Banatski ustanak – razlika između verzija

'''Banatski ustanak''' [[1594]]. je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre [[Prvi srpski ustanak|Prvog srpskog ustanka]]. Srbi u oblasti [[Banat]]a (tada u sastavu [[Osmanskootomansko carstvoCarstvo|otomanskog]] [[Temišvarski pašaluk|Temišvarskog ejaleta]] su [[1594|1594.]] započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko [[Vršac|Vršca]], a njegov vođa je bio [[Teodor Nestorović]], episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

Novi bosanski paša [[Hasan Predojević]] je odmah po dolasku na funkciju krenuo u pohod i [[1592]]. zauzeo [[Bihać]] i stvorio novi istoimeni sandžak. Predojević je [[1593]]. krenuo u [[bitka kod Siska|opsadu Siska]], ali ga je prikupljena [[Habzburškahabsburška monarhijaMonarhija|habzburška]] vojska teško porazila, a i on sam je poginuo.

Na pritisak [[janičarijanjičari|janičara]], Porta je krajem 1593. godine zauzela Vesprim, a pao je nakratko i [[Sisak]]. Ovim je otpočeo [[Dugi rat|Dugi (ili Petnaestogodišnji) rat]] (1593-1606).

Sitniji uspesi austrijske vojske u proleće [[1594|1594.]] su pokolebale turske vazalne kneževe, a Srbima u Banatu je pružilo priliku da podignu ustanak. Ustanak je počeo upadima srpskih [[hajduci|hajduka]] iz [[ErdeljTransilvanija|Erdelja]]a. Ispočetka su to bili sitniji napadi, ali zatim je Petar Majzaš spalio [[Vršac]]. Glavne turske snage zauzete su na severu braneći [[Estergom|Ostrogon]], pa su ustanici osvojili i [[Bečkerek]], [[Bečej]], [[Titel]] i [[Lipova|Lipovu]] i razbili nekoliko manjih turskih vojski (zbog silnih poraza smenjena su dvojica temišvarskih paša). Srpski ustanici su noslili zastave sa likom [[Sveti Sava|svetog Save]]. [[Sinan-paša]], koji je predvodio tursku vojsku, je naredio da se donese zelena zastava [[Muhamed]]a iz [[Damask]]a da bi je suprotstavio zastavi Srba. Sinan-paša je takođe naredio da se kao čin odmazde spale posmrtni ostaci svetog Save.

Erdeljski knez Ištvan Batori je ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Pošto je poslata austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod [[Zrenjanin|Bečkereka]]. Do kraja jula [[1594|1594.]] ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo srpskih je pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Srbi su se vratili, ali se milost nije odnosila na vođu ustanka, episkopa [[Teodor Nestorović|Teodora Nestorovića]], koji je živ odran.