Bion iz Boristena – razlika između verzija

Podaci koje je o vlastitom životu napisao sam Bion, a koje nam prenosi [[Diogen Laertije]] u delu ''[[Životi i mišljenja znamenitih filozofa]]'' (IV, 46–47), ostaju problematični. Nije pouzdana priča o niskom poreklu njegove majke, koja je navodno bila bivša [[Prostitucija|prostitutka]], i njegovog oca, koji je navodno bio prodavac slane [[Riba|ribe]]. Priča o finansijskim prevarama njegovog oca i o prodaji samoga Biona u [[ropstvo]] nekom [[Retorikaреторика|retoru]] takođe je sumnjiva, a možda je skovana po uzoru na navodne događaje iz života [[Diogen iz Sinope|Diogena iz Sinope]].

Bion je došao u [[AtinaAtena|Atinu]] oko 315. godine stare ere i, premda ga Diogen Laertije svrstava među [[Akademija|akademičare]] (IV, 46–58), verovatno se družio istovremeno s akademičarem [[Ksenokrat iz Halkedona|Kseonkratom iz Halkedona]], kiničarem [[Krates iz Tebe|Kratesom iz Tebe]], [[Kirenska škola|kirenjeninom]] [[Teodor Ateista|Teodorom Ateistom]] i [[Peripatetičari|peripatetičarem]] [[Teofrast]]om. Kako je iz Atine pošao da luta po raznim grčkim [[polis]]ima, držeći javna predavanja, to se najčešće ipak povezuje s kiničarima, za koje je ovakvo lutanje bilo naročito karakteristično. Ipak, za razliku od njih, čini se da je Bion za svoja predavanja primao novčanu nagradu. U starosti je postao svojevrsnim dvorskim filozofom [[Antičkamakedonija Makedonija(antička)|makedonskoga]] kralja [[Antigon Gonata|Antigona Gonate]].

S kiničarima Biona vezuje njegovo [[Teatralnost|teatralno]] ponašanje, zajedljiv humor na račun ljudskih mana i slabosti, retorika, [[Književnost|književni]] stil, odbacivanje tradicionalnog [[Obrazovanje|obrazovanja]], odbacivanje celokupne filozofije osim [[Etika|etike]]. S druge pak strane, u svojon etici Bion je većim delom sledio [[Kirenska škola|kirensku škola]] jer je prihvatao legitimno postojanje različitih [[Društvo|društvenih]] i [[Politika|političkih]] uloga, uključujući i položaj i ulogu [[Monarh|kraljeva]], te jer je načelo "koristiti ono što je prisutno" tumačio tako da uključuje ne samo siromaštvo nego i bogatstvo ako dolazi samo. Njegovi kritičari u antici govorili su da je on "obukao filozofiju u šarenu odeću [[Hetera|hetere]]", ali su ipak priznavali snagu i duhovitost njegovih spisa. Ti spisi, sastavljeni mešavinom ozbiljnog i smešnog tona i tematike, iz kojih [[Teles]] i Diogen Laertije donose znatne fragmente, snažno su uticali na razvoj [[Dijatriba|dijatribe]], uključujući dela [[Menip iz Gadare|Menipa iz Gadare]], kao i na [[Gaj Lucilije|Lucilijeve]] i [[Kvint Horacije Flak|Horacijeve]]ve ''[[Satire (Horacije)|Satire]]''.