Razlike između izmjena na stranici "Cezarov građanski rat"

'''Cezarov građanski rat''' označava sukob između [[Gaj Julije Cezar|Gaja Julija Cezara]] i [[Pompej|Gneja Pompeja]], koji je trajao od 49. do 46. godine st. e. U nekim izvorima se za njega koristi izraz '''Drugi rimski građanski rat'''.

Nakon raspada [[Prvi trijumvirat|prvog trijumvirata]] Cezar je januara 49. st. e., suprotno odluci [[senat]]a, sa jednom legijom prešao reku [[Rubikon]], koja je galske provincije delila od [[Italija|Italije]]. Samim tim počeo je građanski rat, jer je pojava [[prokonzula]] s vojskom u Italiji bila nezakonita. Glavne Pompejeve snage nalazile su se, međutim, u [[Hispanija|Hispaniji]], pa je on zajedno sa velikim delom senatora pobegao u [[Antička Grčka|Grčku]], nakon čega se cela Italija našla u Cezarovim rukama. Posle kratkog boravka u [[Rim]]u Cezar je krenuo u Hispaniju, gde je potukao Pompejeve trupe i prinudio ih na predaju. Po povratku iz Hispanije Cezar je proglašen za [[Diktatorrimski (Rim)diktator|diktatora]], ali je na toj dužnosti proveo svega 11 dana. On je definitivno vratio prava svima onima koje je [[Kornelije Sula|Sula]] bio proskribovao, sproveo je izbore za [[konzul]]e i vratio diktatorska ovlašćenja. Krajem 49. st. e. krenuo je u Grčku i iskrcao se u [[Epir]]u. U bici kod Farsale (48. st. e.) Pompej je bio potučen do nogu, ali je još uvek imao vojsku i flotu u [[Afrika|Africi]]. Pompej se tako iskrcao na obali [[Egipat|Egipta]], računajući na podršku egipatskog kralja, ali se njegova nada izjalovila: plašeći se komplikacija, egipatski kralj izdajnički udesi da Pompeja ubiju.

Građanski rat se, međutim, time nije završio. Cezar je, idući za svojim protivnikom, došao u Egipat, gde se u to vreme vodila dinastička borba za vlast između [[Kleopatra|Kleopatre]] i njenog mlađeg brata [[PtolemejKlaudije Ptolomej|Ptolemeja]]a Dionisa. Stigavši u Egipat Cezar je stao na Kleopatrinu stranu nadajući se, po svoj prilici, da će ga kraljica nagraditi ne samo svojom ljubavlju nego i novcem neophodnim za rat. Vojska i narod u Aleksandriji opredelili su se za kralja i otpočeli opsadu dvora u kome je bio Cezar. Međutim, Cezaru je stiglo pojačanje i on je u bici kod Nila (48. st. e.) odneo pobedu: Ptolemej Dionis je poginuo i vlast je pripala Kleopatri. U međuvremenu su se ostaci Pompejeve vojske i flote okupili u Africi, gde su primili nove regrute i odrede afričkih saveznika. Cezar je iskrcao svoju vojsku u Africi i kod Tapsa se sukobio sa pompejevcima, kojima je tada zadao presudan poraz (46. st. e.). Pompejevi sinovi Gnej i [[Sekst Pompej]] pokušali su da obrazuju novu vojsku u Španiji, ali je Cezar kod Munde uništio i poslednje njihove snage.