Bipolarni tranzistor – razlika između verzija

Bipolarni tranzistor, za razliku od ostalih tranzistora, nije simetričan uređaj. Ovo znači da zamena između kolektora i emitera dovodi da tranzistor počinje da radi u inverznom režimu. Zbog toga što je unutrašnja struktura tranzistora obično optimizovana za rad u direktnom režimu, zamena emitera i kolektora čini vrednosti <math>\alpha\,</math> i <math>\beta\,</math> manjim u inverznom režimu nego u direktnom režimu. Obično, <math>\alpha\,</math> u inverzom modu je manje od 0,5.

 

 

== Osetljivost tranzistora ==

(Nota: na ovoj slici strelice prikazuju smer struje koji je je saglasan sa konvencionalnim smerom struje - tok elektrona je suprotan smeru strelica pošto elektroni nose negativno [[naelektrisanje]]). Odnos struje kolektora i struje baze se naziva strujno pojačanje. Ovo pojačanje je obično vrlo veliko i često je 100 ili više. Trebalo bi i napomenuti da je struja baze u eksponencijalnoj zavisnosti od -{<math>V_\mathrm{BE}</math>}-. Za tipičan tranzistor, povećanje -{<math>V_\mathrm{BE}</math>}- od samo 60 -{mV}- povećava struju baze 10 puta.

 

 

Znatno ređe, bipolarni tranzistori rada sa zamenjenim kolektorom i emiterem, tako da struja baza-kolektor može da kontroliše struju emiter-kolektor. Pojačanje struje u ovom režimu je mnogo manje (na primer 2 umesto 100).

Tranzistor radi u režimu zakočenja kada je napon baza-kolektor premali da bi proticala neka značajnija struja. Za tipični silicijumski tranzistor, to je za slučaj kada je napon manji od 0,7 V. Bipolarni tranzisto koji radi samo u režimimi zakočenja i zasićenja se može posmatrati kao elektronski prekidač.

 

 

== Teorija i modelovanje ==