Verzija na datum 10 mart 2013 u 17:24 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: Migrating 35 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q205194 (translate me) ← Starija izmjena		Verzija na datum 10 juni 2013 u 14:05 uredi poništi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja Novija izmjena →
Red 1: {{Hrišćanstvo}} '''Božja milost''' se, u hrišćanskom učenju, odnosi na vrhovnu naklonost [[Bog]]a čovečanstvu, posebno u pogledu [[~~spasenje~~спасење\|spasenja]], nezavisno od činjenja dobrih dela, sticanja zasluga ili dokazane dobrote. Grčka reč [[harizma]] ({{jez-grč\|χάρισμα}} - dar) iz Novog zaveta, koja se obično prevodi kao milost, u pravoslavnoj tradiciji se prevodi i kao '''blagodat'''. Božja milost, u širem smislu, se odnosi na Božje darove čovečanstvu, uključujući [[život]], [[stvaranje (teologija)\|stvaranje]] i [[спасење\|spasenje]]. U užem smislu, milost je sredstvo kojim se ljudi izbavljaju [[prvobitni greh\|prvobitnog greha]] i stiču spasenje. U ovom smislu Božja milost je centralni koncept hrišćanske teologije. == Hrišćanski koncept milosti == Red 16: == Rasprava Pelagija i svetog Avgustina == [[Pelagije]] (354 - 420/440) je bio asketski monah u [[5. ~~vek~~vijek\|5. veku]]u koji je učio da [[čovjek\|čovek]] ima moć da čini [[dobro]] i da radi na svom [[~~spasenje~~спасење\|spasenju]]. Sopstvenim naporima, moguće je da biće od krvi i mesa stekne [[moral]]no savršenstvo. Poricao je da [[prvobitni greh]] [[Adam i Eva\|Adama i Eve]] zatomljuje potonje generacije. NJegova interpretacija učenja o slobodnoj volji je poznata kao [[pelagijanstvo\|pelagijanizam]]. Tako, Adamov greh je samo "loš primer" pokolenjima, ali njegov postupak nema drugih posledica po ljudsku prirodu, koje se dovode u vezu sa iskonskim grehom. Pelagijanizam vidi Isusovu ulogu kao "postavljanje dobrog primera" čovečanstvu, nasuprot Adamovom lošem primeru. Pelagije je poricao da je prbobitni greh ugasio Božju milost u Adamovih potomaka i da je sledstveno tome, čovečanstvo sposobno da čini dobro i da se okrene od greha svojom sopstvenom moći i da dostigne sopstveno spasenje. Svrha vere je da nas uči vrlini, kojom možemo dostići spasenje. Red 22: Ukratko, čovečanstvo ima punu moć, i punu odgovornost, za sopstveno spasenje i za sopstvene grehe. Prema tome, čovečanstvo nema potrebe za drugom milošću Božjom osim stvaranja slobodne volje. Prema [[~~Avgustin~~Augustin\|Avgustinu]]u, prvobitni greh zatomljuje Božju milost u čovečjoj duši. Bez obzira koliko se ispravnim neko smatrao, njegova vrlina ga nikada neće učiniti dostojnim beskrajne svetosti Božje. Čovek je masa greha (massa peccati). Iako može posedovati "slobodnu volju" u smislu izbora postupaka, čovek ipak nema pravu slobodu da izbegne [[grijeh\|greh]], jer je greh svojstven svakom postupku koji napravimo. Samo Božjim suverenim izborom da milost proširi na nas, spasenje je moguće. Rasprava Pelagija i svetog Avgustina je značajno uticala na kasnija shvatanja Božje milosti u hrišćanstvu. [[Pelagijanstvo\|Pelagijanizam]] je osuđen na Koncilu u Kartagi [[417]]. na Avgustinov zahtev. U istočnom hrišćanstvu, božju milost predstavljaju [[božanske energije\|božanske nestvorene energije]]. == Vidi još == * [[Harizma]] * [[Božanske energije\|Božanske nestvorene energije]] [[Kategorija:Teologija]]

Božja milost – razlika između verzija