Wikipedija

Ateroskleroza – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Addbot (razgovor | doprinos)
46.972 izmene
m Bot: migracija 1 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q184559 na Wikidati
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 1:
'''Ateroskleroza''' je [[bolest]] velikih i srednjih mišićnih [[arterija]]. Karakteriše se disfunkcijom endotela [[krvni sud|krvnog suda]], vaskulitisom, i nakuplanjem [[lipidi|lipida]], [[holesterol]]a, [[kalcijumkalcij]]auma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.
 
== Faktori rizika ==
Brojne studije koje su sprovedene u [[Evropa|Evropi]] i [[Severna Amerika|Severnoj Americi]] su utvrdile brojne faktore rizika za nastanak i razvoj ateroskleroze. Najčešći su [[hiperlipidemija]], [[hipertenzija|povišen krvni pritisak]], [[dijabetes|šećerna bolest]], uživanje cigareta, godine, pol. U poslednje vreme se veliki značaj pridaje i novootkrivenim faktorima rizika, koji su ciljana meta budućih medicinskih istraživanja. Među njima se posebno ističu nivo C-reaktivnog proteina u [[krv]]i, povećanje nivoa homocisteina i [[fibrinogen]]a u krvi, kao i povećana frakcija LDL-holesterola.
 
Ipak, najznačajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su:
* [[hiperlipidemija]] – utvrđeno je da niži nivo holesterola u krvi sigurno smanjuje rizik od nastanka koronarne ishemijske bolesti;
* [[hipertenzija]] – jedan od najčešćih uzročnika ateroskleroze, koronorane bolesti i šloga. Još uvek nije u potpunosti ispitan mehanizam kojim povišen krvni pritisak utiče na razvoj ateroskleroze, ali se pretpostavlja da je u direktnoj vezi sa oštećenjem endotela krvnog suda, i kasnijim alteracijama unutar intime krvnog suda;
* [[šećerna bolestdijabetes|diabetes mellitus]] ili šećerna bolest – faktor rizika koji je povezan sa hiperlipidemijom i povišenim krvnim pritiskom, poremećajima [[koagulacijazgrušavanje krvi|koagulacije]], izrazitim oksidativnim [[stres]]om, i funkcionalnim i anatomskim poremećajima u strukturi arterijskih krvnih sudova. Zahvaljujući udruženom dejstvu ovih faktora, šećerna bolest može značajno doprineti razvoju ateroskleroze;
* [[pušenje]] – duvanski dim ima kompleksno dejstvo na razvoj ateroskleroze i [[koronarna bolest srca|koronarne bolesti srca]]. Smatra se da cigarete deluju udružene sa ostalim faktorima rizika, i da izazivaju endotelne disfunkcije. Rizik za nastanak koronarne bolesti se drastično smanjuje prestankom pušenja. Relativni rizik ipak ostaje, jer su istraživanja pokazala da je jednak kod osoba koje su tek prestale sa pušenjem, i koje ne puše najmanje dve godine.
* [[fizička neaktivnost]] i [[stres]]
Red 17:
 
== Patofiziologija ateroskleroze ==
Mehanizam ateroskleroze nije u potpunosti poznat. Među mnoštvom teorija, najrasprostranjenija je teorija „odgovora na povredu”. Povreda [[endotel]]a, za posledicu ima [[upala|zapaljenje]] krnog suda (vaskulitis) koji sledi proliferacija fibroznog tkiva. Najverovatniji uzroci povrede endotela su oksidovani [[LDL-holesterol]], infektivni agensi, [[toksin]]i, [[hiperglikemija]], hiperholecistinemija. Oksidovani LDL-holesterol aktivira inflamatorne procese na nivou [[transkripcija i transliteracija|transkripcije]] [[gen]]a, ekspresiju adhezivnih [[molekulmolekula]]a, i regrutovanje monocita/makrofaga. Ovi cirkulišući monociti infiltriraju intimu krvnog suda, i kao tkivni makrofazi preuzimaju LDL-holesterol, postajući „penaste” [[ćelija|ćelije]] rane ateroskleroze. Ovako aktivirani makrofazi produkuju brojne faktore koji su štetni za endotel krvnog suda.
 
U aterosklerozi postoji bitna interakcija između ćelijskih elemenata koji učestvuju u patogenezi – endotelnih ćelija, [[glatke mišićne ćelije|glatkih mišićnih ćelija]], [[leukociti|leukocita]] i [[trombociti|trombocita]].
Red 30:
Najčešće kliničke posledice su:
* Lumenska opstrukcija – najčešće je progresivna i asimptomatska, dok fibrozni plak ne opstruira najmanje 50-70% lumena krvnog suda. Tada nastaju prvi simptomi koronarne bolesti, kao posledice smanjenog dopremanja kisonika krvlju do ciljanog tkiva, odnosno kao posledica disproporcije u potrebi i mogućnosti dopremanja kiseonika u određeno tkivo. Stabilna angina pektoris, intermitentna klaudikacija u donjem ekstremitetu i mezenterična angina mogu biti primeri posledica progresivne lumenske opstrukcije artrerijskog krvnog suda.
* Ruptura plaka ili tromboza plaka – nastaju usled oštećenja kape fibroznog plaka, i mogu rezultovati nastankom [[tromb]]a koji u može u potpunosti opstruirati lumen krvnog suda. Nestabilna [[angina pektoris]], [[srčani udar|infarkt miokarda]], prolazni ishemični napad, [[moždani udar|šlog]] mogu biti sekvele delimičnog ili potpunog opstruiranja lumena krvnog suda trombom. Ateroembolizam je posebna komplikacija aterosklerotičnog plaka, koja nastaje nejčešće sponatno, ili nakon hirurških intervencija na [[aorta|aorti]], [[angiografija|angiografije]] ili upotrebe trombolitičkih lekova u pacijenata sa difuznom aterosklerozom.
* [[Angina pektoris]] – stanje koje je karakterisano bolom iza [[grudnaprsna kost|grudne kosti]], njegovim širenjem najčešće u levu ruku, i mogućom pojavom dispnee, tj. otežanog disanja. Bol je obično prouzrokovan pojačanim fizičkim opterećenjem, a gubi se odmorom i uzimanjem nitratne terapije. Nestabilna [[angina pektoris]] predstavlja povećanu frekvenciju i intenzitet bola, a [[bol]] se javlja i pri odmoru. Prolongiran anginozni bol je najčešći znak [[srčani udar|infarkta miokarda]].
* Šlog ili cerebralni insult – stanje koje nastaje opstrukcijom krvnih sudova odgovornih za snabdevanje centralnog nervnog sistema. Karakteriše se neurološkim ispadima različitog stepena, i različitog trajanja.
* Periferna vaskularna oboljenja – najčešće se manifestuju kao intermitentna klaudikacija (pojava bola u [[muskulatura|muskulaturi]] ekstremiteta, uzrokovanog nedostatkom [[kiseonik]]a), [[impotencija]] i teže ulceracije i [[infekcija|infekcije]] ekstremiteta.
* Visceralna ishemija
* Mezenterična angina – bol u epigastričnoj ili periumbilikalnoj regiji, udružen sa povraćanjem krvi, [[prolivproljev|prolivom]]om, gubitkom [[elektroliti|elektrolita]] i tečnosti, pojavom krvi u stolici i gubitkom težine.
* [[Aneurizma]] abdominalne aorte – najčešće je asimptomatsko, ali izrazito opasno oboljenje, zbog mogućnosti rupture i iskrvarenja.
 
Red 51:
== Terapija ==
Prevencija i terapija ateroskleroze podrazumeva pre svega eliminisanje poznatih faktora rizika. To podrazumeva:
* regulaciju povišenog krvnog pritiska, regulacijom [[ishranaprehrana|ishrane]] i upotrebom farmakoloških sredstava. Preporučuje se i redovna kontrola [[krvni pritisak|krvnog pritiska]];
* smanjenje lipida u krvi, takođe regulacijom ishrane, pre svega smanjenjem unosa masti i koncentrovanih [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]]. U određenim slučajevima je moguće uzimanje farmakoloških sredstava;
* lečenje šećerne bolesti, redovna kontrola nivoa [[glukoza|glukoze]] u krvi i uzimanjem [[terapija|terapije]];
* prestanak pušenja cigareta.
 
U terapiji i prevenciji veliki udeo ima [[dijeta]], koja direktan učinak ima na smanjenje nivoa lipida u krvi. Značajan je i prestanak uzimanja [[alkoholalkoholi|alkohola]]a. Povećana fizička aktivnost je mali, ali bitan korak u prevenciji razvoja ateroskleroze.
 
Medikamentozna terapija podrazumeva uzimanje lekova iz sledećih grupa:
Red 70:
* [[Koronarna bolest srca]]
* [[Srčani udar|Infarkt]]
* [[Dijabetes|Šećerna bolest]]
* [[Hipertenzija]]
 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza