Belorusija – razlika između verzija

predstavnik_države_osoba = [[Aleksandar Lukašenko|Aleksandr Lukašenko]]|

neovisnost = Od [[SSSRSovjetski Savez|Sovjetskog Saveza]] <br /> [[25. 8.|25. kolovoza]] [[1991]].|

Sve do [[20. vijek|XX vekveka]]a teritorija današnje Belorusije je bila deo drugih država, među kojima su [[Polocka kneževina]], [[Velika kneževina Litvanija]], [[Poljsko-litvanska unija]] i [[Rusko Carstvo|Ruska Imperija]]. Uz pomoć carske Nemačke Belorusija je 25. marta 1918. proglasila nezavisnost, kao marionetska Beloruska Narodna Republika. Nakon nemačkoga poraza proglašena je [[Sovjetska Socijalistička Republika Belorusija|SSR Belorusija]] [[1. januar1.|1. januara]]a [[1919]]. i ušla je u sastav Ruske SFSR, ali već [[31. januar1.|31. januara]]a je izašla iz sastava tadašnje Rusije i preimenovana je u [[Beloruska SSR|Belorusku SSR]]. Nakon rata zapadnih sila protiv Lenjinove Rusije [[Beloruska SSR]] je postala deo [[Sovjetski Savez|SSSR]],<ref name="Birgerson"/> dok je [[Zapadna Belorusija]] uljučena u sastav [[Poljska|Poljske]].<ref name="google1998">{{citation|url=http://books.google.com/books?id=RSxt-JB-PDkC&pg=PA37&dq=occupation+of+Western+Belarus&lr=&hl=ru#v=onepage&q=occupation%20of%20Western%20Belarus&f=false|title=Miniature empires: a historical dictionary of the newly independent states|publisher=Greenwood Press|author=Minahan, James|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Posle [[Oktobarska revolucija|Oktobarske revolucije]], Belorusija je postala jedna od konstitutivnih republika [[Sovjetski Savez|Sovjetskog Saveza]] i preimenovana je u [[Beloruska SSR|Belorusku SSR]]. Današnje granice dobila je [[1939]]. nakon [[Sovjetska invazija na Poljsku|Sovjetske invazije na Poljsku]] i vraćanja Zapadne Belorusije, koju je Poljska zauzela 1921.<ref>Klokov V. Я. Velikiй osvoboditelьnый pohod Krasnoй Armii (osvoboždenie Zapadnoй Ukrainы i Zapadnoй Belorussii), Voronež, 1940.</ref><ref>Minaev V. Zapadnaя Belorussiя i Zapadnaя Ukraina pod gnetom panskoй Polьši, M., 1939.</ref><ref name="autogenerated1939">Traйnin I. Nacionalьnoe i socialьnoe osvoboždenie Zapadnoй Ukrainы i Zapadnoй Belorussii, M., 1939.</ref><ref name="autogenerated1939"/> U toku [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]], Belorusija je pretrpela strahovita razaranja, izgubila je gotovo trećinu stanovništva i više od polovine ekonomskih resursa.<ref>Axell, Albert (2002). Russia's Heroes, 1941–45. Carroll & Graf Publishers. p. 247. ISBN 0-7867-1011-X</ref> Privreda je obnovljena u posleratnim godinama. [[Beloruska SSR]] je bila jedan od osnivača [[Ujedinjeni narodi|UN]]-a, zajedno sa [[Sovjetski Savez|SSSR]]-om i [[Ukrajinska SSR|Ukrajinskom SSR]].

Beloruski parlament je [[27. jul7.|27. jula]]a [[1990]]. proglasio [[suverenitet]], a nakon [[raspad Sovjetskog Saveza|raspada SSSR-a]] i [[nezavisnost]] Belorusije [[25. avgust8.|25. avgusta]]a [[1991]]. [[Aleksandar Lukašenko]] je predsednik države od [[1994]]. godine. Mnoge zapadne vlade i nevladine organizacije kritikuju vlast u Belorusiji zbog navodnih represalija prema predstavnicima opozicije i lažiranja izbora.<ref>{{citation|url=http://www.economist.com/blogs/easternapproaches/2010/12/belaruss_election_0?fsrc=scn/fb/wl/bl/whatshouldtheeudo|title=What should the EU do about Belarus?|publisher=Ekonomist|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref><ref>{{citation|url=http://www.fco.gov.uk/en/news/latest-news/?view=News&id=504974682|title=Foreign Secretary expresses UK concern following Belarus elections|publisher=Ekonomist|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Od [[2000]]. godine Belorusija ima sa Rusijom potpisan ugovor o specijalnim vezama sa indicijama ka stvaranju [[Savez Rusije i Belorusije|Saveza Rusije i Belorusije]].

Član je carinske unije sa Rusijom i [[Kazahstan]]om, [[Zajednica nezavisnihNezavisnih državaDržava|Zajednice nezavisnih država]], [[Organizacija Ugovora o zajedničkoj bezbednosti|Organizacije Ugovora o zajedničkoj bezbednosti]], Evroazisjke ekonomske zajednice i partner u dijalogu u [[Šangajska organizacija za saradnju|Šangajskoj organizaciji za saradnju]].

Većina stanovništva Belorusije živi u urbanim područjima u i oko velikih gradova (centara administrativnih divizija koje se zovu oblasti).<ref>{{citation|url=http://un.by/en/aboutbelarus/population|title=About Belarus — Population|publisher=Ujedinjene nacije u Belorusiji|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Preko 80% populacije su etnički [[Belorusi]], a najbrojnije manjinske zajednice su [[Rusi]], [[Poljaci]] i [[Ukrajinci]]. Službeni jezici su [[beloruskibjeloruski jezik|beloruski]] i [[ruski jezik|ruski]] (još od referenduma 1995). U konfesionalnom pogledu većina stanovnika su pravoslavci, pripadnici [[Ruska pravoslavna crkva|Ruske pravoslavne crkve]], dok na zapadu zemlje postoje manje zajednice [[katoličanstvo|rimokatolika]].

U raznim izvorima je dolazilo do mešanja pojmova Rus i Rusija, tako da je često Bela Rus izjednačavana sa pojmom Bela Rusija. To pogrešno tumačenje često su širili moskovski namesnici nakon pada [[Kijevska Rusija|Kijevske Rusije]] da bi sebe prikazali kao legalne naslednike celog [[Istočniistočni SloveniSlaveni|istočnoslovenskog]] etnosa i koristili su tu činjenicu kao povod za rat protiv Poljske i Litvanije (s ciljem oslobađanja područja zapadne Rutenije).<ref>Snyder, Timothy (2004). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999. Yale University Press. p.24.</ref> Pojam „Bela Rusija“ prvi put se pojavio u srednjovekovnim germanskim i latinskim spisima, a [[papa Pije VI]] je koristio latinski naziv Alba Rusija ({{jez-lat|Alba Russia}}) u papskoj buli iz [[1783]]. godine.<ref>de Courson 1879. str. 281.</ref> Tokom [[17. vijek|XVII vekveka]]a ruski carevi su koristili termin „Bela Rus“ kao odrednicu za teritorije koje su bile oduzete od [[Velika kneževina Litvanija|Litvanije]].<ref>Plokhy 2001. str. 327.</ref>

Belorusija je službeno dobila ime Belarusija ({{jez-rus|Belorussiя}}) u vremenu [[Ruskarusko ImperijaCarstvo|carske Rusije]], a ruski car je imao titulu „[[imperator sveruski]]“. Tokom sovjetske ere termin Belorusija se ustalio kao deo nacionalne svesti. Termin Belorusija se službeno koristio sve do [[1991]]. godine kada je vrhovni sovjet tadašnje [[Beloruska SSR|Beloruske SSR]] odlučio da se nova država ubuduće zove ''Belarus'' ({{jez-rus|Belarusь}}) (iako se u mnogim svetskim jezicima, pa i u srpskom država označava kao Belorusija). Konzervativne stranke su se protivile promeni imena zemlje i pokušale su da blokiraju unošenje te izmene u ustav, ali bez uspeha.<ref>Ryder 1998. str. 183.</ref> I danas postoje mnogi koji koriste stari termin za ime zemlje. Službeno ime države je ''Respublika Belarus'' ({{jez-blr|Rэspublіka Belarusь}}; {{jez-rus|Respublika Belarusь}}).<ref>{{citation|url=http://pravo.kulichki.com/zak/year1991/doc47159.htm|title=O nazvanii Belorusskoй Sovetskoй Socialističeskoй Respubliki|publisher=Zakonodatelьstbo Respubliki Belarusь|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref><ref>{{citation|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bo.html|title=Government of Belarus|publisher=Zakonodatelьstbo Respubliki Belarusь|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

Oko četvrtine državne teritorije prekriveno je šumama, ali uglavnom dominiraju manje galerijske šume. Najveća je [[Bjaloveška šuma]], reliktna [[prašuma]] koja se prostire između [[Brest (Belorusija)|Brest]]a i [[Bjalistok]]a ([[Poljska]]) i nalazi se pod zaštitom [[UNESKOUNESCO|Uneska]]. Na severu uglavnom dominiraju [[četinari|četinarske]] šume (uključujući i [[breza|brezu]] i [[jova|jovu]]), dok u južnim područjima šume su vegetacijski mnogo raznovrsnije.

Iako [[kontinentalne države|kontinentalna]] zemlja, zbog blizine [[Baltičko more|Baltika]] (koji je udaljen svega 257 km) Belorusija ima umereno [[Kontinentalna klima|kontinentalnu klimu]], što predstavlja prelaz između [[morska klima|okeanske]] i kontinentalne klime.<ref>{{citation|url=http://www.belarus.by/ru/about-belarus/climate-and-weather|title=Klimat i pogoda v Belarusi|publisher=Belarus.by|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Leta su dosta sveža i vlažna dok su zime blage sa obiljem snežnih padavina. Srednja godišnja temperatura vazduha kreće se od 5,7 [[celzijus|°C]] do 8,2 [[celzijus|°C]]. Letnji temperaturni prosek je oko 18&nbsp;°C, a zimski -6&nbsp;°C. Najtopliji su južni i jugozapadni delovi zemlje. Prosečna količina padavina se kreće između 500 i 800 mm godišnje sa maksimumima padavina tokom leta i jeseni, najviše u centralnim i severozapadnim rejonima.<ref>{{citation|url=http://www.svali.ru/climat/13/index.htm|title=Belarusь - klimat|publisher=Svali.ru|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

Belorusija je dosta siromašna rudnim bogatstvima. Postoje jedino nešto veće zalihe [[treset]]a, zatim skromne zalihe [[nafta|nafte]] i [[prirodnizemni gas|prirodnog gasa]], [[granit]]a, [[dolomit]]a (krečnjaka), laporca, krede, peska, šljunka i gline.

Na prostore današnje Belorusije [[Slaveni|Sloveni]] su se doselili između [[VI vek|VI]] i [[VIII vek]]a. Tadašnji [[Istočni Slaveni|Istočni Sloveni]] naišli su na [[Varjazi|Varjage]] s kojima su osnovali prvu veliku državu istočne Evrope – [[Kijevska Rusija|Kijevsku Rusiju]]. U sastavu te države nalazile su se i kneževine čija su središta bila u današnjim beloruskim gradovima [[Polock|Polack]], [[Minsk]], [[Turov]] i [[Pinsk]].<ref>Rambaud, Alfred; Edgar Saltus (1902). Russia. P. F. Collier & Son. pp. 46–48.</ref>

[[Velika kneževina Litvanija]] je ušla u personalnu uniju sa [[Kraljevina Poljska|Kraljevinom Poljskom]] [[1386]]. godine čime su beloruske zemlje ušle u sastav Poljske. Ruski car [[Ivan III., moskovski veliki knez|Ivan III Vasiljevič]] je [[1486]]. godine započeo osvajanja na istoku sa ciljem ponovnog obnavljanja [[Kijevska Rusija|Kijevske Rusije]].<ref>{{citation|url=http://www.ruf.rice.edu/~sarmatia/197/Nowak.html|title=The Russo-Polish Historical Confrontation|publisher=Rice University|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Litvansko-poljska unija je prestala da postoji [[1795]]. [[Podele Poljske|podelom Poljske]] koju su izvršile [[Rusko Carstvo|Ruska Imperija]], [[Pruska]] i [[Austrija]]. Beloruske teritorije su tako potpale pod vlast [[Ruska imperija|Ruske Imperije]] (pod [[Katarina Velika|Katarinom Velikom]]) i u njenom sastavu su se zadržale sve do propasti carstva [[1917]]. godine.

Uz svesrdnu pomoć [[Nemačko carstvoCarstvo|Nemačke]], Belorusija je 25. marta 1918. proglasila nezavisnost i tako je osnovana [[Beloruska Narodna Republika]]. Nemačka je na taj način pokušala da pojača proces germanizacije Slovena na tom području. Međutim, [[Beloruska Narodna Republika|BNR]] nije bila dugog veka, jer su se već [[1919]]. godine nemačke trupe povukle, a na njihovo mesto je došla sovjetska [[Crvena armija]]. U [[Smolensk]]u je [[1. januar1.|1. januara]]a [[1919]]. bila proglašena [[Sovjetska Socijalistička Republika Belorusija]] koja je ušla u sastav Ruske SFSR. Već [[31. januar1.|31. januara]]a je izašla iz sastava tadašnje Rusije i bila je preimenovana u [[Beloruska Sovjetska Socijalistička Republika|Belorusku SSR]], a [[3. februar2.|3. februara]]a je donesen i njen ustav.<ref name="Birgerson">Birgerson (2002). str. 105–106.</ref><ref>{{citation|url=http://books.google.com/books?id=00B6wxgftH8C&pg=PA150&dq=west+belarus&hl=en&ei=h4faS6XHC8P48AbDxbSrAg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CD0Q6AEwAQ#v=onepage&q=west%20belarus&f=false|title=Understanding Belarus|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=0-7425-5558-5|page=57|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Nakon završetka [[Poljsko-sovjetski rat|Poljsko-sovjetskog rata]] (1919—1921) [[Beloruska Sovjetska Socijalistička Republika]] je postala deo [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a<ref name="Birgerson"/>, dok je [[Zapadna Belorusija]], shodno mirovnom ugovoru iz [[Riga|Rige]], bila uključena u sastav [[Poljska|Poljske]].<ref name="google1998"/>

[[Treći rajh|Nacistička Nemačka]] i [[Sovjetski Savez|SSSR]] su [[1939]]. izvršile [[Invazija na Poljsku (1939)|invaziju na Poljsku]], a delovi severoistočne Poljske (koji su ušli u njen sastav shodno odredbama Riškog mira iz [[1921]]) bili su vraćeni u sastav [[Beloruska SSR|BSSR-a]] kao [[Zapadna Belorusija]].

[[Treći rajh|Nemačka]] je [[22. jun6.|22. juna]]a [[1941]]. [[Operacijaoperacija BarbarosaBarbarossa|napala SSSR]], a Belorusija se prva našla na udaru. Nakon samo mesec dana, [[Wehrmacht|Vermaht]] je okupirao celokupnu teritoriju [[Beloruska Sovjetska Socijalistička Republika|Belorusije]]. Tokom trogodišnje okupacije, Belorusija je doživela strahovita razaranja. Do temelja je razrušeno 209 gradova (od ukupno 290), 85% industrije je uništeno, a poginulo je između 2 i 3 miliona ljudi (što je činilo oko trećinu tadašnjeg stanovništva), uništeno je i preko milion građevina. Na području Belorusije nalazilo se 287 koncentracionih logora kroz koje je prošlo više miliona ljudi.<ref>{{citation|url=http://www.khatyn.by/ru/genocide/ccs/|title=Politika genocida |publisher=Hatыnь|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> [[Jevreji|Jevrejska]] zajednica je tokom [[Holokaust]]a u Belorusiji bila zbrisana sa lica zemlje i nikada se nije oporavila. Belorusija se vratila na predratni broj stanovnika tek [[1971]]. godine.

Najveći deo Belorusije je oslobođen u [[operacija Bagration|operaciji Bagration]] u leto 1944. Po završetku [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]], počeo je veliki proces obnove razrušene zemlje. Belorusija je ubrzo bila pretvorena u veliko gradilište, a potom i u glavni centar industrijske proizvodnje celog sovjetskog zapada. To je dovelo do otvaranja novih radnih mesta, ali i do intenzivnijeg naseljavanja [[rusi|ruskog]] stanovništva iz unutrašnjih delova SSSR-a.

[[Beloruska SSR]] je (nezavisno od [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a) bila potpisnica [[Povelja Organizacije ujedinjenih nacija|povelje o osnivanju OUN-a]] ([[26. 6.|26. jun]] [[1945]]) i imala je vlastitu stolicu u [[Ujedinjeni narodi|UN]]-u.<ref>{{citation|url=http://www.un.org/russian/basic/history/san_francisco/photos.html|title=Konferenciя v San-Francisko po sozdaniю OON|publisher=United Nations|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

U avgustu [[1945]]. na osnovu dogovora o razgraničenju između [[Poljska|Poljske]] i [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a (a shodno [[Kurzonova linija|Kurzonovoj liniji]]),<ref>Olson (1994). str. 95.</ref> Belorusija je izgubila oblast oko [[Bjalistok]]a i tri rejona oko [[Brest (Belorusija)|Brest]]a koji su vraćeni [[Poljska|Poljskoj]].

[[Josif Staljin|Staljin]] je sprovodio intenzivnu politiku „sovjetizacije“, posebno na zapadu [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a sa ciljem da se spreči širenje zapadnih uticaja.<ref name="Helen Fedor 1995.">{{citation|url=http://countrystudies.us/belarus/11.htm|title=Stalin and Russification|publisher=Library of Congress|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Na rukovodeće pozicije u zemlji su obično bili postavljani kadrovi iz Moskve, a bila je ograničena i upotreba [[beloruskibjeloruski jezik|beloruskog jezika]]. Staljinovu politiku je nastavio njegov naslednik [[Nikita Hruščov]] pod parolom: ''Što pre svi progovorimo ruski, brže ćemo izgraditi komunizam.''<ref name="Helen Fedor 1995."/>

U nuklearnoj centrali kod [[ČernobiljskaČernobilska katastrofa|ČernobiljČernobilja]]a u [[Ukrajina|Ukrajini]], na samoj granici sa Belorusijom, [[26. april4.|26. aprila]]a [[1986]]. došlo je do havarije usled koje je veliki deo teritorije Belorusije bio zahvaćen radijacijom, što je ostavilo ozbiljne posledice na stanovništvo i živi svet.<ref>{{citation|url=http://www.ibrae.ac.ru/russian/chernobyl-3d/society/III_5_4.htm|title=Černobыlь meždu domыslami i faktami|publisher=IBRAЭ RAN|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

Tokom juna [[1988]]. u šumi [[Kuropatska šuma|Kuropati]] kraj [[Minsk]]a pronađena je masovna grobnica u kojoj su sahranjene žrtve sovjetske tajne policije [[NKVD]] iz perioda između [[1937]]. i [[1941]].<ref>{{citation|url=http://www.br.minsk.by/index.php?article=31330|title=V God pamяti|publisher=Belorusы i rыnok|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref><ref name=autogenerated1>{{citation|url=http://countrystudies.us/belarus/12.htm|title=Perestroika|publisher=Library of Congress|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Beloruski nacionalisti su ta otkrića koristili kao „ključni dokaz“ o težnji sovjetskih i ruskih vlasti da unište [[Belorusi|Beloruse]] kao narod (iako se u tim grobnicama nalaze svi protivnici tadašnje sovjetske vlasti, bez obzira na naciju) što je jačalo težnje za nezavisnost od [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a.

Vrhovni Sovjet Beloruske SSR je [[27. jul7.|27. jula]]a [[1990]]. usvojio deklaraciju o suverenitetu Belorusije (229 od 232 deputata je glasalo u korist deklaracije).<ref>{{citation|url=http://naviny.by/rubrics/politic/2009/07/27/ic_articles_112_163750/|title=Prinяtie Deklaracii o gosudarstvennom suverenitete|publisher=Belorusskie novosti|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Na referendumu od [[17. mart3.|17. marta]]a [[1991]]. čak 83% građana Belorusije se izjasnilo za očuvanje i reformisanje [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a.<ref>{{citation|url=http://www.answers.com/topic/referendum-of-march-1991|title=Referendum of March 1991|publisher=Russian History Encyclopedia|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

[[Nezavisnost]] je bila proglašena [[25. avgust8.|25. avgusta]]a [[1991]]. godine kada je deklaracija o suverenitetu iz [[1990]]. bila uključena u Ustav Belorusije, a usvojene su i deklaracije o političkoj i ekonomskoj nezavisnosti Belorusije, kao i o ukidanju [[Komunistička partija Belorusije|Komunističke partije Belorusije]]. Država je bila preimenovana u Republiku Belorusiju ({{jez-blr|Rэspublіka Belarusь}}) [[19. 9.|19. septembra]] [[1991]], a ubrzo su bili ustanovljeni novi [[grb]], [[zastava]], [[ustav]] i [[pasoš]]. Lideri Belorusije, [[Ukrajina|Ukrajine]] i [[Rusija|Rusije]], [[Stanislav Šuškevič]], [[Leonid Kravčuk]] i [[Boris Jeljcin]] su 8. decembra 1991. u [[Bjaloveška šuma|Bjaloveškoj šumi]] proglasili formalan raspad [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a i formiranje [[Zajednica nezavisnihNezavisnih državaDržava|Zajednice nezavisnih država]] (ZND).

Prema popisu iz [[2009]]. u Belorusiji živi 130 različitih nacionalnosti. Pored [[Belorusi|Belorusa]], koji su najveća etnička zajednica u zemlji, najbrojnije nacionalne manjine su [[Poljaci]] i [[Ukrajinci]], dok [[Rusi]] imaju status konstitutivnog naroda u državi. Prema Ustavu Belorusije, pored [[beloruskibjeloruski jezik|beloruskog]], službeni je još i [[ruski jezik]] (i to na teritoriji cele države). Međutim, čak 72% beloruskog stanovništva maternjim jezikom smatra ruski, dok je beloruski na drugom mestu sa 12%.<ref>{{citation|url=http://www.informador.com.mx/cultura/2009/139096/6/tres-de-cada-cuatro-bielorrusos-emplean-en-su-vida-cotidiana-el-ruso.htm|title=Tres de cada cuatro bielorrusos emplean en su vida cotidiana el ruso|publisher=El Confidencial|quote=Prema rezultatima zavoda za statistiku Belorusije oko 72% stanovništva koristi ruski jezik u svakodnevnoj konverzaciji, dok svega oko 11,9% koristi isključivo beloruski jezik. Ostatak ravnomerno upotrebljava oba jezika 29,4%. Svaki deseti stanovnik ne razume beloruski jezik.|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Glavni manjinski jezici su [[poljski jezik|poljski]], [[ukrajinski jezik|ukrajinski]] i [[jidiš]].

{{vrsta sa postotkom|[[Ireligioznost|Nereligioznost]]|red||41.1}}

{{vrsta sa postotkom|[[Katoličanstvo|Rimokatolicizam]]|purple||7.1}}

Prema članu 16 beloruskog [[Ustav]]a, Belorusija je sekularna država bez službene religije i svim građanima je zagarantovano pravo na slobodu veroispovesti.<ref>{{citation|url=http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/2010/148914.htm|title=International Religious Freedom Report 2010|publisher=Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Po podacima Komesarijata za vere Republike Belorusije, [[2011]]. godine se oko 58,9% stanovništva izjasnilo kao vernici. Od toga 82% su pravoslavci, pripadnici [[Ruska pravoslavna crkva|Ruske pravoslavne crkve]] (Beloruski egzarhat), 12% su [[katolička crkva|rimokatolici]], a 6% ostali.<ref name=relig/> Do Drugog svetskog rata Belorusija je imala i veliku [[jevreji|jevrejsku]] zajednicu, ali danas je taj procenat manji od 1%. [[Islam]] kao religiju ispovedaju [[Tatari|tatarska]] i [[Azeri|azerska]] manjina.

Nastava se odvija na oba službena jezika. Međutim u gradskim sredinama i na univerzitetima u najvećem broju slučajeva nastava se odvija na [[ruski jezik|ruskom jeziku]], dok je [[bjeloruski jezik|beloruski jezik]] u nastavi zastupljen uglavnom u ruralnim sredinama.<ref>{{citation|url=http://naviny.by/rubrics/society/2010/08/14/ic_articles_116_170056/|title=Počemu belorusы ne hotяt učitь svoih deteй na rodnom яzыke?|publisher=NAVINI.BY|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

[[Datoteka:Vitebsk. Letniй Amfiteatr.jpg|border|180px|Vitepsk]]<br />[[Vitebsk|Vitepsk]]<br />

| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| 4. ||align=left | '''[[Vitebsk|Vitepsk]]''' || align=right|347.900||style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| 14. ||align=left | '''[[Novapolack]]''' || align=right|98.100

| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| 7. ||align=left | '''[[Bobrujsk]]''' || align=right|215.100 ||style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| 17. ||align=left | '''[[Polock|Polack]]''' || align=right|82.500

Poslednja dva kruga predsedničkih izbora (iz [[2006]]. i [[2010]]) pratile su brojne kontroverze. U oba slučaja aktuelni predsednik [[Aleksandar Lukašenko]] je ostvario ubedljive pobede, ali su pripadnici opozicije izbore proglasili nelegitimnim. Posmatrači iz [[Rusija|Rusije]] i [[Zajednica Nezavisnih Država|ZND]]-a su izbore smatrali fer i legitimnim, dok su posmatrači uglavnom zapadnih organizacija dovodili rezultate izbora u pitanje.<ref name="Lukašenko biografija">{{citation|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3882843.stm|title=Profile: Alexander Lukashenko|publisher=BBC News|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

[[Savjet Evrope|Savet Evrope]] je [[1997]]. suspendovao Belorusiju iz svog članstva zbog nepravilnosti na izborima održanim godinu dana ranije i zbog represalija koje vladajuća stranka vrši nad opozicijom, nevladinim organizacijama, novinarima i manjinskim grupama.<ref name="Amnesti Int">{{citation|url=http://web.archive.org/web/20071212011715/http://www.amnesty.org/en/region/europe-and-central-asia/eurasia/belarus|title=Republic of Belarus|publisher=Amnesty International|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

Belorusija je jedna od prvih članica i osnivača [[Ujedinjeni narodi|OUN]] (još od [[1945]]. kao [[Beloruska SSR]]). Najbliže bilateralne odnose Belorusija ima sa susednom [[Rusija|Rusijom]] koja je jedan od najvažnijih trgovačkih i diplomatskih saveznika [[Minsk]]a (još od raspada [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a). Beloruska privreda zavisi od uvoza sirovina iz [[Rusija|Rusije]], odnosno glavnina domaćeg izvoza upućena je na to tržište. Kao rezultat bliskih odnosa formiran je [[Savez Rusije i Belorusije]] [[1996]]. kao nadnacionalna konfederacija čiji je krajnji cilj uspostavljanje jedinstvenog monetarnog sistema, jedinstvene odbrambene i spoljene politike, kao i uvođenje jedinstvenog pasoša. Sredinom decembra [[2007]]. uspostavljeni su osnovni okviri buduće federacije. Beloruski predsednik je [[27. maj5.|27. maja]]a [[2008]]. objavio da je [[Premijer Rusije]] [[Vladimir Putin]] imenovan za premijera [[Savez Rusije i Belorusije|rusko-beloruske unije]].<ref>{{citation|url=http://www.msnbc.msn.com/id/24839107|title=Putin named PM of Belarus-Russia alliance|publisher=Associated Press|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

[[Datoteka:Emblem_of_CIS.svg|thumb|left|180px| Amblem [[Zajednica Nezavisnih Država|ZND]]-a]] Belorusija je takođe jedna od osnivača [[ZNDZajednica Nezavisnih Država|Zajednice Nezavisnih Država]]. Belorusija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa nekoliko zemalja članica [[Evropska unija|EU]], iako je službeno [[Evropska unija|EU]] zavela sankcije prema predsedniku [[Aleksandar Lukašenko|Lukašenku]] i njegovim saradnicima. [[Srbija]] sa Belorusijom ima potpisan ugovor o slobodnoj trgovini i specijalnim vezama,<ref>{{citation|url=http://www.g17plus.rs/v2/info/aktivnosti-u-vladi/3194-15-jun-iri-potpisuje-sporzum-o-slobodnoj-trgovini-srbije-i-belorusije.html|title=Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije|publisher=G17+|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> a bilateralni odnosi između dve zemlje su na najvišem nivou ([[Srbija]] ima [[ambasada|ambasadu]] u [[Minsk]]u, a Belorusija u [[Beograd]]u).

Diplomatski odnosi sa [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] su zategnuti i loši zbog podrške službenog [[VašingtonWashington|Vašingtona]]a beloruskoj opoziciji. Međutim, dve zemlje sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine ljudima, kao i na pitanjima tehnološkog kriminala i pomoći u vanrednim situacijama.

Odnosi sa [[Narodna Republika Kina|NR Kinom]] su takođe na visokom nivou, posebno u ekonomskoj sferi.<ref>{{citation|url=http://www.reuters.com/article/2010/03/24/china-belarus-loans-idUSLDE62N2MY20100324|title=China's Xi promises Belarus $1 billion in loans|publisher=Reuters|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref>

Belorusija je članica i [[Organizacija Ugovora o zajedničkoj bezbednosti|Organizacije Ugovora o zajedničkoj bezbednosti]], zatim [[Pokret nesvrstanih|Pokreta nesvrstanih]] od [[1998]]. i [[OEBSOrganizacija za evropsku bezbjednost i saradnju|Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju]] (OEBS).

Svi punoletni mladići imaju obavezu redovnog služenja vojnog roka i oni ujedno čine rezervni sastav [[Oružane snage Republike Belorusije|Vojske Belorusije]] (vojni rok traje 12 meseci za visokoobrazovane regrute, dok za ostale traje 18 meseci).<ref>Routledge, IISS Military Balance 2007, pp.158–159</ref> Status profesionalnih vojnika imalo je [[2001]]. godine 12.000 pripadnika Oružanih snaga Belorusije.<ref>{{citation|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bo.html|title=Vojska Belorusije|publisher=Central Intelligence Agency|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Godine [[2005]]. je za potrebe odbrambenih snaga izdvojeno 1,4 % ukupnog [[BDpx]]-a. Iako Belorusija ne izražava interese ka budućem članstvu u [[NATO]]-u, ipak učestvuje u nekim [[NATO]] programima poput [[Partnerstvo za mir|Partnerstva za mir]] (od [[1995]]), a takođe pruža i podršku misiji [[Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć|ISAF]] u Avganistanu. Od [[1992]]. godine članica je [[Organizacija Ugovora o zajedničkoj bezbednosti|Organizacije kolektivne bezbednosti]] zajedno sa još 6 bivših država [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a.

Do raspada bivšeg [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a [[1991]]. Belorusija je bila jedna od industrijski najrazvijenijih članica. Nakon sticanja nezavisnosti, gotovo sve bivše sovjetske republike su upale u ekonomske poteškoće. Umesto ''tržišnog kapitalizma'' Belorusija je uvela ''tržišni socijalizam'', državno uređenje u kom vlada kontroliše kretanje cena i stepen [[inflacija|inflacije]] i ima pravo da se meša u rad privatnih preduzeća (tržište je liberalizovano tek [[2008]]. sa ciljem intenzivnijeg privlačenja inostranih investicija). Te mere beloruske vlade, ali i [[Savez Rusije i Belorusije|Unija sa Rusijom]], pomogli su Belorusiji da ekonomski dosta bezbolno preživi tu početnu fazu tranzicije.

Zahvaljujući [[Savez Rusije i Belorusije|savezu sa Rusijom]], Belorusija ima ogromno izvozno tržište za svoje proizvode, a glavni energenti ([[nafta]] i [[gas]]) dostupni su po nižim cenama u odnosu na cenu koju plaćaju članice EU. Sve je to dovelo do ekonomskog rasta tokom devedesetih godina 20. veka. U izveštaju [[Ujedinjeni narodi|UN]]-a o privredi u svetu u [[2006]].<ref>{{citation|url=http://www.un.org/esa/policy/wess/wesp2006files/wesp2006.pdf|title=World Economic Situation and Prospects 2006|publisher=Ujedinjene nacije|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref> Belorusija je označena kao brzorastuća privreda: rast [[BDpx]]-a u [[2004]]. iznosio je 11% (na drugom mestu u [[Zajednica Nezavisnih Država|ZND]]-u), a u [[2005]]. rast je iznosio 8,5%. Na osnovu tih pokazatelja Belorusija je zabeležila veći rast od susednih zemalja članica [[Evropska unija|EU]] ([[Poljska|Poljske]], [[Litvanija|Litvanije]] i [[Letonija|Letonije]]). Rast u [[2010]]. iznosio je oko 6,1%.<ref name="BDP Belorusije"/> Veliki problem, inflacija (koja je po nekim pokazateljima u [[1999]]. iznosila 300%) smanjena je na 6,6% u [[2006]]. godini. Međutim, u [[2011]]. inflacija je ponovo doživela veliki skok, i u prvih 6 meseci iznosila je 36,2% (u odnosu na 9,9% iz [[2010]]).<ref>{{citation|url=http://www.interfax.by/news/belarus/93168|title=Inflяciя v Belarusi v 2011 godu možet sostavitь 33-39%|publisher=Interfaks|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref><ref>{{citation|url=http://news.tut.by/economics/233885.html|title=V iюne cenы vыrosli na 8,6%, za 6 mesяcev - na 36,2%|publisher=TUT.BY|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref>

Najvažnije prirodno bogatstvo je [[treset]] koji se koristi kao gorivo, kao đubrivo, i u hemijskoj industriji. Ekonomski su isplative i zalihe kamene i kalijumove soli. Rezrve [[nafta|nafte]] i [[prirodnizemni gas|prirodnog gasa]] su veoma skromne, tako da se većina energenata uvozi iz susedne [[Rusija|Rusije]] (naftna polja u [[Polesje|Polesju]] zadovoljavaju svega 30% domaćih potreba). Postoje i značajnije zalihe [[uljni škriljci|uljnih škriljaca]], procenjene na oko 8,8 milijardi tona. Najvažnije rafinerije nafte i gasa nalaze se u [[Novopolack]]u i [[Gomelj]]u (50% gotovih proizvoda se izvozi).

Razvijena je industrija traktora i drugih poljoprivrednih i građevinskih mašina, zatim hemijska, tekstilna i drvoprerađivačka industrija. Glavni poljoprivredni proizvodi su [[krumpir|krompir]], [[lan]], [[konoplja]], [[šećerna repa]], [[zob]], [[raž]] i [[pšenica]], dok u stočarstvu dominira mlečno i mesno govedarstvo, svinjogojstvo i uzgoj pilića.

[[ČernobiljskaČernobilska katastrofa|Nuklearna havarija u Černobilju 1986.]] godine ostavila je veoma negativne posledice i na belorusku privredu. Zbog pojačane radijacije, došlo je do zagađenja zemljišta, mnoga sela (posebno na jugu zemlje) u potpunosti su napuštena, a stanovništvo preseljeno. Proces dekontaminacije zagađenih područja je jako skup i dugotrajan.

[[Datoteka:Skaryna 1517.jpg|thumb|desno| [[Francisk Skorina]] je standardizovao [[bjeloruski jezik|beloruski jezik]] i štampao prvu knjigu na [[ćirilica|ćiriličnom]] pismu]]

Počeci beloruske književnosti se vezuju za period [[Kijevska Rusija|Kijevske Rusije]] (između [[XI11. vekvijek|XI]] i [[XIII vek]]a) i uglavnom se odnose na liturgijske spise i žitija. Iz tog perioda datiraju žitija i pouke svetog [[Kiril Turavski|Kirila Turavskog]] koga su savremenici nazivali „ruskim [[Sveti Jovan ZlatoustiHrizostom|Jovanom Zlatoustim]]“ (bogoslovska akademija u [[Minsk]]u nosi njegovo ime).<ref>{{citation|url=http://days.pravoslavie.ru/Life/life6673.htm|title=Svяtitelь Kirill Turovskiй, episkopx|publisher=Pravoslavnый kalendar|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref>

Prve štampane knjige na [[beloruskibjeloruski jezik|beloruskom jeziku]] pojavile su se početkom [[XVI vek]]a kada je današnja Belorusija činila deo [[Velika kneževina Litvanija|Litvanske kneževine]] u kojoj je starobeloruski imao status službenog jezika. Prvu štampanu knjigu na [[beloruskibjeloruski jezik|beloruskom]], ''Psaltir'', objavio je [[1517]]. godine u [[Prag]]u [[Francisk Skorina]]. To je ujedno bila i prva knjiga štampana na nekom od istočnoslovenskih jezika.

Period moderne beloruske književnosti počinje krajem [[19. vijek|XIX vekveka]]a, i kombinuje elemente romantizma, impresionizma, realizma i modernizma. Najvažniji književnici iz tog perioda su bili pesnici [[Maksim Bogdanovič]] i [[Janka Kupala]] i prozaista [[Zmitrok Bjadulja]].

Tek sredinom [[19. vijek|XIX vekveka]]a u većim gradovima širom zemlje počinju se otvarati [[opera|operske]] i [[balet|baletske]] kuće, a [[klasična muzika]] je doživela veliki napredak tokom sovjetske ere. Nacionalni baletski teatar iz [[Minsk]]a je [[1996]]. godine dobio nagradu za najbolju baletsku kuću na svetu.<ref>{{citation|url=http://www.belarusguide.com/culture1/music/Belarusian_composers_&_classical_music.htm|title=Belarusian Composers and Classical Music|publisher=Belarus Guide|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref>

[[Datoteka:Belaussia 2007 Eurovision SC.jpg|thumb|left|200px| [[Dmitrij Koldun]] je predstavljao Belorusiju na [[Pesma EvrovizijeEurosong 2007.|Pesmi Evrovizije 2007.]]]]

Tokom 1970-ih godina planetarnu slavu su stekli članovi grupe [[Pjesnjari]] koji su kombinovali folk muziku sa savremenim rokom, i bili su prvi sovjetski bend koji je imao turneju po [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Trenutno najpopularniji domaći bend je [[Ljapis Trubjeckoj]] ({{jez-blr|Lя́pis Trubeckóй}}) koji promovišu [[alternativni rock|alternativni rok]].

Od [[2004]]. godine Belorusija se takmiči na izboru za [[Pesma EvrovizijeEurosong|Pesmu Evrovizije]] i na taj način promoviše vlastitu muziku i kulturu na globalnom nivou. Najveći uspeh na tom takmičenju do sada su ostvarili [[2007]]. godine u [[Pesma EvrovizijeEurosong 2007.|Helsinkiju]] kada je pevač [[Dmitrij Koldun|Dima Koldun]] sa pesmom «Daй mne silu» (ili na engleskom «Work Your Magic») zauzeo 4. mesto u finalnoj večeri.<ref>{{citation|url=http://web.archive.org/web/20080224183337/http://www.tvr.by/eng/konkurs.aspx|title=Alexandra & Konstantin|publisher=The National State Teleradiocomany|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref>

Prema Ustavu Belorusije zagarantovana je sloboda medija, međutim stav 5 Ustava zabranjuje klevete na račun predsednika države i visokih državnih zvaničnika. Zbog toga člana u Ustavu, mnoge nevladine organizacije sumnjaju u stvarnu slobodu medija u Belorusiji. Zbog toga su [[Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju|OEBS]] i [[Freedom House]] rangirali Belorusiju kao zemlju u kojoj je ugrožena sloboda medija.<ref>{{citation|url=http://belarusian.minsk.usembassy.gov/policy20030530.html|title=Media Freedom in Belarus (May 30, 2003)|publisher=United States Department of State|accessdate=9. 1. 2013.}}</ref>

Najviše sportsko telo u državi je Olimpijski komitet Belorusije. Beloruski sportisti su debitovali na [[olimpijske igre|Olimpijskim igrama]] u [[letnje olimpijske igre 1952.|Helsinkiju 1952.]] kao deo olimpijskog tima [[Sovjetski Savez na olimpijskim igrama|Sovjetskog Saveza]], a od [[Zimske olimpijske igre 1994.|Lilehamera 1994.]] Belorusija nastupa kao samostalna zemlja. Prvi beloruski sportista koji je osvojio olimpijsku medalju bio je [[bacanje kladiva|bacač kladiva]] [[Mihail Krivonosov]] u [[letnje olimpijske igre 1956.|Melburnu 1956. godine]], dok je prvu medalju za Beloruski olimpijski komitet osvojio takmičar u [[brzo klizanje|brzom klizanju]] [[Igor Železovski]] na [[zimske olimpijske igre 1994.|ZOI 1994.]] u [[LilehamerLillehammer|Lilehameru]]u (srebro). [[Jekaterina Karsten-Hodotovič]], [[veslanje|veslačica]] u skifu, zvanično je najbolja beloruska olimpijka sa 4 medalje (dve zlatne, i po jedna srebrna i bronzana). Učestvovala na svih pet [[letnje olimpijskeOlimpijske igre|LOI]] na kojima je učestvovala Belorusija.

[[Hokej na ledu]] je najpopularniji ekipni sport u Belorusiji. Hokejaški klub [[HK Dinamo Minsk|Dinamo]] iz [[Minsk]]a takmiči se u najjačoj hokejaškoj ligi u Evropi [[Kontinentalna hokejaška liga|KHL ligi]]. [[Minsk arena|Arena Minsk]] u kojoj hokejaši Dinama igraju svoje utakmice na domaćem terenu, sa kapacitetom od preko 15.000 mesta je najveći zatvoreni sportski objekat u zemlji. Hokejaška reprezentacija je redovan učesnik [[svetsko prvenstvo u hokeju na ledu|svetskih prvenstava]] i [[hokej na ledu na olimpijskim igrama|olimpijskih turnira]]. Najveći uspeh hokejaška reprezentacija je ostvarila na [[Zimske olimpijske igre 2002.|ZOI 2002.]] u [[Salt Lake City|Solt Lejk SitiSitiju]]ju ([[Sjedinjene Američke Države|SAD]]) osvojivši četvrto mesto.<ref>{{citation|url=http://www.iihf.com/iihf-home/countries/belarus.html|title=Belarus|publisher=IIHF|accessdate=9. 2. 2013.}}</ref> Belorusija će biti domaćin hokejaškog [[svetsko prvenstvo u hokeju na ledu 2014.|svetskog prvenstva 2014. godine]]. Fudbaleri kluba [[FK Bate Borisov|Bate Borisov]] u tri navrata su nastupali u grupnoj fazi [[UEFA|Uefine]] [[UEFA Liga šampionaprvaka|Lige šampiona]].

Poznatiji beloruski sportisti su i [[tenis]]eri [[Viktorija Azarenka]] — najbolja svetska teniserka i dvostruka pobednica [[otvorenoOtvoreno prvenstvo Australije u tenisu|Otvorenog prvenstva Australije]] ([[Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu 2012 — žene pojedinačno|2012]] i [[Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu 2013 — žene pojedinačno|2013]]), [[Maks Mirnji]] (svojevremeno 18. teniser sveta) te [[Nataša Zvereva]] (svetski broj 1 [[1991]]. godine). Stonoteniser [[Vladimir Samsonov]] je bio šestostruki evropski prvak, [[Vitalij Šerbo]] je proglašen za najboljeg gimnastičara svih vremena (12 titula svetskog prvaka i 6 olimpijskih zlatnih medalja). [[Olga Korbut]] je osvojila 4 olimpijska i 2 svetska zlata u gimnastici.

| [[1. 1.|1. januar]]

| [[3. 1.|3. januar]]

| [[5. 1.|5. januar]]

| Od [[26. 3.|26. marta]] [[1998]]. godine

| [[7. 1.|7. januar]]

| [[21. 1.|21. januar]]

| Od [[21. januar1.|21. januara]]a [[1999]]. god.

| [[8. 3.|8. mart]]

| [[15. 3.|15. mart]]

| [[1. 5.|1. maj]]

| [[Međunarodni praznik rada|Praznik rada]]

| [[9. 5.|9. maj]]

| [[30. 6.|30. jun]]

| [[3. 7.|3. jul]]

| Od [[1996]].. Do [[1996|1996.]] praznovao se [[27. jun6.|27. juna]]a.

| [[7. 11.|7. novembar]]

| [[25. 12.|25. decembar]]

| Katolički [[Uskrs|Vaskrs]]

| Pravoslavni [[Uskrs|Vaskrs]]

| Od [[1995|1995.]]