Besplatna radnja – razlika između verzija

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zemljama severne [[Evropa|Evrope]] ([[Holandija]], [[Nemačka]]) krajem [[1990e1990-e|1990-ih]], kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja količine novca koji država izdvaja za najugroženije slojeve stanovništva. Pokretači besplatne radnje dolaze do zaključka da, iako se zemlja ekonomski razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Njihova ideja vodilja je bila “''da svog suseda ne gledaju kao konkurenta, već da pokušaju da pronađu načine komuniciranja u društvu koji se ne zasnivaju na profitu.''” Besplatne radnje najčešće funkcionišu u okviru [[skvotiranje|skvotova]], jer ne donose profit i vode ih volonteri tako da ne mogu plaćati zakup poslovnog prostora.

Prva besplatna radnja, “Weggeefwinkel” je otvorena u [[LajdenLeiden|Lajdenu]]u, u Holandiji od [[anarhizam|anarhističkog]] [[EuroDusnie]] kolektiva pod sloganom: "''Sreća nije na prodaju''". Namera im je bila suprotstaviti se dominaciji novčane ekonomije na lokalnom, gradskom nivou. Njihova višegodišnja iskustva pokazuju da ljudi u Holandiji više donose stvari nego što ih uzimaju, tako da nastaju problemi sa skladištenjem. Tu se može naći sve, od “igle do lokomotive”, od ispravne tehnike, gramofona, [[knjiga]], polovnih [[računarkompjuter|računara]]a, do obuće, odeće, nameštaja itd.

Slogan pokreta besplatnih radnji je vremenom postao: "Ima dovoljno za svačije potrebe, ali ne i za svačiju pohlepu", što su izvorno reči [[Mahatma GandiGandhi|Mahatme Gandija]].

Još jedna inicijativa bliska pokretu besplatnih radnji je Frisajkl mreža (eng. [[Freecycle]] - igra reči besplatno i [[recikliranje|reciklaža]]), koja je nastala u [[Arizona|Arizoni]] sa svrhom da poveže one koji imaju viška stvari koje im ne trebaju i one kojima trebaju neke stvari. Dogovaraju se uglavnom preko mejling listi a lokalna frisajkl mreža postoji i kod nas.