Otvori glavni meni

Izmjene

Bez promjene veličine, prije 6 godina
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
[[Datoteka:Palaisgeneva.jpg|thumb|right|370px|''[[Palata naroda]]'' u [[Ženeva|Ženevi]], [[Švajcarska]], sagrađena između 1929. i 1938, predstavljala je sedište Lige naroda. Danas, služi kao [[Kancelarija Ujedinjenih nacija u Ženevi|evropsko sedište Ujedinjenih nacija]].]]
 
'''Liga naroda''' je bila [[međunarodna organizacija]] osnovana posle [[pariska mirovna konferencija, 1919|Pariske mirovne konferencije 1919]]. Ciljevi Lige naroda su bili [[kontrola oružja|razoružanje]]; sprečavanje rata preko [[kolektivna bezbednost|kolekrtivne bezbednosti]]; rešavanjem razmirica između zemalja putem [[pregovaračka diplomatija|pregovaračke diplomatije]]; i poboljšanje globalnog [[kvalitet života|blagostanja]]. Diplomatska filozofija iza Lige fundamentalnu promenu mišljenja za predhodnih sto godina. Stara filozofija, nastala na [[Bečki kongres|Bečkom kongresu]] (1815), je posmatrala [[Evropa|Evropu]] kao promenljivu mapu saveza između [[nacija]], stvarajući [[ravnoteža snaga|ravnotežu snaga]] održavanjem jakih [[vojska|armija]] i tajnih sporazuma. Prema novoj filozofiji, Liga je predstavljala vladu nad vladama, čija je uloga bila rešavanje razmirica između pojedinačnih nacija na otvorenim [[pravo|zakonitim]] raspravama. Podsticaj za osnivanje Lige je potekao od [[Predsednikpredsjednici Sjedinjenih Američkih Država|predsednika SAD-a]] [[Woodrow Wilson|Vudrou VilsonVilsona]]a, mada [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjene Države]] nikada nisu pristupile Ligi naroda zbog zabrane američkog [[Kongres SAD|Kongresa]] da postane član Lige: smatrali su da se Amerika već i previše upliće u evropska pitanja, i nisu želeli više da učestvuju u evropskim međunarodnim razmiricama. Ovakvo mišljenje je bilo široko rašireno među stanovništvom Sjedinjenih Država, uprkos snažne želje Vudrou Vilsona da Amerika postane član Lige naroda.
 
Ligi naroda su nedostajale sopstvene oružane snage i stoga su zavisile od [[Velike Sile|Velikih Sila]] da primenjuju njene rezolucije, ekonomske sankcije koje je Liga odredila, ili da opskrbljuju armiju, kada je to potrebno, za potrebe Lige naroda. Međutim, često su bili nevoljni da se povinuiju volji Lige.
 
Posle jednog broja uspeha i nekih ranih neuspeha tokom 1920ih, postalo je jasno da je Liga nesposobna da zaštiti od agresije [[Sile Osovine|Sila Osovine]] tokom 1930ih. Početkom [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]] je postalo jasno da je Liga nije uspjela u svojoj osnovnoj svrsi—sprečavanje budućih svetskih ratova. [[Ujedinjeni narodi|Ujedinjene nacije]] je zamenjuju po završetku Drugog svetskog rata i nasleđuju nekoliko agencija i organizacija koje je osnovala Liga naroda.
 
[[Švedska|Švedski]] [[komunist]]ički vođa [[Fredrik Štum]] je spominjao ''Ligu naroda'' kao ''Imperijalistička internacionala''.
 
== Poreklo ==
Koncept mirne zajednice nacija predhodno je opisao [[Immanuel Kant|Imanuel Kant]] u svom delu ''Večiti mir: Filozofska skica'' ([[1795]]). Ideja prave Lige naroda izgleda da potiče od [[Državni sekretar za spoljnja pitanja|britanskog sekretara za spoljnja pitanja]] [[Edvard Grej|Edvarda Greja]], i sa entuzijazmom je prihvaćena od strane [[PredsednikPredsjednici Sjedinjenih Američkih Država|Predsednika SAD-a]] [[Woodrow Wilson|Vudrou VilsonVilsona]]a i njegovog savetnika [[pukovnik]]a [[Edvard M. Haus]]a kao način za izbegavanja krvoprolića kao što je Prvi svetski rat.
 
Na pariskoj mirovnoj konferenciji je prihvaćen predlog za stvaranje Lige naroda ([[francuski jezik|francuski]]: ''Société des Nations'', [[nemački jezik|nemački]]: ''Völkerbund''), [[25. januar1.|25. januara]]a, [[1919]]. Povelja lige naroda je usaglašena od strane specijalne komisije, i Liga je ustanovljena prema Delu I Versajskog sporazuma, koji je potpisan [[28. jun6.|28. juna]]a [[1919]]. S početka, povelju je potpisalo 44 [[država|države]], uključujići i 31 državu koje su uzele učešće u ratu na strani [[Trojna antanta|Trojne antante]] ili joj se pridružile tokom konflikta. Uprkos Vilsonovim naporima za uspostavljanje i promovisanje Lige, zbog čega je nagrađen i [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovom nagradom za mir]] u 1919. godini, [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjene Države]] niti su [[ratifikacija|ratifikovale]] Povelju, niti su pristupile Ligi zbog protivljenja [[izolacionizam Sjedinjenih Država|izolacionista]] u [[Senatsenat Sjedinjenih DržavaSAD|senatu SAD-a]], naročito uticajnog [[Republikanska partija (Sjedinjene Države)|republikanaca]] [[Henri Kabot Lodž]]a iz [[Masačusets]]a i [[Vilijam Edgar Bora]] iz [[AjdahoIdaho|Ajdahoa]]a, zajedno sa Vilsonovim protivljenjem na kompromis.
 
Liga je održala svoj prvi sastanak u [[London]]u, [[10. januar1.|10. januara]]a [[1920]]. Prvi zadatak je bio da se ratifikuje [[Versajski sporazum]], čime je zvanično okončan Prvi svetski rat. Sedište Lige je premešteno u [[Ženeva|Ženevu]], [[1. novembar11.|1. novembra]] [[1920]], gde je održano i prvo zaseanje Generalne skupštine Lige naroda, [[15. novembar11.|15. novembra]], [[1920]] čemu su prisustvovali predstavnici 41 nacije.
 
== Simboli ==
 
=== Savet ===
Savet Lige naroda je imao nadležnost za bavljenje svim problemima koji utiču na [[svetski mir]]. Savet je počeo sa radom uz četiri stalne članice ([[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Francuska]], [[Italija]], [[Japan]]) i četiri izabrane članice na svake tri godine od strane Skupštine. Prve četiri izabrane članice su bile [[Belgija]], [[Brazil]], [[Grčka]] i [[Španija]]. [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjene Države]] su trebale da budu peta stalna članica, ali pošto je [[Senat Sjedinjenih DržavaSAD|SAD senat]] glasao [[19. mart3.|19. marta]]a, [[1920]] protiv ratifikacije [[Versajski sporazum|Versajskog sporazuma]], tako da je peti stalni član saveta postala [[Republika Kina]]. Sastav i broj članova Saveta je vremenom rastao, tako što se broj izabranih članica prvo povećao na šest [[22. septembar9.|22. septembra]] [[1922]]. godine, a kasnije na devet [[8. septembar9.|8. septembra]] [[1926]]. [[Weimarska Republika|Vajmarska republika]] je pristupila Ligi i postala šesti stalni član Saveta [[8. septembar9.|8. septembra]] [[1926]], čime je Savet brojao ukupno petnaest članova. Sa odlaskom Nemačke i Japana iz Lige, njihova mesta su zauzele nove nestalne članice.
 
Savet se sastajao prosečno pet puta godišnje, i na vanrednim zasedanjima kada je to bilo potrebno. Sve u svemu, 107 javnih zasedanja je održano između 1920. i 1939. godine.
 
=== Ostala tela ===
Liga je nadgledala rad [[Stalni sud za međunarodno pravo|Stalnog suda za međunarodno pravo]] i nekoliko drugih agencija i komisija stvorenih za rešavanje gorućih međunarodnih problema. To su bili Komisija za [[kontrola oružja|razoružanje]], [[Svetska zdravstvena organizasija|Zdravstvena organizacija]], [[Međunarodna radnička organizacija]], mandatna komisija, Stalni centralni odbor za [[opijum]], Komisija za [[izbeglicaizbjeglice|izbeglice]], i Komisija za [[robropstvo|robove]]ove. Iako je sama Liga uopšte predstavljala neuspeh, nekoliko njenih agencija i komisija su zabeležile značajne uspehe u okviru svojih mandata.
 
; '''Komisija za razoružanje''' : Komisija se spočetka izborila za ugovor koji su potpisale Francuska, Italija, Japan, i Britanija da ograniče veličinu svojih mornarica. Međutim, Ujedinjeno Kraljevstvo je odbilo da potpiše sporazum o razoružanju iz 1923. godine, i [[Kelog-Brajandob pakt]], stvoren od strane komisije tokom 1928, nije uspeo u svom cilju stavljanja ratova van zakona. Konačno, Komisija nije uspela da spreči vojno jačanje Italije, Nemačke i Japana tokom 1930ih.
; '''Zdravstvena organizacija''' : Ovo telo je bilo fokusirano na iskorenjivanje [[lepra|lepre]] i [[malarija|malarije]], kasnije započinjući međunarodnu kampanju za istrebljenje [[komarackomarci|komaraca]]a. Zdravstvena organizacija je takođe uspela u sprečavanju epidemije tifusa da se proširi dalje po Evropi shodno njenoj ranoj intervenciji u [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]].
; '''Mandatna komisija''' : Komisija je nadgledala mandate Lige naroda, i organizovala [[plebiscitreferendum|plebiscite]]e u spornim teritorijama kako bi stanovništvo moglo da odluči kojoj će se zemlji priključiti. Najznačajniji je plebiscit u [[Sar]]u tokom 1935. godine.
; '''Međunarodna radnička organizacija''' : Ovo telo je predvodio [[Albert Tomas]]. Sa uspehom je izdelovao zabranu dodavanja [[olovo|olova]] farbama, i ubedilo nekoliko zemalja da usvoje [[osmočasovni radni dan]] i četrdesetosmočasovnu radnu nedelju. Takođe je radila na iskorenjavanju [[dečija radna snaga|korišćenja dece za rad]], promovisanju [[feminizam|prava žena]] na radnom mestu, u učinila [[špediter|brodovlasnike]] odgovornim za nesreće koje pogađaju mornare.
; '''Stalni centralni odbor za opijum''' : Ovaj odbor je uspostavljen kako bi se nadgledao ststistički kontrolni sistem koji je uveden posle druge [[Međunarodna konvencija o opijumu|međunarodne konvencije o opijumu]] posvećena pitanjima gajenja, proizvodnje, trgovine i maloprodaje [[opijum]]a i njegovih prerađevina. Odbor je takođe ustanovio sistem uvoznih sertifikata i izvoznih ovlašćenja za legalnu [[međunarodna trgovina|međunarodnu trgovinu]] [[narkotik]]a.
; '''Komisija za robove''' : Komisija je težila istrebljenju robopstva u svetu, i borila se protiv prisilne [[prostitucija|prostitucije]] i [[ilegalna trgovina narkoticima|trgovine narkoticima]], naročito opijuma. Izborila se za oslobođavanje 200.000 robova u [[Sijera Leone]]u i organizovala racije protiv trgovaca robljem u cilju napora za sprečavanje prakse prisilnog rada u [[Afrika|Africi]]. Takođe je uspela u smanjenju stope smrtnosti radnika u [[Tanganjika|Tanganjiki]] sa 55% na svega 4%. U drugim delovima sveta, Komisija je držala zapisnike o ropstvu, prostituciji i trgovini narkoticima u pokušaju praćenja ovih problema.
 
Nekoliko ovih institucija su prebačene u nadležnost Ujedinjenih nacija posle [[Drugidrugi svetskisvjetski rat|drugog svetskog rata]]. Pored Međunarodne radničke organizacije, Stalni sud za međunarodno pravo je postao UN institucija pod nazivom [[Međunarodni sud pravde]], a Zdravstvena organizacija je restruktuirana kao [[WHO|Svetska zdravstvena organizacija]].
 
== Mandati Lige naroda ==
{{poseban članak|Mandati Lige naroda}}
Mandati Lige narodasu uspostavljeni prema članu 22 Povelje Lige naroda. Ove teritorije su bivše [[kolonija|kolonije]] nekadašnjeg [[Nemačko carstvoCarstvo|Nemačkog]] i [[OsmanskoOtomansko carstvoCarstvo|Osmanskog carstva]] koje su stavljene u nadležnost Lige posle Prvog svetskog rata. Postojale su tri klasifikacije mandata:
; '''„A“ mandat''' : Ovo su teritorije koje su „''dostigle stupanj razvoja u kome je njihovo postojanje kao nezavisnih nacija može biti predhodno priznato, uz pružanje administrativnih saveta i pomoći „mandatara“ sve do vremena dok ne budu mogli samostalno da funkcionišu. Želje ovih zajednica moraju biti od osnovne važnosti pri izboru mandatara.''“ Ovo su pretežno delovi starog Osmanskog carstva.
; '''„B“ mandat''' : Ovo su teritorije koje „''su u tom stadijumu da mandatar mora biti odgovoran za za upravljanje tertorijom prema uslovima koji će garantovati:''
:* ''Slobodu [[savestsavjest|savesti]]i i [[religija|religije]]''
:* ''Očuvanje [[društvena kontrola|javnog reda]] i [[moral]]a''
:* ''Zabranu zloupotreba kao što su [[trgovinu robljem]], trgovinu oružjem i [[destilovano piće|alkoholom]]''
; '''„C“ mandat''' : Ovo su teritorije "''koje, shodno raštrkanosti populacije, ili njenog malog broja, ili njene udaljenosti od centra civilizacije, ili njihove geografske bliskosti teritoriji mandatara, ili usled drugih okolnosti, može biti upravljano prema zakonima mandatara.''"
 
Teritorijama su upravljale „mandatorne sile“, kao što je Velika Britanija u slučaju [[Britanski mandat nad Palestinom|mandata nad Palestinom]] i [[Unija Južna Afrika]] u slučaju [[Jugozapadna Afrika|Jugozapadne Afrike]], dok ne budu smatrali da su te teritorije sposobne za samoupravu. Postojalo je četrnaest mandata podeljenih među šest mandatornih sila, [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Francuska]], [[Belgija]], [[Novi Zeland]], [[Australija]] i [[Japan]]. U praksi, sa mandatornim teritorijama je postupano kao sa kolonijama i na njih je gledano kao na ratne trofeje. Sa izuzetkom [[Irak]]a, koji je pristupio Ligi [[3. oktobar10.|3. oktobra]] [[1932]], ove teritorije nisu počele da stiču nezavisnodt sve do završetka [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]], pa sve do 1990. Zajedno sa raspuštanjem Lige, većina ostalih mandata su postale [[teritorije pod starateljstvom Ujedinjenih nacija]].
 
Pored ovih mandata, Liga je upravljala [[Sar]]om 15 godina, pre nego što je vraćena [[NacističkaTreći Nemačkarajh|Nemačkoj]] posle plebiscita, i slobodnim gradom [[DancigGdańsk|Dancigom]]om (danas [[Gdańsk|Gdanjsk]], [[Poljska]]) od [[15. novembar11.|15. novembra]] [[1920]]. do [[1. septembar9.|1. septembra]] [[1939]]. godine
 
== Uspesi ==
 
==== Olandska Ostrva ====
[[Åland|Olandska Ostrva]] predstavljaju negde oko 6.500 ostrva na pola puta između [[Švedska|Švedske]] i [[Finska|Finske]]. Stanovnici ostrva isključivo pripadaju švedskom govornom područiju, ali je Finska imala suverenitet nad njima početkom 1900ih. Tokom perioda od [[1917]]. pa nadalje, većina stanovnika ostrva je želelo da postanu deo Švedske; Finska, međutim, nije želela da ustupi ostrva. Švedska vlada je pokrenula ovo pitanje u Ligi tokom [[1921]]. Posle dubljih razmatranja, Liga je utvrdila da bi ostrva trebalo da ostanu deo Finske, ali uz autonomnost, svesna potencijalnog rata između dve zemlje.
 
==== Albanija ====
 
==== Gornja Šleska ====
Versajski sporazum predviđa [[referendum|plebiscit]] u [[Gornja Šleska|Gornjoj Šleskoj]] kako bi se utvrdilo da li bi ta teritorija trebalo da pripadne [[VajmarskaWeimarska republikaRepublika|Nemačkoj]] ili [[Druga poljska republika|Poljskoj]]. U pozadini svega, jaka vojna taktika i diskriminacija Poljaka dovela je do [[pobuna]] i na kraju do prva dva [[Šleski ustanci|šleska ustanka]] (1919. i 1920. godine). Na plebiscitu, otprilike 59,6% (oko 500,000) glasova je bilo za pripajanje Nemačkoj, i rezultat je doveo do [[treći šleski ustanak|trećeg šleskog ustanka]] tokom 1921. Od Lige je zatraženo da smiri situaciju. Tokom 1922, šestonedeljna istraga je pokazala da bi zemlja trebalo da bude podeljena; odluku su prihvatile obe zemlje i većina stanovništva Gornje Šleske.
 
==== Memel ====
Nemački grad-luka Memel (danas [[Klaipėda|Klajpeda]]) i okolne oblasti su stavljene pod kontrolu Lige po završetku prvog svetskog rata i šime je upravljao francuski general tri godine. Međutim, stanovništvo su činili većinom [[Litvanci]], i litvanska vlada je uložila zahtev za te teritorije, sa invazijom litvanskih snaga u [[1923]]. godini. Liga je odlučila da Litvaniji ustupi teritorije oko Mamela, ali je izjavila da luka treba da ostane međunarodna zona; Litvanija se složila. Dok se odluka mogla posmatrati kao neuspeh (u smislu da je Liga delovala pasivno na upotrebu sile), smirivanje situacije bez značajnih krvoprolića ide u prilog Lige.
 
==== Grčka i Bugarska ====
 
==== Sar ====
[[Sar]] je nemačka provincija formirana od delova [[PrusijaPruska|Prusije]] i [[Rajnski Palatinat|Rajnskog Palatinata]] koja je uspostavljena i stavljena pod kontrolu Lige posle [[Versajski sporazum|Versajskog sporazuma]]. Posle petnaest godina vladavine Lige trebalo je da se održi plebiscit, kako bi se utvrdilo da li region treba da pripadne Nemačkoj ili Francuskoj. Oko 90,3% glasova je bilo u korist Nemačke na referendumu iz [[1935]]. godine, i stoga je ponovo postao deo Nemačke.
 
==== Mosul ====
Liga je razrešila i spor između [[Irak]]a i [[Turska|Turske]] oko kontrole bivše Osmanske provincije [[Mosul]] u 1926. Prema Velikoj Britaniji, kojoj je dodeljen [[Liga naroda#Mandati Lige naroda|A-mandat]] nad Irakom 1920. godine i stoga predstavljala Irak u spoljnim odnosima, Mosul je pripadao Iraku; s druge strane, nova turska republika je tražila pravo na tu provinciju kao njeno istorijsko središte. U region je poslat tročlani komitet Lige naroda u 1924. da ispita slučaj i u 1925. preporučio da region bude pripojen Iraku, pod uslovom da Britanija ima mandat nad Irakom narednih 25 godina, kako bi se osiguralo autonomno pravo [[Kurdi|Kurda]]. Savet Lige je usvojio ove preporuke i odlučio [[16. decembar12.|16. decembra]] [[1925]]. da dodeli Mosul Iraku. Iako je Turska prihvatila posredovanje Lige naroda, odbacila je njenu konačnu odluku. Uprkos svemu, Britanija, Irak i Turska su [[5. jun6.|5. juna]]a [[1926]]. postigle sporazum, da postupe prema odluci Saveta i dodele Mosul Iraku.
 
==== Liberija ====
 
==== Ostali uspesi ====
Liga se takođe borila protiv međunarodne trgovine [[opijum]]om i [[seksualno ropstvo|seksualnog ropstva]] i pomoglo ublažavanju stanja [[izbjeglice|izbeglica]], naročito u Turskoj u periodu do 1926. Jedna od inovacija na ovom područiju je i uvođenje [[Nansen pasoš]]a u 1922, međunarodno priznate indentifikacione karte za izbeglice bez države. Mnoge uspehe Lige su postigli njene agencije i komisije.
 
 
 
==== Tješin ====
[[Tješin]] ([[poljski jezik|poljski]] ''Cieszyn'', [[nemački jezik|nemački]] ''Teschen'', [[češki jezik|češki]] ''Těšín'') je region između [[Poljska|Poljske]] i današnje [[Češka Republika|Češke Republike]], značajan po svijim [[rudnik uglja|rudnicima uglja]]. [[Čehoslovačka|Čehoslovačke]] su ušle u Tješin tokom 1919. kako bi preuzele kontrolu nad regionom dok je Poljska bila zaokupljena [[Sovjetsko-poljski rat|ratovanjem sa Sovjetskom Rusijom]]. Liga je intervenisala, odlučujući da bi Poljska trebalo da zadrži kontrolu nad većim delom grada, ali da bi Čehoslovačka trebalo da preuzme jedno od gradskih predgrađa, u kome su se nalazili najznačajniji rudnici uglja i jedina pruga koja je povezivala Češku i Slovačku. Grad je podeljen na poljski i češki Tješin. Poljska je odbila da prihvati ovakvu odluku; iako nije bilo daljeg nasilja, diplomatski sukobi su se nastavili narednih 20 godina.
 
==== Viljnus ====
Posle Prvog svetskog rata, Poljska i Litvanija su obe stekle nezavisnost koju su izgubile tokom podele Poljske tokom [[1795]]. Iako te zemlje dele vekove zajedničke istorije kroz [[Poljsko-litvanska unija|Poljsko-litvansku uniju]] i [[Poljsko-litvanski komonvelt]], rastući litvanski [[nacionalizam]] je sprečio ponovno formiranje federativne države. Grad [[Vilnius|Viljnus]] ([[Litvanski jezik|Litvanski]] ''-{Vilnius}-'', [[Poljski jezik|Poljski]] ''-{Wilno}-'') je postao prestonica Litvanije, iako je u njemu živelo dosta Poljaka. Tokom [[Poljsko-sovjetski rat|Poljsko-sovjetskog rata]] iz 1920, Poljska armija je zauzela grad. Uprkos poljskim pretenzijama na grad, Liga je tražila od Poljske da se povuče; Poljska je to odbila. Grad i okolne teritorije su proglašene za zasebnu državu, a [[20. februar2.|20. februara]]a [[1922]]. lokalni parlament je izglasao Akt o ujedinjenju i grad je pripojen Poljskoj kao prestonica [[Vojvodstvo Vilno|Vojvodstva Vilno]]. Teoretski, Britanija i Francuska su mogle da prisilno izvrše odluku Lige naroda. Međutim, nisu želele da se protive Poljskoj jer je ona viđena kao budući saveznik u ratu protiv Nemačke i kao tampon zona prema komunističkoj Rusiji. Na kraju je Liga prihvatila Viljnus kao poljski grad, [[15. mart3.|15. marta]]a [[1923]].
 
==== Rur ====
Prema Vresajskom sporazumu, [[Nemačka]] je trebala da plati reparacije. Mogla je da plati u novcu ili u dobrima prema određenoj vrednosti; međutim, u 1922. Nemačka nije mogla da plati reparacije. Sledeće godine, [[Francuska]] i [[Belgija]] su odlučile da delaju shodno tome, i izvršile invaziju na industrijsko srce Nemačke, [[Rurska oblast|Rur]], iako je ovo bilo u direktnoj suprotnosti sa odlukama Lige. Pošto je Francuska bila značajan član Lige, a [[UKUjedinjeno Kraljevstvo|Britanija]] je bila neodlučna, ništa nije učinjeno u okviru Lige. Ovo je predstavljalo značajan presedan – Liga je retko delovala u suprotnostima velikih sila, i stoga povremeno kršila sopstvena pravila.
 
==== Krf ====
Jedna od značajnijih graničnih razmirica koje su ostale posle Prvog svetskog rata je bio između [[Grčka|Grčke]] i [[Albanija|Albanije]]. [[Konferencija ambasadora]], de fakto telo Lige, je poslata da reši problem. Savet je imenovao [[Italija|italijanskog]] generala [[Enriko Telini|Enrika Telinija]] da nadgleda proces. Dok je ispitivao grčku stranu granice, Telini i njegovo osoblje su ubijeni. Italijanski vođa [[Benito Mussolini|Benito Musolini]] je bio razljućen, i zahtevao je da Grčka plati reparaciju i pogubi atentatore. Grci, zapravo, nisu ni znali ko su atentatori. Dana [[31. avgust8.|31. avgusta]]a [[1923]], italijanske snage su okupirale ostrvo [[Krf]], deo Grčke, pri čemu je poginulo petnaestoro ljudi. Konačno, Liga je osudila Musolinijevu invaziju, ali i preporučila da Grčka plati kompenzaciju, koja bi stajala u Ligi dok se Telinijeve ubice ne otkriju. Musolini je, međutim, delujući na Konferenciji ambasadora, uspeo da promeni odluku Lige. Grčka je primorana da se izvini i isplati kompenzaciju direktno Italiji. Povinujući se pritisku velike sile, Liga je još jednom dala opasan i loš primer.
 
==== Mukdenski incident ====
[[Mukdenski incident]] je bio jedan od većih prepreka Lige i predstavljao je povod za povlačenje [[Japan]]a iz organizacije. U Mukdenskom incidentu, takođe poznatom kao ''Mandžurijski incident'', Japanci su držali kontrolu nad južnom mandžurijskom železnicom u [[narodna Republika Kina|kineskoj]] oblasti [[Mandžurija]]. Oni su tvrdili da su kineski vojnici saboritali prugu, [[18. 9.|18. septembra]] [[1931]], koja je bila glavni trgovinski pravac između dve zemlje. Zapravo, smatra se da su sabotažu skovali oficiri japanske Kvantung armije bez znanja vlade u Japanu, kako bi se pokrenula puna invazija na Mandžuriju. U znak odmazde, japanska armija, delujući suprotno naređenjima civilne vlasti, okupirala je čitav region Mandžurije, koji su zatim preimenovali u [[Mandžuko]]. Ovu novu državu su priznali jedino Italija i Nemačka. Kineska vlada je zatražila pomoć Lige naroda, ali je dugo prekookeansko putovanje predstavnika Lige naroda odlagalo celu stvar. Kada su stigli, zvaničnici su bili suočeni sa upornim kineskim tvrđenjem da su japanci izvršili nezakonitu okupaciju, dok je Japan smatrao da je delovao kako bi se sačuvao mir u regionu. Liga je smatrala da bi Japan trebalo da se povuče iz okupiranih krajeva; potom je Japan povukao svoje članstvo iz Lige. Prema povelji Lige naroda, Liga je sada trebala da uvede ekonomske sankcije Japanu, ili da prikupi armiju i objavi mu rat. Međutim, ništa se od toga nije dogodilo. Ekonomske sankcije uvedene nekoj od članica bi bile krajnje besmislene, pošto bi se država kojoj bi bila zabranjena trgovina sa drugim zemljama članicama mogla jednostavno preorjentisati na trgovinu sa Amerikom. Nikakva armija nije organizovana od strane Lige zbog čuvanja spostvenih interesa zemalja članica. Stoga je Japan zadržao kontrolu nad Mandžurijom, sve dok [[Crvena armija|Crvena Armija]] nije preuzela područije i vratila ga Kini na kraju [[Drugidrugi svetskisvjetski rat|drugog svetskog rata]].
 
==== Čako rat ====
Liga nije uspela da spreči Čako rai između [[Bolivija|Bolivije]] i [[Paragvaj]]a tokom [[1932]]. godine oko neplodnog [[Čako Boreal]] regiona u [[Južna Amerika|Južnoj Americi]]. Iako je region bio retko naseljen, davao je kontrolu nad [[Reka Paragvaj|rekom Paragvaj]] čime bi jedna od dve kopnene zemlje dobila pristup [[Atlantik]]u, a i postojala su nagađanja, kasnije potvrđena za netačna, da će Čako predstavljati bogat izvor [[petrolej]]a. Granično puškaranje tokom 1920ih kulminisao je u sveopšti rat tokom 1932, kada je bolivijska armija, prateći naređenja predsednika [[Danijel Salamanka Urej]]a, napala paragvajski garnizon u [[Vangardija|Vangardiji]]. Paragvaj je apelovao u Ligi nadoda, ali Liga nije preuzela nikakve akcije kada se Panamerička konferencija ponudila da posreduje umesto njih. Rat je predstavljao katastrofu za obe strane, prouzrokujući 100,000 žrtava i dovodeći obe zemlje na ivicu ekonomske katastrofe. U vreme kada je ugovoren prekid vatre [[12. jun6.|12. juna]]a [[1935]], Paragvaj je držao kontrlu nad većim delom regiona. To mi je priznato pri potpisivanju primirija 1938. godine čime je Paragvaj zadržao tri četvrtine Čako Boreala.
 
==== Španski građanski rat ====
Dana [[17. jul7.|17. jula]]a [[1936]], izbio je oružani konflikt između španskih ''Republikanaca'' (vlada levice u Španiji) i ''Nacionalista'' (desno orjentisanih pobunjenika, uključujući većinu oficira [[Armija Španije|španske armije]]). [[Alvarez del Vajo]], španski ministar spoljnih poslova, apelovao je u Ligi da zaštiti njen teritorijalni integritet i političku nezavisnost. Međutim, liga nije mogla lično ga interveniše u [[Španski građanski rat|španskom građanskom ratu]] niti da spreči strano mešanje u konflikt. Hitler i Musolini su nastavili da pomažu nacionaliste [[Franciskofrancisco FrankoFranco|generala Franka]], a Sovjetski Savez je pomagao španske lojaliste. Liga nije pokušala da zabrani intervenciju inostranih [[Internacionalne brigade|dobrovoljaca]].
 
==== Invazija Abisinije ====
Možda najznačajniji, oktobra [[1935]], [[Benito Mussolini|Benito Musolini]] je poslao generala [[Pjetro Badođio]] i 400,000 vojnika da pokore [[Abisinija|Abisiniju]] (Etiopija). Moderna [[italijanska armija]] je lako porazila slabo naoružane Etiopljane, i osvojila [[Adis Abeba]] u maju 1936, primoravajući cara [[Hajle Selasije|Hajle Selasija]] da napusti zemlju. Italijani su koristili [[hemijsko oružje]] i bacače plamena protiv Etiopljana. Liga naroda je osudila italijansku agresiju i uvela ekonomske sankcije u novembru 1935, ali su sankcije bile krajnje neefikasne. Dana [[9. oktobar10.|9. oktobra]] [[1935]], Sjedinjene Države (i druge nečlanice Lige) odbile su saradnju sa bilo kojom odlukom Lige. Sankcije prema Italiji su ukinute [[4. jul7.|4. jula]]a [[1936]], ali do tada već nisu imale nikakvu svrhu.
 
==== Ponovno naoružavanje Osovine ====
Liga je bila nemoćna i uglavnom nema u slučaju značajnih dešavanja koji su doveli do Drugod svetskog rata kao što je hitlerova remilitarizacija [[Rajnska oblastPorajnje|Rajnske oblasti]], okupacija [[Sudeti|Sudeta]] i aneksija [[Austrija|Austrije]]. Kao i Japan, Nemačka 1933. godine i Italija 1937. godine su jednostavno povukle svoje članstvo iz Lige radije nego da se potčine njenim odlukama. Ligin komesar u [[GdanjskGdańsk|Dancigu]] je bio u nemogućnosti da se suoči sa nemačkim polaganjem prava na grad, što je značajno doprinelo izbijanju Drugog svetskog rata u 1939. Poslednje značajno delo Lige je isključenje [[SSSRSovjetski Savez|Sovjestkog Saveza]] u decembru 1939. godine posle [[zimski rat|invazije Finske]].
 
== Raspuštanje i zaostavština ==
Sa početkom [[Drugi svetskisvjetski rat|Drugog svetskog rata]], postalo je jasno da je Liga omanula u svojoj osnovnoj funkciji – sprečavanje budućih svetskih ratova. Tokom rata, ni Skupština ni Savet Lige nisu držali sastanke, a Sekretarijat u [[Ženeva|Ženevi]] je smanjen na najmanju meru, premeštajući mnoge službenike u Severnu Ameriku.
 
Posle neuspeha da spreči rat, odlučeno je da se formira novo telo koje će zameniti Ligu u budućnosti. Ovo telo su [[Ujedinjeni narodi|Ujedinjene nacije]]. Mnogi organi Lige, na primer [[Međunarodna radnička organizacija]], su nastavili da funkcionišu i na kraju se pripojili UN-u. Na zasedanju Skupštine u 1946, Liga je raspustila sebe i svoje službe, mandate, a imovina je preneta na Ujedinjene nacije.
 
Struktura Ujedinjenih nacija je trebalo da postane efikasnija nego Lige naroda. Glavni [[Savezničke sile|Saveznici u Drugom svetskom ratu]] ([[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Sovjetski Savez|SSSR]], [[francuska]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], i [[republika Kina]]) su postale stalne članice [[Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija|Saveta bezbednosti]], dajući novim „Velikim Silama“ značajni međunarodni uticaj, odražavajući Savet Lige naroda. Odluke Saveta bezbednosti su obavezujuće za sve članice Ujedinjenih nacija; međutim, jednoglasne odluke nisu potrebne, za razliku od Saveta Lige. Stalne članice Saveta bezbednosti imaju [[veto]] pravo kako bi zaštitili sopstvene interese, što je sprečilo odlučnije akcije UN-a u mnogim slučajevima. Slično Ligi, UN nema sopstvene oružane snage, ali su Un bile uspešnije u pozivanju članica da doprinesu oružanim intervencijama, kao što je [[Korejski rat]], i mirovna misija u [[SFRsocijalistička Federativna Republika Jugoslavija|bivšoj Jugoslaviji]]. Međutim, UN je u nekim slučajevima bila primorana na primenu ekonomskih sankcija. Ujedinjene nacije su bile uspešnije i u privlačenju članica od Lige, čineći je još značajnijom.
 
== Videti još ==
64.473

izmjene