Bitka u Teutoburškoj šumi – razlika između verzija

|mjesto= Okrug [[Osnabrück]], [[Donja Saska|Donja Saksonija]]

|strana1=[[Germani|Germanska plemena]] ([[Herusci|Cherusci]], [[Marsi (Germani)|Marsi]], [[Hati (Germani)|Chatti]], [[Brukteri|Bructeri]], [[Chauci]] i [[Sikambri|Sicambri]]).

|komandant1=[[Arminius|Arminije]]

|komandant2=[[Publije Kvintilije Var|Publius Quinctilius Varus]] †

|snaga2=3 [[rimska legija|rimske legijes]]([[Legio XVII|XVII]], [[Legio XVIII|XVIII]] i [[Legio XIX|XIX]]),<br /> 3 [[Ala (rimska vojska)|alae]] and<br /> 6 pomoćnih [[kohorta|kohorti]],

'''Bitka u [[Teutonburška šuma|Teutoburškoj šumi]]''' ({{jez-nem|Varusschlacht, Schlacht im Teutoburger Wald, Hermannsschlacht}}, {{jez-lat|clades Variana}} - Varov poraz) je bitka vođena u jesen godine [[9|9.]] (verovatno od 9. do 11. septembra). U toj borbi su tri [[Rimska legija|rimske legije]] (XVII, XVIII i XIX) sa pomoćnim trupama doživele težak poraz u iznenadnom napadu germanskih plemenskih ratnika. [[Rimsko carstvoCarstvo|Rimsku]] vojsku je predvodio [[Publije Kvintilije Var]], a savez germanskih plemena [[Arminije]] (Herman) iz plemena [[Herusci]].

U bici je uništenena osmina celokupne rimske vojske, a poraz je označio kraj rimskih ambicija da svoju teritoriju prošire na desnu obalu [[Rajna|Rajne]] (oblast poznata kao Magna Germanija). Cilj Rimljana je bio da skrate granice svoga carstva uspostavljajući ih na liniji [[Laba|Elba]]-[[Dunav]]. Samo mesto bitke nije pouzdano utvrđeno. Novija arheološka istraživanja sugerišu da se bitka odigrala severno od današnjeg [[OsnabrikOsnabrück|Osnabrika]]a.

Arminije je bio talac u Rimu u svojoj mladosti. Tu je dobio obuku u vojnim veštinama. Po povratku, bio je bliski Varov savetnik. Potajno je dogovorio savez dotada zaraćenih germanskih plemena. Dok je Var sa svojim legijama bio u okolini reke [[Weser|Vezer]], do njega su stigle podmetnute glasine o pobuni Germana. Odlučio je da sa vojskom krene u gušenje pobune kroz zemlje koje Rimljanima nisu bile poznate. Arminije je otišao kod Germana sa objašnjenjem da će pokušati da izbori njihovu podršku Rimljanima. Ustvari, stavio se na čelo germanske vojske protiv Rimljana. Pošto je znao rimsku vojnu taktiku umeo je da svoje trupe efikasno upotrebi. Borba je vođena u uslovima olujne kiše što je bio dodatni hendikep rimskim vojnicima. Kada je rimska vojska razbijena i masakrirana, Var je počinio samoubistvo, a tako su postupili i drugi rimski visoki oficiri. Poginulo je 15 do 20 hiljada rimskih vojnika. Svi rimski izvori naglašavaju veličinu potpunog rimskog poraza i male gubitke koje su Germani pretrpeli. Ove tvrdnje su potkrepljene arheološkim nalazima.