Automatizacija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 1:
'''Automatizacija''' (od [[starogrčki jezik|starogrčke reči]] = ''koji sam upravlja''), '''robotizacija''', '''industrijska automatizacija''', ili [[numerička kontrola]] je upotreba [[kontrolnih sistema]] kakvi su [[računari]] da bi se kontrolisala industrijska mašinerija i procesi, u nameri da se zamene ljudski operateri. U oblasti [[industrijalizacija|industrijalizacije]] ovo je korak posle [[mehanizacija|mehanizacije]]. I dok je ''mehanizacija'' obezbeđivala ljudima mašine koje bi im pomagale u ''fizičkim'' aspektima posla, ''automatizacija'' pored toga u velikoj meri smanjuje potrebu za ljudskim ''senzornim'' i ''mentalnim'' sposobnostima.
Automatizacija igra sve značajniju ulogu u [[globalna ekonomija|globalnoj ekonomiji]] i svakodnevnom iskustvu. Inženjeri teže da kombinuju automatizovane uređaje sa matematičkim i organizacionim alatkama kako bi napravili složene sisteme za sve veću oblast primena i ljudskih aktivnosti.
Red 18:
Neki tvrde da automatizacija vodi ''većoj'' stopi zaposlenosti. Jedan autor je izneo sledeći slučaj. Sama pojava automatizacije izazvala je veliki strah. Mislilo se da će zamenjivanje radnika kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezaposlenosti. U stvari, upravo suprotno se često pokazalo kao tačno, npr. oslobađanje radne snage omogućilo je da više ljudi dobije poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, a koji su tipično i bolje plaćeni. Jedna neobična prateća pojava ovakvog pomeranja je da su sada "nekvalifikovani radnici" izvukli korist u "najnaprednijim" zemljama jer je malo ljudi slobodno da zauzme radna mesta koja zahtevaju visoko kvalifikovane radnike.
Oni koji u vidu imaju dugoročne posledice tvrde suprotno. Oni tvrde da je automatizacija tek počela i da sadašnje stanje može da prikrije njen dugoročni uticaj. Mnogi poslovi u proizvodnji nestali su u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u tokom ranih 1990-ih, ali u jednom trenutku veliko povećanje [[IT]] poslova (koji su tek sada nadmašeni) istovremeno kompenzuje nedostatak manufakture.
Čini se da automatizacija smanjuje vrednost [[rada]] kroz njegovo zamenjivanje manje skupim mašinama; međutim, sveukupni efekat ovoga na radnu snagu u celini ostaje nejasan. Danas je automatizacija radne snage veoma unapređena i nastavlja da se ubrzano unapređuje širom sveta i zahvata sve više kvalifikovanih poslova, istovremeno povećavajući opštu dobrobit većine ljudi u svetu (tamo gde politički faktori nisu zamutili sliku). Nije dobro proučeno koju ulogu je automatizacija imala u ovim procesima.
Ironija je da je poslednjih godina gubitak poslova za koje je krivac automatizacija pripisan angažovanju honorarnih radnika. Ovaj stav je podržan činjenicom da je u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u broj poslova koji se finansiraju iz sopstvenog budžeta u porastu, više nego onih koji se finansiraju izvan kompanije. Dalje, stopa smanjenja zapošljavanja u proizvodnji u SAD-u nije veća od svetskog proseka: 11% između 1995. i 2002. U istom periodu Kina, koja je često bila kritikovana za "krađu" američkih poslova u proizvodnji, izgubila je 15 miliona svojih poslova u proizvodnji (oko 15% od njenog ukupnog broja) u poređenju sa 2 miliona izgubljenih u SAD-u.
Milioni ljudskih telefonskih operatera širom sveta bili su u potpunosti (ili skoro u potpunosti) zamenjeni automatskim telefonskim centralama i sekretaricama (a ''ne'' indijskim ili kineskim radnicima). Hiljade istraživača u oblasti medicine zamenjeni su u mnogim medicinskim zadacima od primarnih ekrana u [[elektrokardiografija|elektrokardiografiji]] ili [[radiologija|radiologiji]] do laboratorijskih analiza ljudskih [[
== Trenutni prioriteti u automatizaciji ==
Red 69:
== Vidi još ==
* [[Umjetna inteligencija|Veštačka inteligencija]]
* [[Nezavisna automatizacija]]
* [[Mehanizacija]]
| |||