (koje je ipak imalo više značaja u prošlosti nego danas), pre svega [[ruda]]ma i [[šuma|šumom]], zatim plodno zemljište, povoljan geografski položaj, povoljni klimatski uslovi, te jeftina imigrantska snaga. Mislim da ove faktore za razvoj privrede nije potrebno dodatno objašnjavati. Naravno, postoje i neki negativni činioci po [[privreda|privredu]], koji su uglavnom društveno-političkog karaktera. Tu se podrazumeva nedavna istorija ostrva što za posledicu ima podelu ostrva. Vrlo verovatna činjenica je ta da bi Kipar beležio još veći privredni napredak kada ne bi bilo ove podele.
Inače i pre famozne 1974. godine Kipar je imao dosta dobar ekonomski razvoj sa tendencijom daljeg napredovanja. No, turskom invazijom te godine i podelom ostrva, ekonomska situacija se drastično mijenja, a [[Bruto domaći proizvod|BDP]] opada za jednu trećinu, a otprilike i trećina ljudi na ostrvu tada biva nezaposlena. Od tada se grčki i turski deo počinju posebno razvijati. Republika Kipar se brzo oporavlja, pre svega zbog pomoći Velike Britanije, a najbolji pokazatelj je i to što se u sledećih 7 godina nezaposlenost smanjila za 90%. Celokupni tercijarni sektor predvođen [[turizam|turizmom]], koji je i osnova ekonomskog razvoja ostrva, doživljava puni zamah, posebno u 90-tim godinama, kada se dešava "eksplozija" u ovoj oblasti, što je nastavljeno i u ovoj deceniji. Pored tercijarnog, takođe su i primarni i sekundarni sektor privrednih delatnosti doživeli brz oporavak (istina sekundarni nešto manje nego što se očekivalo).
Ulazak u EU je još više učvrstio dobro ekonomsko stanje i dao temelje za još mnogo veći ekonomski rast.
Red 227:
=== Primarni sektor ===
Primarni sektor ili [[poljoprivreda]] zapošljava 5% aktivnog stanovništva i ostvaruje otprilike isti procenat učešća u BDP-u ostrva. Poljoprivreda se veže uglavnom da centralnu oblast plodne Mesaorije. Grane koje dominiraju su [[ratarstvo]], [[voćarstvo]], [[vinogradarstvo]], te nešto manje [[stočarstvo]]. Pod [[usev]]ima je 8% obradivog zemljišta. U ratarstvu dominira uzgoj [[
=== Sekundarni sektor ===
Sekundarni sektor uglavnom je predstavljen kroz [[rudarstvo]] i [[industrija|industriju]].
Rudarstvo danas ima manji značaj nego što je imalo kroz istoriju. Kipar je bio jedno od najvećih nalazišta bakra u poznatom svetu u [[antika|antičko doba]], pa je i dobio ime po bakru. Danas zaliha bakra skoro da i nema, a značajnija rudna bogatstva predstavljaju [[azbest]] i [[hrom]].
U industriji najveći broj radnika je zaposlen u [[prehrambena industrija|prehrambenoj industriji]], te nešto malo manje u [[tekstilna industrija|tekstilnoj]]. U zadnje vreme je postala značajna i [[petrohemijska industrija]], koja se zasniva na uvozu [[nafta|nafte]]. U Larnaki se nalazi značajna [[rafinerija nafte]]. Nafta je najznačajniji uvozni proizvod, jer je Kipar nema nikako, iako se nalazi na Bliskom istoku. [[Hemijska industrija]] se bavi proizvodnjom [[đubriva]] koja su vrlo bitna za ovdašnju poljoprivredu. Metalna i mašinska industrija su tek u razvoju i uveliko zavise od uvoza. Da se vratim malo prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao najvažnijim granama ovog sektora. Prehrambena industrija vrši preradu poljoprivrednih proizvoda. Tu su najvažnije razne vrste [[voće|voća]] i agruma, zatim već spomenuto vino, pa onda mlečna i mesna industrija, a u Nikoziji se nalazi i velika [[tvornica|fabrika]] duvana. Tekstilna industrija zajedno sa industrijom [[koža|kože]] i obuće učestvuje u izvozu sa 35%. Uglavnom se prerađuju sopstvene sirovine, poput pamuka i svile. Ova industija je više razvijena u TRSK, posebno [[
=== Tercijalni sektor ===
Kipar ubedljivo najviše koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na [[turizam]], od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, što je vrlo dobro i iskorišteno. Kipar ima godišnju turističku posetu nešto manju od 2.5 miliona, a zarada čini oko 3 četvrtine budžeta države. Osnovu turizma čini kupališni turizam, baziran na prelepim i raznolikim [[obala]]ma i [[
Vezano za putni saobraćaj, možemo reći da Kipar ima oko 13.000 km puteva od čega je oko 7 000 km [[asfalt]]irano. Treba napomenuti da je ovaj saobraćaj mnogo razvijeniji na južnom nego na severnom delu ostrva. Na Kipru ne postoji [[železnički saobraćaj]]. Vadušni saobraćaj je dosta razvijen. Glavni aerodrom se nalazi u Larnaki, a veoma značajan, pogotovo za dolazak turista, je i aerodrom u Pafosu. Severni Kipar ima aerodrom Erkan nedaleko od Nikozije, ali zbog međunarodne izolacije, odavde se može leteti samo za Tursku i Azerbejdžan. Istina, u zadnje vreme sankcije popuštaju, pa se ponekad avioni sa ovog aerodroma zapute i u neke zapadne zemlje, na primer Veliku Britaniju. Na Kipru postoji još nekoliko manjih aerodroma i [[heliodrom]]a, koji ne služe za međunarodni saobraćaj. [[Pomorski saobraćaj]] je vrlo razvijen. Glavne luke Limasol i Larnaka su vrlo prometne. Severni Kipar ima dve luke: Famagusta i Kirenija, ali [[brod]]ovi ovamo dolaze samo iz Turske zbog već opisanih razloga.
Red 245:
== Vidi još ==
{{commonscat|Cyprus}}
* [[Turska Republika Sjeverni Kipar|Turska Republika Severni Kipar]]
== Izvori ==
| |||