Asam – razlika između verzija

| [[Površina (geometrija)|Površina]]:

| [[Gustoća stanovništva|Gustina stanovništva]]: || 340 stan./km²

'''Asam''' je savezna država [[Indija|Indije]] sa površinom od 78.438 km² i 26.638.407 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na jugoistoku Indije na istočnim obroncima [[Himalaji|Himalaja]]. Asam okružuju druge severoistočne države [[Arančal Pradeš]], [[Nagaland]], [[Manipur]], [[Mizoram]], [[Tripura]] i [[Meghalaya|Megalaja]]. Trgovački centar Asama [[Guvahati]] predstavlja vezu sa severoistočnim državama zvanim i "sedam sestara". Te države su sa ostatkom [[Indija|Indije]] povezane uskim koridorom zvanim "pileći vrat". Asam graniči i sa [[Butan]]om i [[Bangladeš]]om.

Asam je u obliku slova T i sastoji se od doline [[Bramaputra|Bramaputre]], Karbi i Kašar planina i južne doline Barak. U Asamu ima mnogo vegetacije, šuma i divljih životinja. Postoje i brojne zaštićene šume, od kojih u jednoj postoji retki [[indijski nosorog]]. Ima mnogo [[bambus]]a. Šume, flora, fauna, reke i prirodna lepota doprinose razvoju turizma Asama. Asam je podložan žestokim zemljotresima. Veliki zemljotres od 8,6 stepeni Rihterove skale pogodio je Asam [[1950|1950.]].

Najraniji vladar je bio nearijski vladar Mahiranga, a sledio ga je niz vladara, koje je uklonio Naraka uspostavivši svoju dinastiju. Srednjevekovnim Asamom vladale su mnoge dinastije, a najpoznatija je bila dinastija Varman (350.-650.). Druge dinastije koje su vladale područjem pripadale su indo-tibetanskim grupama. Dinastija [[Ahom]] je vladala gotovo 600 godina ([[1228|1228.]] -[[1826|1826.]] ). Brojni muslimanski vladari, upadima i invazijama nisu uspeli da uspostave kontrolu u Asamau, sve do dolaska Britanaca. Najuspešniju invaziju je preduzeo Mir Džumla, guverner od Mogula [[Aurangzeb]]a, koji je uspeo da zakratko zauzme prestolnicu Asama (1662.-1663.). Nije mogao da se odupre gerilskim napadima, pa je napustio Asam. Unutrašnje probleme Asama i kraljevske kuće iskoristio je burmanski vladar Ava i izvršio je invaziju Asama i postavio je marionetskog kralja [[1821|1821.]] Pošto su Burmanci došli blizu područja [[Britanska istočnoindijska kompanija|Britanske istočnoindijske kompanije]], usledio je [[Prvi Anglo-burmanski rat]]. Rat je završio [[1826|1826.]], a [[Britanska istočnoindijska kompanija]] je preuzela kontrolu nad Asamom. Asam je postao deo Britanske Indije i to provincije Bengalsko Predsedništvo. Asam je od 1905. do 1912 bio odvojena provincija. U doba nezavisnosti Indije [[1947|1947.]] Asam se sastojao od bivšeg Ahomskog kraljevstva i deo je pripao Indiji, a deo Pakistanu. Od Asama je posle nezavisnosti nastao današnji Asam i šset drugih država: [[Arunčal Pradeš]], [[Nagaland]], [[Mizoram]], [[Meghalaya|Megalaja]], [[Manipur]] i [[Tripura]]. Tokom 1980ih u Asamu dolazi do pokreta za identifikaciju i deportaciju stranaca, prvenstveno zbog optužbi da se zbog ljudi iz [[Bangladeš]]a menja demografska slika. Pojavile su se mnoge militantne grupe duž etničkih linija tokom osamdesetih , pa je vojska intervenisala, a rat niskog intenziteta nastavio se više od deset godina, bez izgleda da se prekine.

Asam proizvodi neke od svetski najfinijih i najskupljih [[čaj]]eva. Industriju čaja su razvili Englezi tokom kolonijalnog perioda. Dovlačili su radnu snagu iz [[Bihar]]a i [[OrisaOrissa|Orise]] i time su menjali demografsku sliku regiona. Asam proizvodi i značajne količine [[nafta|nafte]] i gasa. Asam je drugo mesto na svetu, na kome je otkrivena nafta (SAD su bile prve).