Trajan – razlika između verzija

Trajan je bio prvi i možda jedini car kojega je usvojio prethodni car s kojim nije bio ni u kakvom srodstvu, bilo rođenjem ili bračnim vezama. Takođe je bio drugi u nizu [[Pet dobrih careva|petorice dobrih careva]] koji su nasleđivali jedan drugoga putem usinovljenja i tokom većeg dela 2. veka obezbedili carstvu unutrašnju harmoniju i dobru vladu. Osim toga, Trajan je kao [[Hispanija|Hispanac]] bio prvi car rođen u nekoj provinciji. Uz sve veći broj provincijalaca u [[Rimskirimski senatSenat|senatu]], uzdizanje jednog od njih na carski presto bilo je praktično neminovno.

Ipak, Trajan je bio [[Autokratijaautokracija|autokrata]] koji se bez oklevanja i obzira mešao i u sferu delovanja senata, kada god je to izgledalo neophodno. Njegov je cilj bila efikasna državna uprava, a želja mu je bila da svuda promoviše javno blagostanje. Ukrasio je Rim sjajnim i značajnim građevinama, a svoju brigu za [[Italija|Italiju]] pokazao je obvnavljanjem i proširenjem luka u [[Ostija|Ostiji]] i [[Ankona|Ankoni]]. Slao je svoje službenike nazvane ''curatores'' u italske [[municipijmunicipijum|municipije]]e koje su bile u ekonomskim teškoćama i pomagao da se one prevaziđu. Jedna od glavnih Trajanovih mera u pravcu poboljšanja stanja Italije bio je razvoj alimentarnih fondova, kojima je temelje udario Nerva. Suština alimentacije sastojala se u sledećem: iz određenog novčanog fonda koji je osnovala država davani su zajmovi sitnim i srednjim zemljoposednicima uz neznatne [[Kamata|kamate]] (obično 5% godišnje); kamate od tih zajmova trošene su na vaspitavanje maloletne siročadi i dece siromašnih roditelja. Slične privatne ustanove postojale su i ranije, ali je novost bila u tome što je sada alimentarni fond osnovala država i što se alimentacija sprovodila u čitavoj Italiji u relativno širokim razmerama. Ali ipak je to bila palijativna mera, koja nije mogla sprečiti propadanje sitnog i srednjeg zemljoposeda i osiromašenje gradskog stanovništva. Trajan je izdao i naređenje koje je svakog senatora obavezivalo da jednu trećinu svoje imovine uloži u italsku zemlju, što je imalo za cilj da poveća vrednost [[Rimska privreda|italskog zemljišta]].

U vojnoj sferi, Trajanova vladavina bila je veoma dinamična. Posle Domicijanovih ustupaka iz 89. godine posebno je opasna bila [[Dačka kraljevina]], čiji je kralj [[Decebal]] stupio u pregovore sa [[Partija|parćanskim]] kraljem o zajedničkim akcijama, što je predstavljalo opasnost za istočne granice carstva. U prvom pohodu (101―102) Trajan je potukao Decebala koji je bio prinuđen da sklopi mir, pri čemu je Rimljanima pripao jedan deo Dačke kraljevine. Osim toga, Decebal se obavezao da pomaže Trajana u njegovim daljim pohodima; zbog ovih uspeha Trajan je uzeo naziv ''Dacicus'' (= Dački). Novi rat sa Dačkom kraljevinom (105-106) završio se Decebalovim [[samoubistvo]]m i pripajanjem cele Dakije rimskoj državi. Rimljani su se tako spasli opasnog suseda i dobili podesno zemljište za odbijanje napada sa severoistoka. Osim toga, u Dakiji su se nalazili rudnici zlata, a konačno, to je bila oblast veoma podesna za [[Kolonizacija|kolonizaciju]]. Trajan je, po završetku dačkih ratova, izgradio onaj sistem pograničnih utvrđenja koji je činio tzv. ''limes'': duž granice carstva na izvesnim su rastojanjima podizana manja utvrđenja ― [[kaštel]]i, koji su povezivani putevima pogodnim za kretanje trupa. Na graničnoj liniji kopani su šančevi i stvarani nasipi. To je imalo za cilj da spreči eventualnu ofanzivu [[Varvaribarbari|varvara]].

Trajan je i na istoku planirao proširenje rimskih granica, očigledno u ubeđenju, koje su i pre i posle njega delili mnogi ugledni Rimljani, da jedino osvajanje može rešiti parćanski problem. Prvi je potez bilo pripajanje [[NabatejaNabatejsko Kraljevstvo|Nabatejske kraljevine]] (106. n. e.), koja se nalazila u [[Arabija|Arabiji]], u oblasti gradova [[BostraBosra|Bostre]] i [[Petra (Arabija)|Petre]] (oba grada se nalaze u današnjem [[Jordan]]u i predstavljaju vanredno značajna [[Arheologija|arheološka]] nalazišta pod zaštitom [[UNESCO]]). Zatim je 114. godine Trajan okupio veliku vojsku, pripojio Rimu zavisnu kraljevinu [[ArmenijaJermenija|Jermeniju]] i napao Partiju. Posle spektakularnih pobeda 115. i 116. godina, on je stvorio nove provincije (Severnu Mesopotamiju i Asiriju) i stigao do [[PersijskiPerzijski zalivzaljev|Persijskog zaliva]]. Ipak, on je zapravo samo prošao kroz [[MesopotamijaMezopotamija|Mesopotamiju]] ne učvrstivši tu rimske pozicije. Stoga su, pošto bi njegova vojska prošla, izbijali ustanci. U [[Kirenaika|Kirenaici]], smeštenoj na istočnoj obali [[Libija|Libije]], još 115. godine [[Judeja|Judejci]] su digli ustanak koji je naišao na odziv i u [[Egipat|Egiptu]] i na [[KiparCipar|Kipru]]. Ustanci su 117. godine ugušeni, ali je zato ponestalo sredstava za nastavak daljeg ofanzivnog rata protiv Partije. Trajan je zbog bolesti krenuo natrag u Italiju, ali je umro usput u [[Mala Azija|Maloj Aziji]].

Pre no što je umro Trajan nije zvanično odredio naslednika. Međutim, još ranije su visoke počasti i važna zaduženja bila dodeljena njegovom najbližem muškom rođaku, [[Hadrijan|Publiju Eliju Hadrijanu]], namesniku [[Sirija|Sirije]]. Prema rečima Trajanove udovice, Trajan je na samrti i usvojio Hadrijana. Bila ta tvrdnja istinita ili ne, senat i vojska su joj poverovali i Hadrijana priznali za cara. Trajan je odmah i bez oklevanja bio [[Deifikacijadivinizacija|deifikovan]] od strane senata.